Nakon nezapamćenih mizoginih ispada dvojice članova Sinoda Srpske pravoslavne crkve, usledio je još jedan simbolični šamar ženama u Srbiji. Naime, predsednik države Aleksandar Vučić primio je patrijarha Irineja sa kojim je iza zatvorenih vrata, kako je saopšteno, razgovarao o političkim pritiscima na Srbiju, izgradnji hrama Svetog Save u Beogradu, ali, što posebno zabrinjava, i o pitanju nataliteta. Šta je patrijarh o tome mogao reći predsedniku države i zbog čega je uopšte predsednik sa njim razgovarao o toj osetljivoj temi nakon nedavnih i patrijarhovih šokantnih izjava o ženama?
Čak i da je Srbija nekakva orijentalna teokratija, teško bi se mogla progutati optužba Amfilohija, mitropolita crnogorsko-primorskog, da su Srpkinje majke čedomorke: “One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji“, rekao je sredinom oktobra prilikom služenja liturgije u Pećkoj patrijaršiji.
Ni patrijarh srpski Irinej nije odoleo izazovu da stane u odbranu Amfilohija, pa je preporučio „srpskim materama da su dužne da rađaju decu po božijemu blagoslovu i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali."
Srbija je sekularna država, ali na to, izgleda, često treba podsećati i Crkvu i srpske zvaničnike.
„Ovde se vlast odavno ne ponaša kao da je Srbija sekularna država; i ne samo vlast, nego i veliki delovi društva ovde ne prihvataju sekularni princip kao dominantni u našem društvu“, kaže za Radio Slobodna Evropa Milivoj Bešlin, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. On podseća da SPC izlazi na javnu scenu i traži za sebe ulogu političkog arbitra od kraja osamdesetih godina, kada počinje sunovrat ovog društva, ekspanzija nacionalizma i antagonizovanje u regionu, ratovi i mržnja, čemu je Crkva i te kako doprinela.
„Srpska pravoslavna crkva, dakle, već vrlo dugo ima upliv u politička pitanja, izjašnjava se o temama koje su par ekselans političke i s one strane verskog, što bi trebalo da je njen domen uticaja.“
- Pročitajte i ovo: Amfilohije, udarna pesnica primitivizma i haosa
Nakon petooktobarskih promena uticaj Crkve je dodatno porastao.
„Da bismo danas svedočili tome da neki od vladika, pre svih Amfilohije i Irinej Bulović, a i sam patrijarh, daju izjave koje su zaista ekstremističke i koje su na ivici skandala i, što je najgore od svega, na to nema adekvatne ni društvene, ni političke reakcije“, ukazuje Bešlin.
Sekularizam, razume se, nije ateizam; crkva, dakle, ima pravo da doprinosi društvenoj debati, ali zašto to Srpska pravoslavna crkva čini ovakvim agresivnim istupima i zašto samo sa njom opšte predstavnici vlasti?
Jedan komentator će s pravom primetiti da što se države i predsednika tiče, SPC ima isti stepen prioriteta ko i Jehovini svedoci.
„Ne može samo jedna crkva u sekularnoj državi da ima pravo na mišljenje i da se to mišljenje uvažava, a da druge to pravo nemaju. Sekularna država bi morala podjednako da uvažava sve religije, predstavnike svih crkava u Srbiji, što joj, uostalom, i Ustav nalaže. Mi to ovde ne vidimo. Teokratske države imaju svoju državnu religiju, ali, iako Srbija to nije, ovde nama sve liči na teokratizaciju i klerikalizaciju države“, ocenjuje za RSE Biljana Stojković, profesorka Beogradskog univerziteta.
Zašto vlast i institucije ostaju nemi na ovakve istupe Crkve?
„To je zapravo jedinstvo koje se istorijski pokazivalo kao korisno i za jednu i za drugu stranu – i za vladara i za vrh Crkve. Dakle, to je prosto istorijski momenat koji nikako da nas napusti ni u 21. veku“, kaže Stojković.
Milivoj Bešlin primećuje da čak i kad se neko iz političkog vrha usudi da odgovori i da je vrati u njene ustavne okvire, iz vrha Crkve stiže krajnje neprihvatlji odgovor:
„Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović je odgovorila, i to dosta dobro odgovorila, patrijarhu na njegovu priču o ženama i o rađanju. Nakon toga, međutim, dobili ste jedan krajnje bahat, nevaspitan, nepristojan, ekstremistički, napad na nju od strane vladike Irineja Bulovića. To je zaista bilo najniže gaženje i vređanje te žene, šta god da ja mislim politički o Zorani Mihajlović. I na to i dalje nije bilo odgovora“, podseća Bešlin.
Episkop bački Irinej je, podsetimo, samo zato što se založila za to da žene same odučuju o rađanju, optužio Zoranu Mihajlović da se zalaže za istrebljenje Srba i za pripisivanje sve ratne krivice devedesetih samo Srbima.
Srpska pravoslavna crkva ima pretenziju da bude politički moćnik i arbitar u društvu. Sa visine takve pretenzije patrijarh Irinej je nedavno rekao i da je Srbija svuda tamo gde žive Srbi.
„Ne samo da nije vlast, ja nisam video ni da je opozicija odgovorila na to. Dakle, patrijarha treba pitati: ’A, da li je Albanija svuda tamo gde žive Albanci? Da li je Preševo Albanija, ako uzimamo tu logiku“, kaže Milivoj Bešlin.
Naš sagovornik ukazuje i na to da SPC želi da bude politički moćnik, ali da istovremeno bude iznad pravnog poretka države.
„Za kriminal koji čine vladike i najviši velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, za pedofiliju, recimo, oni ne odgovaraju, dakle, oni žele da budu iznad sistema.“
Sagovornici RSE ukazuju na hipokriziju SPC. S vrha ona, recimo, popuje o povećanju nataliteta, a sama, uprkos ne baš zanemarljivim posedima i prihodima, ne doprinosi društvu bar time što bi plaćala poreze i nesebičnije humanitarno delovala.
„Oni, kao što znamo ne plaćaju porez, oni koji se pozivaju na to da nema dovoljno rođene dece. Bejbi oprema je u Srbiji oporezovana, a Crkva koja je prebogata nije oporezovana i njima niko ne postavlja to pitanje. Da li oni uočavaju tu kontradikciju i to užasno licemerje? Da li je njima ikad palo na pamet da sami predlože da počnu da plaćaju porez? Ne, naravno da ne. Dakle, to je jedno užasno licemerje, a država i vlast na to nemaju odgovor“, ukazuje Bešlin.
Sa njim je saglasna i Biljana Stojković:
„To je jedna lukrativna organizacija, to se zaista odvojilo od bilo kakve hrišćanske humanitarne misli i delovanja. Dakle, sama ideja da vi ne plaćate porez, ne učestvujete u dohotku države, u poboljšanju statusa društva u tom nekom ekonomskom smislu jeste društveno neodgovorno i nehrišćanski. Na ovaj način, u stvari, mi stičemo utisak da SPC zanima isključivo materijalna dobit i materijalni uticaj na društvo, a nikako duhovni“, ocenjuje Biljana Stojković.
I dok je spektar onoga što se Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Srbiji dozvoljava nesumnjivo širok – od neplaćanja poreza do sejanja nacionalizma i govora mržnje, u Crnoj Gori stvari ne stoje baš tako. Pokazuje to i poslednji slučaj.
Naime, Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet u slučaju krivične prijave Crnogorskog pokreta protiv mitropolita Amfilohija zbog povrede ugleda naroda i izazivanja mržnje.
Facebook Forum