Republikanska senatorka Liza Murkovski (Lisa Murkowski) je izjavila da nije zadovoljna izjavom svog partijskog kolege Miča Mekonela (Mitch McConnell), lidera većine u ovom telu, da će delovati u “potpunoj koordinaciji” sa Belom kućom kada je reč o predstojećem suđenju predsedniku Donaldu Trampu nakon njegovog opoziva u Predstavničkom domu Kongresa, u kome većinu imaju demokrate.
Postupak u Senatu bi trebalo da bude nepristrasan, ali je Mekonel izjavio da nije “nepristrasni porotnik” u ovom postupku.
“Ovo je politički proces. Nema ničeg sudskog u vezi sa njim. Opoziv je politička odluka”, kazao je Mekonel.
On je uveren da će Tramp biti oslobođen. “Imaćemo uglavnom odluku po stranačkoj liniji”, dodao je lider republikanske većine u Senatu.
Republikanci imaju većinu od 53 od ukupno 100 senatora. Za usvajanje pravila za suđenje Trampu potrebna je većina od 51 glasa. Međutim, da bi Senat potvrdio opoziv, neophodna je dvotrećinska većina od 67 poslanika, što je malo verovatno.
Međutim, kako ocenjuje “Gardijan” (The Guardian), sam postupak opoziva može da utiče na birače na predsedničkim izborima u novembru.
U međuvremenu, dve strane se spore oko izvođenja novih svedoka i objavljivanja dokumenata Bele kuće, na čemu insistiraju demokrate, a republikanci se protive.
Murkovski: Nužna distanca
Murkovski je kazala da je “uznemirena” Mekonelovim pristupom.
Komentar senatorke sa Aljaske je usledio nakon pomenute Mekonelove izjave za Foks njuz (Fox News).
„Prema mom mišljenju, moramo da se povučemo korak unazad da ne bismo išli ruku pod ruku sa odbranom (Belom kućom). Čula sam šta je rekao lider Mekonel i smatram da je to još više iskomplikovalo proces“, kazala je Murkovski.
Murkovski, koja ističe da je i dalje neodlučna kako će glasati u predstojećoj proceduri opoziva u Senatu, ukazala je na potrebu distance između Bele kuće i Senata o načinu na koji bi suđenje trebalo voditi.
Istovremeno, ona je opisala proceduru opoziva kao “ishitrenu”.
Murkovski je umerena republikanka sa Aljaske koja je kritikovala Trampa o mnogim pitanjima. U oktobru prošle godine nije Trampovog kandidata za Vrhovni suda Breta Kavanoa (Brett Kavanaugh) zbog optužbi za seksualno zlostavljanje.
Ona je prva republikanska senatorka koja je izrazila neslaganje sa stavom svojim kolega koji su, za sada, svi unisono stali iza Trampa.
Spor o svedocima i dokumentima
Tramp je opozvan prošle sedmice u Predstavničkom domu, kao treći američki predsednik u istoriji, po optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.
Demokrate optužuju Trampa da je u telefonskom razgovoru 25. jula zatražio od novog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži njegovog političkog rivala Džoa Bajdena, glavnog pretendenta za predsedničkog kandidata Demokratske stranke na izborima 2020. i njegovog sina Hantera, koji je bio član borda direktora ukrajinske gasne kompanije Burisma. Druga tačka optužnice je opstrukcija istrage Kongresa o ovom pitanju, koja je pokrenuta u septembru.
Tramp je izjavio da nije učinio ništa pogrešno, te da je reč o “lovu na veštice”.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) još nije prosledila optužnicu i odluku ovog tela o opozivu, što je pritisak na većinske republikance u Senatu da prihvate sporazum o sudskoj proceduri. Mekonel je, pak, uzvratio da Senat neće preduzeti bilo kakav potez dok ne dobije optužnicu.
Glavna tačka spoticanja je pozivanje svedoka na čemu insistiraju demokrate, te dostavljanje dokumenata od strane Bele kuće. Demokrate žele na taj način garancije da će suđenje biti pravično.
Republikanci su to odlučno odbijali, mada je predsednik SAD isticao da u osnovi nema ništa protiv toga da bi se, kako je naglašavao, dokazala njegova nevinost.
On je insistirao da proces što pre počne očito, kako pišu američki mediji, da bi što pre skinuo sa sebe teret i mogao da se posveti kampanji za reizbor u novembru sledeće godine. Zbog toga je kritikovao Nensi Pelozi zbog odugovlačenja da prosledi dokumentaciju Senatu.
Po svoj prilici, i republikanci su donekle ublažili svoj stav, pa je Mekonel izjavio u ponedeljak da ne isključuje saslušavanje svedoka u postupku pred Senatom. Međutim, on je jasno predočio da neće prihvatiti zahtev demokrata da se već uoči suđenja dogovori o pomenutim svedocima.
Očekuje se da će suđenje početi u januaru nakon pauze za praznike.
Odlučujuća reč predsednika Vrhovnog suda
Predsednik Vrhovnog suda Džon (John) Roberts predsedavaće suđenjem u Senatu, ali će senatori na kraju delovati i kao sudije i porota.
Uloga Robertsa je da osigura da se postupak odvija u skladu sa dogovorenim pravilima. Međutim, ukoliko rezultat glasanje bude izjednačen, on će imati poslednju reč.
Nensi Pelozi će odabrati grupu demokratskih kongresmena u ulozi menadžera - u suštini tužioca Predstavničkog doma - koji će izložiti slučaj u Senatu.
Najčešće se pominju kao kandidati predsedavajući Odbora za obaveštajne poslove i pravosuđe, Adam Šif (Schiff) i Džeri (Jerry) Nadler.
Tokom suđenja Bilu Klinton (Bill Clinton) 1998, republikanci su imali 13 menadžera-tužioca. Među njima je bio i bliski Trampov saveznik Lindzi Grem (Lindsey Graham, koji je tada bio član Predstavničkog doma, a sada je senator.
Rekao je da je o postupku protiv Trampa zauzeo jasan stav. "Ne pokušavam da sakrijem činjenicu da prezirem optužnicu i čitav proces. Stoga mi ne trebaju bilo kakvi svedoci”, kazao je Grem sredinom decembra.
Infografika: Proces opoziva predsjednika SAD
Senatori mogu da postave pitanje svedocima ili pravnim savetnicima, ali samo ako ga pismeno dostave sudiji Robertsu.
Svedoci se možda neće pojaviti tokom glavnog suđenja, na čemu za sada istrajavaju republikanci. Oni mogu biti intervjuisani po komitetima, a da se njihova snimljena svedočenja onda emituju tokom pretresa.
Demokrate traže da se pozovu najmanje četiri svedoka, uključujući vršioca dužnosti šefa osoblja Bele kuće Mika Malvenija (Mick Mulvaney), zatim njegovi savetnici Robert Bler (Blair) i Majkl Dafi (Michael Duffey), te bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon (John) Bolton.
Facebook Forum