Istorijska uloga Mihailovića je, inače, već više od šest decenija predmet sporenja u Srbiji i na teritoriji bivše Jugoslavije.
Država Srbija se prvi put upušta u rešavanje jedne od njenih najvećih misterija iz istorije dvadesetog veka, a to je gde se nalazi grob komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića. Ovaj zadatak poveren je komisiji koju čine predstavnici Republičkog tužilaštva, Ministarstva pravde, te istoričari i novinari, za koje se veruje su dobri poznavaoci tog perioda.
Istorijska uloga Draže Mihailovića često je bila predmet sporenja i krupnih nesuglasica u ovdašnjem društvu, međutim, kako poručuju iz Ministarstva pravde, cilj komisije nije ulaženje u bilo kakve istorijske odnose, već potreba da se, jednom za svagda, završi ta misterija.
Istoričar Čedomir Antić smatra da se bez istine o prošlosti i suočavanja s njom, ma kakva ona bila, ne može doći do uspostave savremenog demokratskog društva. Ta činjenica je i glavna prepreka da Srbija postane demokratska zemlja, u meri u kojoj su demokratski njeni zapadnoevropski uzori, kaže Čedomir Antić:
"Država bi vrlo brzo mogla da dođe do te istine, tako što bi prosto eliminisala određena mesta. Ako se već tadašnji režim pobrinuo da prikrije tragove svojih zločina, možda makar da kažemo da li je zaista na Adi to gubilište, na kojem su pogubljeni Draža Mihailović i još neki osuđenici iz tog vremena, ili nije."
Postoji nekoliko verzija o tome gde je streljan i pokopan Draža Mihailović. Pored Ade Ciganlije, pominju se jaruga kod Jajinaca, zatim mesto gde se danas nalazi zdanje Ortopedske bolnice na Banjici, a poslednjih godina govori se i o Lisičjem Potoku, ispod dedinjskog brda.
Član Državne komisije Aleksandar Čotrić, inače poslanik Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, pozdravlja ovu inicijativu i očekuje da će uskoro uslediti i sudska rehabilitacija Draže Mihailovića, za koga tvrdi da je neosporno bio antifašista i rodoljub:
"Najbolja potvrda tome da Draža Mihailović nije bio kolaboracionista, da nije bio kvisling, da nije bio izdajnik, jeste to što mu je, doduše posthumno, ali ipak, dve godine posle njegovog streljanja, 1948. godine, tadašnji američki predsednik Hari Truman dodelio visoko odlikovanje, Orden legije časti, za njegov doprinos borbi antifašističke koalicije protiv nacizma u Evropi."
Veliki deo javnosti, međutim, ne deli ovo mišljenje. Stav Saveza antifašista je, kako za Radio Slobodna Evropa prenosi član ove organizacije Radovan Pantović, potpuno jasan:
"Neko ko je učestvovao, komandovao jedinicama i pokretom koji je sve vreme Drugog svetskog rata sarađivao sa kvislinzima i okupatorom, ne može biti ni u kom slučaju proglašen za antifašistu. Šta je bilo njegovo polazno stanovište 1941., to je potpuno druga priča. Ali, rat je trajao četiri godine, i tokom te četiri godine taj čovek je komandovao pokretom i jedinicama koje su u mnogo čemu, manje ili više, sarađivale sa okupatorom i kvinsliškim jedinicama."
U Srbiji, strašno ozbiljne stvari, po pravilu, postaju groteska, kaže istoričarka Branka Prpa, komentarišući početak rada ove Komisije. Ona postavlja pitanje zašto se država meša u posao istoričara, umesto da se bavi rasvetljavanjem nerešenih političkih ubistava iz bliže prošlosti:
"Mi neprestano imamo na delu zanimljivu zamenu teza. Naši državni organi izgleda vole da rade posao istoričara, pa su se vrlo predano uključili u akciju traženja groba Draže Mihailovića. Ono što naši državni organi ne rade, to je da istražuju počinioce i nalogodavce političkih zločina u Srbiji s kraja dvadesetog veka. Dakle, mi se kao građani zaista moramo zapitati da li je u nekom smislu za našu državu važnije istorijsko vreme, ili je za našu državu važnije savremeno vreme, takozvana recentna prošlost."
Konačno, šta o ovoj inicijativi kažu Beograđani, te da li veruju da će, posle više od 6 decenija, biti otkriveno mesto gde je sahranjen Draža Mihailović:
"Do dokumenata će možda i doći, ali da li će naći grob – nisam baš neki veliki optimista."
"Još jedna od njihovih maskica da zavaraju. Na ovakav način ga oni sve više udaljavaju od naroda."
"Mislim da je on izdajnik i da je mnogo naših nevinih ljudi pobio."
"Ono što se znalo o Draži, i ono ljudi što ga je cenilo je sve manje i manje. Malo njih uopšte i zna ko je on."
"Hoće sada da ga rehabilituju na sramotu našeg srpskog naroda."
"Možda bi bilo dobro da se sazna."
"Ako su ljudi saznali za dinosauruse, saznaće i za Dražu."
Država Srbija se prvi put upušta u rešavanje jedne od njenih najvećih misterija iz istorije dvadesetog veka, a to je gde se nalazi grob komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića. Ovaj zadatak poveren je komisiji koju čine predstavnici Republičkog tužilaštva, Ministarstva pravde, te istoričari i novinari, za koje se veruje su dobri poznavaoci tog perioda.
Istorijska uloga Draže Mihailovića često je bila predmet sporenja i krupnih nesuglasica u ovdašnjem društvu, međutim, kako poručuju iz Ministarstva pravde, cilj komisije nije ulaženje u bilo kakve istorijske odnose, već potreba da se, jednom za svagda, završi ta misterija.
Istoričar Čedomir Antić smatra da se bez istine o prošlosti i suočavanja s njom, ma kakva ona bila, ne može doći do uspostave savremenog demokratskog društva. Ta činjenica je i glavna prepreka da Srbija postane demokratska zemlja, u meri u kojoj su demokratski njeni zapadnoevropski uzori, kaže Čedomir Antić:
Postoji nekoliko verzija o tome gde je streljan i pokopan Draža Mihailović. Pored Ade Ciganlije, pominju se jaruga kod Jajinaca, zatim mesto gde se danas nalazi zdanje Ortopedske bolnice na Banjici, a poslednjih godina govori se i o Lisičjem Potoku, ispod dedinjskog brda.
Postoji nekoliko verzija o tome gde je streljan i pokopan Draža Mihailović. Pored Ade Ciganlije, pominju se jaruga kod Jajinaca, zatim mesto gde se danas nalazi zdanje Ortopedske bolnice na Banjici, a poslednjih godina govori se i o Lisičjem Potoku, ispod dedinjskog brda.
Član Državne komisije Aleksandar Čotrić, inače poslanik Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, pozdravlja ovu inicijativu i očekuje da će uskoro uslediti i sudska rehabilitacija Draže Mihailovića, za koga tvrdi da je neosporno bio antifašista i rodoljub:
"Najbolja potvrda tome da Draža Mihailović nije bio kolaboracionista, da nije bio kvisling, da nije bio izdajnik, jeste to što mu je, doduše posthumno, ali ipak, dve godine posle njegovog streljanja, 1948. godine, tadašnji američki predsednik Hari Truman dodelio visoko odlikovanje, Orden legije časti, za njegov doprinos borbi antifašističke koalicije protiv nacizma u Evropi."
Veliki deo javnosti, međutim, ne deli ovo mišljenje. Stav Saveza antifašista je, kako za Radio Slobodna Evropa prenosi član ove organizacije Radovan Pantović, potpuno jasan:
Naši državni organi izgleda vole da rade posao istoričara, pa su se vrlo predano uključili u akciju traženja groba Draže Mihailovića. Ono što naši državni organi ne rade, to je da istražuju počinioce i nalogodavce političkih zločina u Srbiji s kraja dvadesetog veka.
U Srbiji, strašno ozbiljne stvari, po pravilu, postaju groteska, kaže istoričarka Branka Prpa, komentarišući početak rada ove Komisije. Ona postavlja pitanje zašto se država meša u posao istoričara, umesto da se bavi rasvetljavanjem nerešenih političkih ubistava iz bliže prošlosti:
"Mi neprestano imamo na delu zanimljivu zamenu teza. Naši državni organi izgleda vole da rade posao istoričara, pa su se vrlo predano uključili u akciju traženja groba Draže Mihailovića. Ono što naši državni organi ne rade, to je da istražuju počinioce i nalogodavce političkih zločina u Srbiji s kraja dvadesetog veka. Dakle, mi se kao građani zaista moramo zapitati da li je u nekom smislu za našu državu važnije istorijsko vreme, ili je za našu državu važnije savremeno vreme, takozvana recentna prošlost."
Konačno, šta o ovoj inicijativi kažu Beograđani, te da li veruju da će, posle više od 6 decenija, biti otkriveno mesto gde je sahranjen Draža Mihailović:
"Do dokumenata će možda i doći, ali da li će naći grob – nisam baš neki veliki optimista."
"Još jedna od njihovih maskica da zavaraju. Na ovakav način ga oni sve više udaljavaju od naroda."
"Mislim da je on izdajnik i da je mnogo naših nevinih ljudi pobio."
"Ono što se znalo o Draži, i ono ljudi što ga je cenilo je sve manje i manje. Malo njih uopšte i zna ko je on."
"Hoće sada da ga rehabilituju na sramotu našeg srpskog naroda."
"Možda bi bilo dobro da se sazna."
"Ako su ljudi saznali za dinosauruse, saznaće i za Dražu."
