Gde u srpsko-kosovskim odnosima treba staviti tačku na dosadašnju politiku Srbije i nastaviti novim putem, priznavanjem kosovske nezavisnosti? Koliko se u Srbiji čuju glasovi onih koji javno prihvataju Kosovo kao državu i suseda Srbije i sa kakvim se nose posledicama?
Postoje li u Srbiji drugačiji glasovi o kosovskoj realnosti osim one da Beograd nikada ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova, što je stav zvaničnog Beograda koji se ponavlja iz dana u dan. Ono što se glasno nazire iz ovakvog pristupa je slepi put kojim Srbija polako skreće sa puta evrointegracija, upozorava deo javnosti, koji ima hrabrosti da kaže ono što je očiglednom u čitavom svetu.
To je za sada mala grupa intelektualaca i političara koji su zbog svoji stavova neprekidno izloženi kritikama pa i otvorenim pretnjama da su izdajnici pa čak i neprijatelji srpstva. Uprkos tome njihovi glasovi ne prestaju.
Tako predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković poručuje da tačka koju treba napustiti i otvoriti novu stranicu u istoriji Kosova i Srbije je politika suvereniteta i integriteta Srbije na Kosovu.
"Bez slanja ambasadora u Prištinu, jer to niko i ne traži, treba prihvatiti Kosovo kao najbližeg i posebnog suseda, jer je Kosovo jedina država nastala odvajanjem od Srbije, i sa tim Kosovom razvijati ekonomske i kulturne odnose poput onih između dve Nemačke ili Kine i Tajvana", poručuje Drašković.
Izbor između agonije i bede
Koliko je Beograd danas a posebno posle posete kancelarke Merkel shvatio da mora da pokaže spremnost da Kosovo tretira kao ravnopravnog partnera i suseda i time otvori svoj put ka EU? Napuštanje politike sopstvenih želja iziskuje otrežnjenje i bolan je proces, primećuje Čedomir Jovanović. Epoha zabluda da je nacionalizam, a ne modernizacija, odgovor na probleme, mora biti daleka prošlost, kaže lider Liberalno demokratske partije.
"Angela Merkel jasno govori o novom stavu zapada o Srbiji. Oni su rešeni da naše probleme reše mimo nas jer naša vlast nije sposobna da ih reši. Izbor nije između Kosova i EU, nego između agonije i bede i društvenog preokreta u kojem bi Kosovo i Crna Gora postali šansa, a ne problem Srbije", kazao je Jovanović.
Latinka Perović
Zašto se društvo u Srbiji tako teško menja, a još teže do njega dopiru glasovi onih koji upozoravaju na pogubnost sadašnjeg državnog kursa prema Kosovu? Istoričarka Latinka Perović veruje da je potrebna potpuna promena politike, jer je proces evropskih integracija pitanje istorijskog opstanka srpskog naroda.
"Kasnimo u mišljenju, razvitak nas ne čeka. Srbija mora da raščisti sa pristupom vremenu i izazovima modernizacije. Niko nas ne prisiljava, kažu da možemo da živimo u zbegu ako hoćemo, a oni će naći načina da se zaštite od nas. Zabluda je da je Srbija žrtva zavere i potrebno je napraviti obrt i reći da su uslovi za EU isti za sve i da su jednostavno duh vremena. Posebni uslovi za Srbiju su proistekli iz ratnih zločina", kaže Perović.
Šta bi mogla biti polazna tačka u u građenju jednog temeljno novog odnosa Srbije prema Kosovu i Evropi? Činjenica da građani imaju svest o tome da nije moguće vratiti Kosovo u granice Srbije je ohrabrujuća, ali vlast zbog predizbornog kalkulanstva nema hrabrosti da izađe pred narod i to im samo saopšti, smatra Sonja Biserko.
„Svi oni ljudi koji prihvataju tu realnost - nezavisnost Kosova, su nekako na margini javnog i medijskog prostora, zato što politička elita sama nije spremna da prihvati tu realnost. Na neki način to pokazuje da oni smatraju da srpsko pitanje u regionu nije rešeno. Druga stvar je što Kosovo stalno koriste u situacijama kada nisu sposobni da izvrše reforme i obaveze koje su neophodne za dobijanje kandidature i datuma za pregovore. Znači radi se o odsustvu kapaciteta političkih elita da se ozbiljno i odgovorno nose sa problemima koji nisu mali”, zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Postoje li u Srbiji drugačiji glasovi o kosovskoj realnosti osim one da Beograd nikada ni po koju cenu neće priznati nezavisnost Kosova, što je stav zvaničnog Beograda koji se ponavlja iz dana u dan. Ono što se glasno nazire iz ovakvog pristupa je slepi put kojim Srbija polako skreće sa puta evrointegracija, upozorava deo javnosti, koji ima hrabrosti da kaže ono što je očiglednom u čitavom svetu.
Drašković: Kosovo je jedina država nastala odvajanjem od Srbije, i sa tim Kosovom razvijati ekonomske i kulturne odnose.
To je za sada mala grupa intelektualaca i političara koji su zbog svoji stavova neprekidno izloženi kritikama pa i otvorenim pretnjama da su izdajnici pa čak i neprijatelji srpstva. Uprkos tome njihovi glasovi ne prestaju.
Tako predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković poručuje da tačka koju treba napustiti i otvoriti novu stranicu u istoriji Kosova i Srbije je politika suvereniteta i integriteta Srbije na Kosovu.
"Bez slanja ambasadora u Prištinu, jer to niko i ne traži, treba prihvatiti Kosovo kao najbližeg i posebnog suseda, jer je Kosovo jedina država nastala odvajanjem od Srbije, i sa tim Kosovom razvijati ekonomske i kulturne odnose poput onih između dve Nemačke ili Kine i Tajvana", poručuje Drašković.
Izbor između agonije i bede
Koliko je Beograd danas a posebno posle posete kancelarke Merkel shvatio da mora da pokaže spremnost da Kosovo tretira kao ravnopravnog partnera i suseda i time otvori svoj put ka EU? Napuštanje politike sopstvenih želja iziskuje otrežnjenje i bolan je proces, primećuje Čedomir Jovanović. Epoha zabluda da je nacionalizam, a ne modernizacija, odgovor na probleme, mora biti daleka prošlost, kaže lider Liberalno demokratske partije.
"Angela Merkel jasno govori o novom stavu zapada o Srbiji. Oni su rešeni da naše probleme reše mimo nas jer naša vlast nije sposobna da ih reši. Izbor nije između Kosova i EU, nego između agonije i bede i društvenog preokreta u kojem bi Kosovo i Crna Gora postali šansa, a ne problem Srbije", kazao je Jovanović.
Zašto se društvo u Srbiji tako teško menja, a još teže do njega dopiru glasovi onih koji upozoravaju na pogubnost sadašnjeg državnog kursa prema Kosovu? Istoričarka Latinka Perović veruje da je potrebna potpuna promena politike, jer je proces evropskih integracija pitanje istorijskog opstanka srpskog naroda.
"Kasnimo u mišljenju, razvitak nas ne čeka. Srbija mora da raščisti sa pristupom vremenu i izazovima modernizacije. Niko nas ne prisiljava, kažu da možemo da živimo u zbegu ako hoćemo, a oni će naći načina da se zaštite od nas. Zabluda je da je Srbija žrtva zavere i potrebno je napraviti obrt i reći da su uslovi za EU isti za sve i da su jednostavno duh vremena. Posebni uslovi za Srbiju su proistekli iz ratnih zločina", kaže Perović.
Šta bi mogla biti polazna tačka u u građenju jednog temeljno novog odnosa Srbije prema Kosovu i Evropi? Činjenica da građani imaju svest o tome da nije moguće vratiti Kosovo u granice Srbije je ohrabrujuća, ali vlast zbog predizbornog kalkulanstva nema hrabrosti da izađe pred narod i to im samo saopšti, smatra Sonja Biserko.
„Svi oni ljudi koji prihvataju tu realnost - nezavisnost Kosova, su nekako na margini javnog i medijskog prostora, zato što politička elita sama nije spremna da prihvati tu realnost. Na neki način to pokazuje da oni smatraju da srpsko pitanje u regionu nije rešeno. Druga stvar je što Kosovo stalno koriste u situacijama kada nisu sposobni da izvrše reforme i obaveze koje su neophodne za dobijanje kandidature i datuma za pregovore. Znači radi se o odsustvu kapaciteta političkih elita da se ozbiljno i odgovorno nose sa problemima koji nisu mali”, zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
