Distopijska budućnost u kojoj rojevi dronova ubica love ljudske mete se približava, ali i dalje nema tehnologije potpuno autonomnog AI (veštačka inteligencija) drona, barem ne na ratištima u Ukrajini.

"Pitanje tačnog identifikovanja neprijateljskih ciljeva dronovima i dalje ostaje", kaže Viktorija Kovalčuk, portparolka Brave1, ukrajinske vladine organizacije koja se bavi razvojem AI oružja i druge vojne tehnologije.

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je brzi napredak tehnologije dronova koja je omogućila da se jeftinim kvadrokopterima s bombama uništavaju mete vredne milione dolara. Ali u trci između dronova i radio "ometača" koji prekidaju signal između drona i njegovog kontrolora, čini se da pobeđuje odbrambena tehnologija.

Ukrajinski piloti dronova, kako je izvešteno, gube hiljade bespilotnih letelica mesečno zbog ruskih uređaja za ometanje. Rusija je nedavno koristila žicom navođen dron što ukazuje i da se invaziona vojska takođe muči da savlada sisteme elektronskog ratovanja.

Neki koji rade na razvoju dronova u Ukrajini su fokusirani na sisteme rojeva koji bi omogućili jednom pilotu da upravlja odjednom s više naoružanih bespilotnih letelica, ali glavni prioritet za ukrajinske inženjere dronova je "minimiziranje uticaja elektronskog ratovanja", kaže Kovalčuk.

"Dronovi opremljeni modulima za ciljanje uz pomoć veštačke inteligencije ne zahtevaju vezu s operaterom ", rekla je Kovalčuk za RSE. "Operator odredi metu, a zatim AI samostalno preuzima proces ciljanja, čineći ga imunim na neprijateljsko elektronsko ometanje".

Takvi poluautonomni dronovi mogli bi da prevaziđu neprijateljske mere ometanja. Kada AI sistem za praćenje preuzme kontrolu, dron može da prekine svoj ranjivi radio signal s kontrolorom i da donosi sopstvene "odluke".

Budući da je vizuelna detekcija kritična, AI dronovi bi verovatno morali da imaju značajno unapređene sisteme kamera u poređenju s trenutnom generacijom dronova kamikaza koje koriste Ukrajina i Rusija. To bi povećalo troškove dok je glavna prednost kamikaza dronova njihova niska cena.

Pored toga, "instalacija AI modula povećava cenu drona, komplikuje proces povećavanja i masovne proizvodnje", kaže Kovalčuk. "To posebno važi za Ukrajinu koja nema neograničene resurse. Zbog toga domaći proizvođači trenutno naporno rade na smanjenju cene takvih dronova".

Čini se da se čak i relativno jednostavni automatizovani sistemi za ciljanje suočavaju s izazovima na ruskoj strani. Nedavni video snimci pokazuju da su piloti ruskih kamikaza dronova isključili softver za praćenje ciljeva da bi prešli na manuelnu kontrolu, a čini se da je mogućnost katastrofalne greške, posebno kod potpuno autonomnih dronova, frustrirajuća prepreka.

"Proizvođači tih dronova često tvrde da su bezbedni jer softver može dobro da razlikuje prijateljske snage i civile, ali imamo mnogo anegdotskih informacija iz SAD...i iz rata u Ukrajini da to nije uvek slučaj", rekao je za RSE Majkl Bojl (MIchael Boyle), vanredni profesor na Univerzitetu Rutgers i autor knjige o ratovanju dronovima.

Funkcije praćenja su dostupne već nekoliko godina u običnim kvadrokopterima koji omogućavaju pilotu da identifikuje subjekt kao što je vozilo, dodirom prsta na ekranu kontrolora. Ali praćenje sportskog automobila je znatno manje zahtevno od identifikovanja kamufliranih i izmičućih ciljeva u ratnoj zoni punoj dima sa pomoću drona koji će eksplodirati u šta god da udari.

Još jedna opasnost je hakovanje, kaže Bojl. "Ako neprijatelj počne da generiše prijateljsku vatru napadima lutajućom municijom sa pomoću hakovanja ili lažiranja njihovog signala, rizici korišćenja tih dronova će naglo porasti i možda će biti vojnika koji će biti mnogo neodlučniji da ih koriste", kaže on.

Daleko od bojnih polja u Ukrajini, veruje se da i Kina i Sjedinjene Države prave armije dronova koje će verovatno igrati značajnu ulogu u svakom budućem sukobu.

Kina dominira svetskim tržištem dronova, uglavnom zahvaljujući proizvođaču iz Šenžena DJI. Otkako je 2013. pokrenut prvi kvadkopter, kompanija ima čvrstu prednost nad konkurencijom i po karakteristikama svojih proizvoda i po prodaji. Danas DJI može da se hvali s oko 70 odsto celokupnog svetskog tržišta dronova.

DJI je negirao veze s kineskom vojskom, ali analitičari ukazuju na velika ulaganja iz Pekinga kao dokaz da bi autoritarna država mogla imati udela u operacijama kompanije vredne više milijardi dolara.

Bojl kaže da je "jasno" da Peking razvija "rojeve dronova za napad na pomorska plovila… u potencijalnom sukobu oko Tajvana".

Stručnjak za dronove dodaje da "SAD pažljivo obraćaju pažnju na upotrebu dronova u Ukrajini i mnogo ulažu u proizvodnju malih, jeftinih i jednokratnih dronova u programu Replikator (Replicator). Oni su više da će ratovi u budućnosti biti brzi, smrtonosni i da će se voditi mećavom malih dronova", kaže on.