Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Beograda odbila je 20. decembra predlog gradonačelnika Aleksandra Šapića da se u glavnom gradu Srbije podigne spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću, komandantu četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
To je za Radio Slobodna Evropa potrvrdio Branislav Dimitrijević, član Komisije iz redova opozicionog Zeleno-levog fronta.
Prema njegovim rečima, da sednici u petak bilo je prisutno 11 od ukupno 16 članova Komisije, a Šapićev predlog odbijen je većinom glasova. Za predlog su, kaže, glasali i pojedini predstavnici vladajuće koalicije koju čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.
"Vladajuća većina je imala određene rezerve prema tom predlogu, što govori da trenutna pozicija Aleksandra Šapića unutar vladajuće koalicije nije sjajna, te su i oni glasali da se ne prihvati ta inicijativa, pozivajući se na određena proceduralna pitanja, kao na činjenicu da ni jedna nadležna ustanova, poput Zavoda za zaštitu spomenika, nije izdala nikakvo mišljenje o inicijativi", kaže Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, od 11 prisutnih članova Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova troje je bilo iz redova opozicije, sedam iz SNS-a i jedan iz SPS-a.
Dimitrijević kaže da je na sednici ponovio stav Zeleno-levog fronta da Dragoljub Mihailović nije osoba koja je zaslužila spomenik ni u Beogradu niti u bilo kom drugom gradu.
"Takav spomenik bi stvarao nove podele u društvu. Ni u obrazloženju inicijative koju je podneo gospodin Šapić se ni na koji način ne može zaključiti da postoji neka zasluga Draže Mihailovića", kaže Dimitrijević.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je u septembru podneo zvaničnu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Beograda da se Mihailoviću podigne spomenik u parku Terazijska terasa u centru grada.
Šapić je tom prilikom rekao da je podizanje ovog spomenika "važno zbog nacionalnog pomirenja i kako ne bi više dolazilo do podela".
Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.
Viši sud u Beogradu rehabilitovao ga je u maju 2015. godine, navodeći da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, ali da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je bio ratni zločinac.
U oktobru 2023, u Beogradu je u privatnom prostoru otvoren muzej i u njemu spomenik Draži Mihailoviću, uprkos kritikama i protivljenju antifašista.
