Na donatorskoj konferencij u Briselu od 23 međunarodne organizacije i 60 zemalja za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji je prikupljeno 995 miliona eura, a za stradale u poplavama u BiH 809 miliona.
Evropska komesarka Kristalina Georgijeva je po okončanju donatorske konferencije u zaključku ocijenila da je skup bio veoam uspješan, te ponovila poruku "Niste sami", upućenu zvaničnicima Srbije i BiH.
Na konferenciji "Obnovimo zajedno", bilo je procijenjo je da su potrebe Srbije za otklanjanje šteta 830 miliona eura, a Bosne i Herecgovine 650 miliona eura, kazala je Georgijeva. Obećanja su pak premašila te procjene, kazala je Goegijeva.
Uz obećanih milijardu i 864 miliona eura, tu je i paket od 42 miliona eura za regionalnu saradnju – za prekogranične projekte, prije svega za izgradnju sistema za sprečavanje poplava i prirodnih katastrofa, kazala je Georgijeva.
U zaključcima donatorske konferencije navedeno je da će najveći dio sredstava biti upotrebljen za obnovu infrastrukture, energetike, puteva, stambenih objekata, poljoprivrede i malih preduzeća.
Predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović i predsjednik Srbije Tomislav Nikolić tokom izlaganja na konferenciji upozorili su da je veliki broj ljudi bez krova nad glavom, te pozvali na osiguranje što veće moguće pomoći.
"Sa neposrednim posledicama poplava nosićemo se godinama, a sasvim je izvesno da će ova prirodna katastrofa izazvati recesiju u srpskoj ekonomiji. To znači da će, prema procenama, u 2014. godini srpska ekonomija zabeležiti pad od 0,4 procenta, umesto rasta od 0,5 posto, kao što se predviđalo prethodnim projekcijama. Srbija vam je zahvalna što ste se danas odazvali i pokazali spremnost da pružite podršku i pomoć mojoj zemlji i Bosni i Hercegovini koja nam je neophodna“, poručio je Nikolić.
„Više od 80 opština u BiH pretrpjelo je velike, ogromne štete i gubitke. Gotovo 100.000 naših građana je bilo privremeni izmješteno iz svojih domova. Više od 40.000 ih je smješteno u javnim ili privatnim skloništima, ili se privremeno uselilo kod rodbine i prijatelja. Veliki broj njih i dalje je bez krova nad glavom. Oni će ostati raseljene osobe sve dotle dok se njihove kuće ne obnove. Jedan hitan odgovor je potreban kako bi se osiguralo da se ne suoče sa hladnom zimom bez krova nad glavom ili prihoda“, rekao je Izetbegović
Konferenciju je organizovala Evropska komisija u saradnji s Francuskom i Slovenijom, a učestvovali su predstavnici zemalja EU, 29 zemalja koje nisu članice Evropske unije, te šest međunarodnih finansijskih institucija i 16 različitih međunarodnih organizacija.
Otvarajući konferenciju, evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da niko nije ostao ravnodušan na ono što se desili, te da su sve zemlje svijeta odmah ponudile pomoć.
"Zemlje članice EU su pružile pomoć i učestvovale u spasavanju tokom poplava u Srbiji i BiH. Želio bih da naglasim da je Slovenija bila prva koja je došla u BiH, a Francuska posljednja koja je otišla", rekao je File i zahvalio i ostalim zemljama koje nisu članice EU za pomoć, kao što su SAD, Rusija, Norveška, Bjelorusija.
Prema izvještaju Vlade Srbije, koji je dostavljen učesnicima konferencije, ukupna procijenjena šteta od poplava u zemlji iznosi milijardu i 532 miliona eura. U izradi izvještaja su učestvovali predstavnici EU i Svjetske banke, te 30 eksperata iz UN.
Vrijednost svih uništenih materijalnih dobara iznosi 870 miliona eura, a ukupni gubici su 662 miliona eura. Najveća šteta je nanesena stambenim objektima, šteta u rudarstvu se u najvećoj mjeri odnosi na uništeno u rudnicima uglja u Kolubari, a veliku štetu je pretrpio i saobraćaj - oko 100 miliona eura.
I predstavnici vlasti BiH predali su kompletan program potreba za obnovu, a štete su procijenjene na oko četiri milijarde konvertibilnih maraka (oko dvije milijarde eura).
Za obnovu stambenog fonda nakon poplava u BiH potrebno je 880 miliona maraka, a do Nove godine kratkoročno bi, kako su navele vlasti BiH, trebalo osigurati 350 miliona konvertibilnih maraka.
U prvoj fazi obnove samo u oblasti stanovanja za RS će biti potrebno 160 miliona konvertibilnih maraka, za Federaciju BiH 190 miliona maraka, a za Brčko Distrikt osam miliona.
Prema navodima vlasti BiH, Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodni monetarni fond, Evropska investicijska banka, Svjetska banka i druge međunarodne finansijske institucije spremnne su za davanje povoljnih kredita s jedan ili dva posto kamate i grejs periodom od 10 godina i 20 godina otplatnim rokom.
Nakon što je u domaćoj javnosti izražena sumnja kakvu su nagovijestili i međunarodni zvaničnici, o tome da li će donirana sredstva zaista biti utrošena za ono za šta bi bila osigurana, bh. vlasti obećale su “transparentno trošenje” sredstava koje dobiju.
Ministar vanjskih poslova BiH Zlatko Lagumžija pozvao je da se oformi monitoring tim za nadgledanje trošenja novca, u kojem bi bili predstavnici nevladinog sektora, civilnog društva, akademske zajednice, donatora, međunarodne zajednice i vlasti.
