Lečenje preko interneta u Srbiji uzima sve više maha, što pokazuje "poplava" sajtova na kojima ljudi traže savete za rešavanje zdravstvenih problema - od prehlade do najtežih bolesti. Sagovornici RSE građane pozivaju na oprez i savetuju da je, bez obzira na dobre informativne strane web-a, odlazak kod lekara jedino sigurno rešenje.
"Najveća je opasnost da oni veruju doktoru Guglu i da uzmu terapiju po dijagnostici doktora Gugla. Ugrožava se zdravlje. Ne smiju da prime ništa zdravo za gotovo, moraju posle informativnog dela kod doktora Gugla da se jave svom lekaru", kaže za RSE Dragan Miljković, iz beogradskog Doma zdravlja "Palilula", specijalista opšte prakse sa dvadesetsedmogodišnjim stažom.
U poslednje vreme, mnogi rešenje za tegobe najpre potraže na najvećem svetskom internet pretraživaču navodeći simptome bolesti i pitajući za savet.
Takva praksa, tvrdi Dušan Milisavljević, ORL lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, vrlo je opasna.
"Naišao sam na informaciju da se pri lečenju sinusa stavlja morski krastavac ili morska dinja u nos. Puno puta smo jedva spasili pacijente koji su to videli na internetu. Pri zapaljenju uva se preporučuje čuvarkuća, beli luk ili topao zejtin. To su sve metode nadri-lekara. To je po zakonu kažnjivo", ističe Milisavljević.
Mada propisi ne dozvoljavaju da se medicinom bave osobe bez zvanične licence, sajtove sa obiljem zdravstvenih mišljenja, alternativnih i oficijelnih metoda, kao da niko ne kontroliše jer ih je sve više. Na internetu se najčešće tarže simptomi i lečenje neke bolesti, kao i dijagnostika. Ima i onih sa tehnički jednostavnom formulom: Ukucaš simptome - dobiješ dijagnozu i terapiju.
U čitavom problemu, posebna priča su forumi. Među hiljadama pitanja i odgovora, u kojima korisnici razmenjuju mišljenja, izdvajamo samo neke:
Pitanje: "Već šest meseci boli me srce, pogotovu kad pojedem nešto slatko ili slano. Takođe osecam slabost i malaksalost. Molim hitno objašnjenje i pomoć stručnog lica. Napominjem da mi je pritisak godinama niži, 120/90."
Odgovor: "Ko ima slabost srca trebalo bi da jede koprivu. Moj deda je živeo 95 godina i stalno je govorio da toliko dugo živi zato što je stalno jeo čorbu od koprive pre ručka. Znam da je dobra i za srce."
Pitanje: "Dragi forumaši, ostali ste mi kao jedina nada da razrešim ovu mučnu situaciju. Već danima imam glavobolju koja ne jenjava, i pored svih mogućih medikamenata, narodne medicine, masaže... Bol ne prestaje. Pomozite. Unapred zahvalna."
Odgovor: "Je l’ ti krcka vrat? Dušek, jastuk, ok? Može biti da ide od vrata. Ja bih ti kostolomca preporučio. Neko stručan ko ti malo izvrti, izlomi vrat i osetis se za deset sekundi preporodjeno. Mada, možda je migrena..."
Pitanje: "Pozdrav svima, na penisu mi se često pojavljuju crvene tačkice… Da li je ovo neka bakterija ili šta? Želeo bih ovo da 'rešim' pre odlaska kod lekara. Inače imam 17 godina i do sada nisam imao seksualne odnose. Da nije u pitanju neka polno prenosiva bolest?"
Odgovor: "Pre će biti da je od iritacije onda. Da bi dobio polno prenosivu bolest mora neko i da ti je prenese... Mislim na drugu osobu."
Medicinske informacije koje se najčešće pretražuju na internetu su polno prenosive bolesti, bolesti kardiovaskularnog sistema, štitne žlezde i dojke, karcinomi i dijete i brzo mršavljenje. Jedna od negativnih pojava koja je zabeležena u poslednje vreme je da građani, na osnovu saveta sa web-a, laboratorijskih analiza i opštih referentnih vrednosti koje pronalaze na mreži, sami sebi prepisuju terapiju i uzimaju antibiotike.
"To je nedopustivo. Nijedan antibiotik se ne sme dati bez pregleda, brisa, biograma. Da vi prihvatite da se lečite preko interneta, nije pametna stvar. Jedno je sloboda govora, izražavanja i suprotnih mišljenja, ali je drugo kada iznosite ne medicinske stavove i tim stavovima građane zbunjujete i možete da im nanosite štetu", navodi doktor Dušan Milisavljević.
Na internetu postoji i nekolicina portala i foruma na kojima pacijenti dele iskustva i savete, pa i one u vezi najtežih bolesti kao što su kancer i leukemija, i za takvu vrstu pomoći lekari imaju razumevanja jer mnogi smatraju da ima svrhu. Među nebrojenim web stranicama koje se bave medicinom ima i onih, mada mali broj, za koje pišu priznati doktori i na kojima se mogu pročitati stručni tekstovi o zdravlju i saveti za prevenciju najčešćih bolesti.
Doktor Miljković primetio je i da internet ordinacije mogu biti i od pomoći, jer se pojedini pacijenti o opasnostima i problemima informišu pre dolaska kod lekara.
"Kod nekih polno prenosivih bolesti ili žutice, makar mlađa generacija, zna šta se dešava. Oni gugluju, dođu kod lekara i konsultuju se. Izvrše sve preglede. To je super", konstatuje Miljković.
Iako internet pacijentima poklanja neograničeno vreme, i daje opširne informacije o svemu, lekari kažu da to može biti mač sa dve oštrice. Jer, naime, dešavaju se i slučajevi da zabrinuti pojedinci objašnjenje za bezazlene simptome potraže na web-u a da, zbog mora različitih informacija, svakakvih iskustava, stručnih i nestručnih komenatara, pogrešno posumnjaju na neku neku bolest koju realno nemaju. Sa druge strane, mnogi tvrde da su za lek od nekih teških oboljenja saznali na internetu i da im je to spasilo život.
Beograđani za RSE kažu da se ne libe da mišljenje o zdravstvenim problemima potraže na internetu.
Generalno loši uslovi u srpskom zdravstvu, koje je svojevremeno od jedne evropske organizacije okarakterisano kao najgore na kontinentu, duge liste čekanja na operacije, gužve u čekaonicama domova zdravlja i bolnica, samo su neki od razloga zbog kojih se građani sve češće okreću takozvanim internet ordinacijama.
Socilog Vladimir Vuletić smatra da nije iznenađenje da se deo ljudi, i kroz priče o medicini, okrenuo internetu.
"Ljudi su uvek u komunikaciji i imaju potrebu da se jedni drugima žale, pogotovo kod stvari kao što je bolest, da na neki način čuju iskustva drugih, da potraže savet. To je nešto što je oduvek prisutno, pogotovo u društvima gde je kultura zajednice još uvek razvijena. I to surfovanje po internetu, uključivanje u različite forume, na izvestan način zadovoljava tu ljudsku potrebu za međusobnom komunikacijom, koja je posebno izražena u situaciji kada je teško. U tom smislu čini mi se da internet ima i tu svoju terapeutsku funkciju", ocenjuje Vuletić.
Svetska istraživanja pokazala su da je bar polovina pacijenata, koji na kraju odu kod lekara, prvo pokušalo da se leči savetima sa interneta. Nadu da mogu sami da reše problem delom su im dali i specijalizovani portali sa informacijama o zdravlju, lekovima, ishrani, dijetama i alternativnim metodama. Upozoravajući podatak je da, kako su takođe pokazale analize u svetu, značajan broj zdravtsvenih članaka sadrži greške.
Dušan Milisavljević, koji je član Odbora za zadravlje Skupštine Srbije, smatra da država mora pod hitno da pojača kontrolu.
"Da se zna ko daje savete, ko stoji iza tih sajtova. Mnogi misle da daju korisne savete, ali to su loše stvari. Jedino kliničkim pregledom i koordiniranom terapijom od strane lekara koji ima licencu, ste sigurni za ishod neke bolesti", reči su Milisavljevića.
Dok nadležni ne uvedu red, i dok ne poraste svest o rizicima lečenja na osnovu neproverenih saveta, jedina prepreka mogućim komplikacijama je obazrivost korisnika.
Sociolog Vladimir Vuletić zaključuje da ipak postoje prirodne granice koje, na neki način, čuvaju većinu ljudi.
"Često se dešava, kada zaista postane opasno, da se ljudi više ne oslanjaju na internet. Sam organizam vam kaže kada ste ušli u crveno. Kada shvate da dosadašnji metodi lečenja, pogotovo ako su to radili isključivo putem informacija koje dobijaju sa interneta, nisu urodili plodom, itekako idu kod lekara", tvrdi Vuletić.
