Postavlja li Nemačka nove uslove pred Srbiju ili samo traži sprovodjenje već dogovorenog izmedju Beograda i Prištine? Uoči iščekivanja odluke o otvaranju poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom pitanje uslova sve češće se poteže u domaćoj javnosti.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić sve je učestalije prinuđen da poslednjih dana odgovara na isto pitanje -o uslovima za Srbiju u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom.
„Nije nikakva tajna da je celo poglavlje 35 koje postoji vezano za Kosovo i Metohiju i da naravno postoji želja kod velikog broja, ili kod jeddnog dela članica EU, da poglavlje 32 bude otvoreno samo zajedno sa poglavljem 35, a to znači preduzimanje još nekih ili unilateralnih ili zajedničkih akcija sa prištinskom vladom po pitanju Kosova i Metohije. Ne vidim da je nekakvo veliko otkriće ili ne znam šta novo“, rekao je Vučić.
Premijer je na pitanje o medijskim navodima o 11 uslova Nemačke za otvaranje poglavlja i nastavak pregovora sa EU ponovio da niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo.
Priča o novim uslovima ponovo je podgrejana, ovoga puta možda podstaknuta i izjavom predsednika Tomislava Nikolića, da “zna da će EU tražiti od Srbije da prizna Kosovo i da oko toga mora što pre da se postigne nacionalni konsenzus“. Sada se u pojedinim medijima pojavljuje informacija da je Berlin Srbiji poslao 11 uslova, uz istvoremenu konstataciju da je reč o gotovo „nemogućim uslovima“ jer mnogi „zadiru u status Kosova i faktički podržavaju nezavisnost.“ A među uslovima koji se navode su i donošenje statuta Zajednice srpskih opština u skladu sa prištinskim zakonima, učešće Prištine u svim regionalnim forumima, prihvatanje kosovskog pasoša na granici sa Srbijom i izgradnja zidanih objekata na prelazima.
Ambasadori zemalja EU sastali su se u petak uveče pred zasedanje Saveta za opšte poslove, kada će biti doneti zaključci o paketima proširenja Evropske unije.
Međutim, javlja naš dopisnik iz Brisela Rikard Džozviak, nikakve nove uslove Nemačka nije postavila Srbiji za otvaranje poglavlja u pregovorima, ali je veoma kritikovala neusaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU. Takođe, pre otvaranja poglavlja insistiraće pre svega na pokazanom napretku u poglavlju 35, koje se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom.
Berlin je vrlo oštro kritikovao Srbiju zbog neusaglašavanja spoljne politike sa Briselom i očigledno je da će na sastanku Saveta za opšte poslove takva oštra ocena ući i u zaključke.
“Diplomatama sa kojima sam razgovarao veoma strano je zvučalo nabrajanje tih navodnih uslova. Neke od tih tačaka su zapravo stari uslovi, ali nekakav zidani objekat na granici ne postoji kao uslov. A što se tiče slobodne kretanja, odnosno, prelaska kosovskih Albanaca u Srbiju, taj sporazum o slobodi kretanja postignut je još 2011. uz posredovanje Roberta Kupera. Tada je dogovoreno da oni u Srbiji mogu prelaziti sa ličnim i putnim dokumentima, tako da ni tu novih uslova Nemačke nema. Ni učešće Kosova na regionalnim forumima nije ništa novo. Da statut Zajednice srpskih opština bude uskladjen sa kosovskim pravnim okvirom – i to je već sadržano u Briselskom sporazumu. Medjutim, Nemačka je, a u tome su je podržale i druge članice, veoma insistirala na harmonizovanju spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom. Berlin je vrlo oštro kritikovao Srbiju zbog neusaglašavanja spoljne politike sa Briselom i očigledno je da će na sastanku Saveta za opšte poslove takva oštra ocena ući i u zaključke. Ono što je takodje rečeno jeste da, kada su u pitanju poglavlja, žele najpre da vide ostvareni napredak u poglavlju 35”, kaže Džozviak.
Ništa novo niti sporno
"Srbija traži najracionalnija moguća rešenja za sva pitanja, a da nijednog sekunda ne ugrozi terotorijalni integritet i istovremeno očuva stabilnost u regionu", kaže premijer Vučić.
„Nigde ne piše da neko ima pasoše nego imate da priznate nečija putna dokumenta ili ne. Mi smo već na određene načine i na određenim prelazima, u skladu sa onim što su neki iz prethodnih vlasti dogovorali, kao i sa katastrima, primenjivali. Ja ne misim da neko hoće da nas natera da sebe zgazimo da bi pokazao da je jači od nas. Mislim da je cilj Evrope da ima Srbiju kao svog člana. Nisam neko ko je uvek oduševljen svim zahtevima ali naš posao nije da budemo oduševljeni i da budemo srećni i zadovoljni nego da rešavamo probleme“, rekao je Vučić.
Nemačka jeste sve vreme najtvrđi orah u preskaknju stepenica na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. No, Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije kaže za RSE da čak i ono što se navodi među navodnih 11 uslova nije ništa ni novo ni sporno.
“Ono što ja vidim u tom planu su uglavnom stvari koje se tiču implementacije aprilskog sporazuma. Znači, to je ono što smo i dosad mogli da vidimo da Nemačka insistira na otvaranju pregovaračkih poglavlja uz poglavlje 35, kao što je to bila pozicija od kada je stvoren taj pregovarački okvir. Deo toga je već potpisan ili odlučen između Prištine i Beograda”, navodi Veber.
Na listi prioriteta Nemačke je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. U vezi sa tim Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku primećuje da dokle god Srbija ne bude dobila adekvatnog partnera na prištinskoj strani “čini se da ovaj proces neće doživeti neku značajniju deblokadu u onim segmentima koje su se ispostavili kao sporni u smislu nekakvog političkog tumačenja na koji način se mogu implementirati.”
I dok domaća javnost debatuje ima li ili nema novih uslova Berlina u Beogradu boravi Nils Anen, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke zadužen za spoljnu politiku u Bundestagu.
