Srpsko-albanske odnose većina građana Srbije ne vidi kao dobre, ali kao manje loše percipira odnose između vlada dve države, pokazalo je istraživanje Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert.
U Anketi sprovedenoj u oktobru 60 odsto ispitanih pokazalo je spremnost da se poprave odnosi između Srbije i Albanije.
Srđan Bogosavljević, direktor IPSOS Stratedžik marketinga, rekao je da je neznanje najveća prepreka boljim odnosima.
„Kada bismo više znali jedni o drugima, i kada bi razumeli šta se dešava kod jednih i drugih, odnosi bi bili odlični. Ovako jedan dron može da nam napravi čitavu pometnju. Ljudi veruju da će se odnosi popraviti, ali dominira ocena da se u narednih pet godina tu ne može bog zna šta očekivati.“
Sa druge strane, Albanci optmističnije gledaju na odnose sa Srbijom. Većina učesnika ankete sprovedene u Albaniji smatra da su odnosi sa Srbijom normalni, a samo jedna trećina da su loši.
I ovo istraživanje pokazalo je da je veliki udarac za srpsko-albanske odnose bio incident na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija, kao i to da je u poslednjih petnaest meseci bilo dosta kontroverznih poteza između Beograda i Tirane.
„Pre nego što je čuveni dron poleteo iznad stadiona u Beogradu mislili smo da odnosi između dve države idu u pravom smeru, polako ali sigurno. Ali smo onda videli da je nešto pogrešno u našem shvatanju. Da nedostaje suštinsko razumevanje između naših društava i građana. Naravno, odnosi između vlada su važni. Ali proces normalizacije odnosa umnogome zavisi od relacija između običnog naroda,“ kaže Albert Rakipi, izvršni direktor Albanskog instituta za međunarodne studije.
Albanci pozitivno vide i buduće odnose jer više od polovine misli da će biti bolji, dok samo tri odsto veruje da će se pogoršati. Stanovnici Srbije, kako je pokazala ova anketa čak 60 odsto, veruju da su spremniji za popravljanje odnosa nego državljani Albanije.
Srđan Bogosavljević kaže da kao glavni razlog za bolje odnose građani vide međunarodnu poziciju Srbije i bezbednost na Balkanu.
„Glavne prepreke za bolje odnose Srbije i Albanije, kako su građani naveli u anketi, su istorijska netrpeljivost, trenutni odnosi Srbije i Kosova, kao i dugotrajni nedostatak komunikacije Beograda i Tirane. Ovo treće je možda jedna od najpreciznijih ocena zastoja. Ali dron u Beogradu je jedan vrlo bizaran događaj koji je uticao mnogo više nego što ima smisla.“
Istraživanje je pokazalo i da Albanci ne smatraju da je Srbija najveća pretnja njihovoj nacionalnoj bezbednosti, već da je to Grčka. Primetan je i visok stepen neobaveštenosti jer čak jedna trećina albanskih građana smatra da su Srbija i Albanija međusobno ratovale.
Jelica Minić, iz Evropskog pokreta, zaključila je da su smernice ka boljim odnosima jasne i da je na političkim elitama da ih poštuju.
„Putanja kojom želimo da idemo nije komplikovana, mada neće uvek biti laka. Nastojaćemo da prenesemo ovu poruku koja ide nasuprot predrasudama, nedovoljnom delanju u sferi politike i često nepovoljnim istorijskim tokovima, onima koji donose odluke.“
Kao naznaku da odnosi dve zemlje ipak idu na bolje učesnici projekta naveli su uspostavljanje Centra za srpsko-albanske odnose. Posebno su naglasili važnost zajedničkih projekata zemalja regiona, kao što je autoput Niš-Priština-Drač koji bi trebalo da poboljša infrastrukturu na Zapadnom Balkanu.
