Iako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar pre dve sedmice najavio da će Srbija poštovati odluku Ujedinjenih nacija (UN) o skidanju kanabisa sa liste narkotika, dijametralno suprotne izjave stižu iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Prvi čovek MUP-a Aleksandar Vulin izjavio je 4. maja da u Srbiji marihuana neće biti legalizovana.
„Ne verujem u podelu na lake i teške droge. Ja verujem u stepenice kada su narkotici u pitanju - kreneš od marihuane završiš na igli. Uvek ću u parlamentu ako se to postavi kao tema glasati protiv legalizacije marihuane“, rekao je Vulin za TV „Pink“.
Predsednik Srbije, na koga se poziva Vulin, je u prvomajskom intervjuu za list “Blic” rekao da je ponosan jer je upotreba kanabisa u Srbiji nelegalna.
Komisija UN za opojne droge je, po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, 2. decembra 2020. uklonila kanabis i smolu kanabisa iz kategorije najopasnijih narkotika.
Do tada kanabis i smola kanabisa su bili u Četvrtoj kategoriji prema Jedinstvenoj konvenciji o opojnim drogama, zajedno s heroinom i drugim opioidima.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 20. aprila izjavio da će Srbija kao članica UN ispoštovati ovu odluku.
"Već smo ušli u tu problematiku i mi kao članica UN ispoštovaćemo sve. Radimo na tome i kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo", kazao je Lončar.
Ministar Vulin je 24. aprila u izjavi za TV Prvu rekao da je javnost pogrešno shvatila reči ministra zdravlja.
„To se i dalje smatra drogom, osim ako se koristi striktno za medicinske svrhe na odgovarajući način. Apsolutno je nelegalna i nedozvoljena, nemoj niko da se igra sa tim, pronalazimo velike količine marihuane i laboratorija (za uzgoj). Nemojte da se igrate sa tim, hapsićemo vas za pet grama“, rekao je Vulin.
RSE je od Ministarstva zdravlja zatražio komentar na izjave Vulina i Vučića, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Šta znači odluka UN-a?
Advokat Veljko Milić kaže za RSE da Komisija za narkotike Ujedinjenih nacija marihuanu nije skinula sa liste opojnih droga, već je skinut sa liste posebno opasnih droga.
“Te naročito opasne droge su droge koje lako izazivaju zavisnost, mogu biti zloupotrebljene, a opet njihovo korišćenje u zdravstvene svrhe nije toliko dokazao da bi interes da se koriste u te svrhe bio pretežniji u odnosu na mogućnost zloupotrebe i izazivanja zavisnosti. Kanabis je skinut sa te liste, ali je i dalje ostao na listi narkotika”, objašnjava Milić.
On podseća da je u pojedinim zemljama u okruženju, poput Severne Makedonije, legalizovana upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pre njegovog skidanje sa liste UN-a, i dodaje da “tek sada ne bi trebalo da postoje bilo kakve prepreke za korišćenje kanabisa u medicinske svrhe.”
Jedinjenja kanabisa – kanabidiol (CBD) i tetrahidrokanabinol (THC) – koriste se u terapijama različitih bolesti, od epilepsije i multiple skleroze, preko Parkinsonove bolesti i depresije, do kancera.
Veze sa slučajem "Jovanjica"
Miroslav Aleksić iz opozicione Narodne stranke, kaže za RSE da predstavnici vlasti u najnovijim izjavama reteriraju zbog javnih sumnji dela javnosti da najave o ublažavanju kaznene politike prema kanabisu imaju veze sa sudskim procesom u slučaju koji se vodi protiv devet ljudi optuženih da su uzgajali kanabis na poljoprivrednom dobru „Jovanjica“ u Vojvodini.
Krajem oktobra 2020. je pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal počelo suđenje Predragu Koluviji, većinskom vlasniku "Jovanjice", smeštene u blizini Stare Pazove, 50 km severno od Beograda. Osim njega optuženo je još devet osoba, zbog sumnje da su na tom imanju uzgajali marihuanu.
Među optuženima su i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Aleksić kaže da bi promena Krivičnog zakonika uticala na kazne koje bi mogli dobiti Koluvija i članovi njegove grupe.
“U našem Krivičnom zakoniku postoji odredba koja kaže da ukoliko se tokom sudskog postupka promeni zakon jednom ili više puta, na okrivljene će se primenjivati blaži. Dakle, ukoliko nema marihuane kao psihoaktivne supstance, onda dakle neće biti ni dela ili će ono biti ublaženo”, kaže Aleksić.
On dodaje da je još važnije što bi ovo moglo sprečiti podizanje optužnice protiv eventualnih političkih nalogodavaca u slučaju proizvodnje marihuane na plantaži “Jovanjica”.
Takav scenario je moguć ukoliko bi se dekriminalizovala upotreba i uzgajanje kanabisa, kaže Veljko Milić, ali napominje:
“Kada se sagledaju sve činjenice i sve okolnosti, mislim da je u ovom trenutku vrlo malo verovatno da će to biti dekriminalizovano, pa samim tim je i to u vezi sa ‘Jovanjicom’ trenutno neizvodljivo”, smatra Milić.
Od organskog povrća do kanabisa
Policija je na poljoprivrednom dobru pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima, a tom prilikom je zaplenjeno više od 600 kilograma osušene marihuane i više od 65 hiljada stabljika ove opojne droge, koja u sirovom stanju teži oko 3,9 tona.
Kompanija „Jovanjica” se u javnosti reklamirala kao jedan od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji, a prema informacijama do kojih je došao portal Insajder, od aprila 2019. godine dozvoljeno joj je da u svojim staklenicima proizvodi industrijsku konoplju za izvoz u zemlje u kojima je dozvoljena upotreba marihuane u medicinske svrhe.
Imanje su pre izbijanja afere posećivali političari iz vladajuće koalicije – tadašnji ministar rada Aleksandar Vulin, član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Babić i član gradskog veća u Beogradu Dragomir Petronijević.
Kazne za proizvodnju i posedovanje opojnih droga
Posedovanje ili uzgajanje kanabisa u Srbiji se tretira kao krivično delo. Za neovlašćeno posedovanje opojnih droga, kazna može biti i do deset godina zatvora, u zavisnosti od količine koja je pronađena.
Za neovlašćeno uzgajanje psihoaktivne konoplje predviđeno je od dve do osam godina zatvora. Ukoliko je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, zaprećena kazna je najmanje deset godina.
Prema podacima udruženja Inicijativa za legalizaciju marihuane u Srbiji (IRKA) – koja okuplja teško obolele koji se leče kanabisom – više od 20 članova ovog udruženja je bilo na udaru Krivičnog zakonika u poslednjih pet godina.
Miroslav Aleksić smatra da dok se ne okonča sudski proces u slučaju „Jovanjica“ ne bi trebalo da se razmišlja o legalizaciji kanabisa.
„Pogotovu zato što je do sada mnogo ljudi osuđeno na višegodišnje kazne zatvora, mnogo porodica je rastureno, ostajali su ljudi bez posla, zato što im je neko našao dva džointa ili dve, tri biljke, a sad kada je državni projekat razotkriven, onda hajde da oni budu blaže osuđeni ili oslobođeni. Dakle, kada se završi taj sudski proces, onda neka stručna lica donesu odluku o tome da li treba legalizovati u medicinske svrhe“, smatra Aleksić.
Indikativno je, kaže, što se državi žuri da sprovede ovu preporuku, kada izveštaji pokazuju da je Srbija do sada sprovela izuzetno mali broj preporuka UN-a.
Platforme organizacija sa saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava – koju čini grupa nevladinih organizacija – u svom izveštaju iz novembra 2020. analizirale su stepen ispunjenosti 56 od ukupno 175 preporuka koje je Srbija prihvatila. Kako se navodi, samo tri preporuke su ocenjene kao delimično ispunjene dok su preostale 53 ocenjeno kao neispunjene.
Facebook Forum