Grupa muzičara sa svih meridijana sveta – od Crne Gore, preko skandinavskih zemalja, do Palestine – okupila se u Beogradu, gde su nakon svega nekoliko proba održali zajednički nastup. Osim ljubavi prema muzici, spojio ih je muzički centar Tutti, koji sada posredstvom Interneta pokušava da prikupi sredstva za snimanje dokumentarnog filma o ovoj neobičnoj muzičkoj družini koja svira fuziju različitih žanrova.
Bajram Kinoli, 29-godišnji muzičar poreklom iz Đakovice, svoj prvi nastup u Beogradu održao je pre nekoliko godina, na koncertu koji je za grupu muzičara iz celog sveta organizovao Centar za world music Tutti iz Srbije.
Kinoli se priseća tog prvog nastupa:
„Moj prvi nastup u Beogradu bio je veoma emotivan, jer znamo da je postojao konflikt. Ja nisam bio u tom konfliktu, on je postojao između političara. Ovde koristimo umetnička oruđa da razbijemo led između ta dva područja na kojima je konflikt postojao. Ideja Tutti centra da napravi ovakav ansambl je dobra kako na političkom, tako i na kulturološkom nivou. To je ono što je sada najpotrebnije zemljama bivše Jugoslavije i šire: mislim na Palestinu, Norvešku, Bugarsku i sve druge zemlje iz kojih su muzičari koji sviraju kod nas."
Osim njega, na poziv Centra Tutti su u beogradskom „Hostelu 40“ odseli muzički izvođači iz Palestine, Hrvatske, Crne Gore, Norveške... Tu su se prvi put upoznali i, nakon svega nekoliko proba, održali koncert pred publikom. Profesionalci i samouki muzičari iz različitih žanrova i kulturnih sredina zajednički su napravili instrumentalno-vokalni miš-maš, koji bi se najkraće mogao opisati kao world music.
Za Anelu Čindrak, harmonikašicu i studentkinju muzičke akademije sa Cetinja, ovo je bilo sasvim novo iskustvo:
„Na našim nastupima nije bitna samo muzika. Mi tu igramo i plešemo. Mnogo toga se dešava, a muzika je u kontrastima – od najvedrije do tužnih melodija. Imamo tu energiju koju publika u prvom minutu može da osjeti. To je za mene bila baš velika novina, jer nisam imala baš toliki kontakt sa publikom“, objašnjava naša sagovornica.
Muzički centar Tutti osnovao je pre dve godine priznati harmonikaš Jovan Pavlović, koji živi i radi u Norveškoj. Ideja je bila, kako kaže, da spoji mlade izvođače iz svih krajeva sveta. U razgovoru za naš program, Pavlović objašnjava da na početku nije znao kako će se muzičari međusobno uklopiti:
„Nismo znali šta će desiti, kako će prihvatiti jedni druge i muziku koju ne znaju. Od prvog dana sam primetio da je ceo taj koncept veoma prijatan za sve. To što su na primer sve vreme provodili zajedno, bili su u tom ’Hostelu40’. Ručali su zajedno, svirali, kada nisu imali probe izlazili su zajedno.“
Višnja Begović, vokalna solistkinja iz Beograda koja je već dve godine članica Tutti postave, ističe da su za nju razlike među muzičarima u ansamblu prednost, a ne mana:
„Razlike nam uopšte nisu predstavljale problem, čak su nam učinile celo to iskustvo mnogo interesantijim, jer su svi učesnici bili vrlo zainteresovani da saznaju nešto više o drugim kulturama, religijama, običajima. O tome smo stalno razgovarali u pauzama proba, pričali smo šta se radi u kojoj zemlji. Ja sam puno naučila o različitim kulturama na tom seminaru.“
Filmska ekipa okupljena oko reditelja Aleksandra Uhrina i dvoje producenata Bojana Dragićevića i Andree Doder, odnedavno je započela prikupljanje donacija na Internetu za snimanje dokumentarca o dosadašnjem radu. Cilj im je da preko sajta kickstarter.com do 26. aprila sakupe 8.000 funti. Deo materijala je već snimljen, ali su dodatna sredstva neophodna za troškove puta i postprodukciju, kaže Pavlović.
„Kada su režiser Aleksandar Uhrin i producent Bojan Dragićević pregledali taj materijal, došli su na ideju da bi bilo veomavažno da iskoristimo materijal koji nismo upotrebili na našim kraćim dokumentarnim filmovima“, ističe Pavlović.
Na pitanje da li je stupio u kontakt sa Ministarstvom kulture u Srbiji, Pavlović odgovara odrično:
„Ja živim u Norveškoj i nemam kontakte sa njima, ali mislim da bi bilo lepo i korisno, kako za nas tako i za Ministarstvo kulture, ako bi mogli da omoguće sredstva za završetak ovog filma.“
Akciju su proširili i na društvene mreže, a do sada je uz filmsku ekipu stala britanska spisateljica Luiz Miler.
Dok čekaju podršku građana i javnosti, veze koje je Tutti pre nekoliko godina uspostavio između muzičara polako se učvršćuju u prijateljstva.
Stoga Bajram Kinoli zaključuje:
„Verujem da muzika ne dolazi iz država i nacija, već iz ljudi. Čak i kada razgovaramo, svaki zvuk koji proizvedemo je muzika. Zato verujemo da svi zajedno možemo da kažemo: budimo zajedno i dosta sa vizijom podela nacija. Hajde da napravimo zajedno nešto s čime ćemo svi biti srećni.“
Bajram Kinoli, 29-godišnji muzičar poreklom iz Đakovice, svoj prvi nastup u Beogradu održao je pre nekoliko godina, na koncertu koji je za grupu muzičara iz celog sveta organizovao Centar za world music Tutti iz Srbije.
Kinoli se priseća tog prvog nastupa:
„Moj prvi nastup u Beogradu bio je veoma emotivan, jer znamo da je postojao konflikt. Ja nisam bio u tom konfliktu, on je postojao između političara. Ovde koristimo umetnička oruđa da razbijemo led između ta dva područja na kojima je konflikt postojao. Ideja Tutti centra da napravi ovakav ansambl je dobra kako na političkom, tako i na kulturološkom nivou. To je ono što je sada najpotrebnije zemljama bivše Jugoslavije i šire: mislim na Palestinu, Norvešku, Bugarsku i sve druge zemlje iz kojih su muzičari koji sviraju kod nas."
Osim njega, na poziv Centra Tutti su u beogradskom „Hostelu 40“ odseli muzički izvođači iz Palestine, Hrvatske, Crne Gore, Norveške... Tu su se prvi put upoznali i, nakon svega nekoliko proba, održali koncert pred publikom. Profesionalci i samouki muzičari iz različitih žanrova i kulturnih sredina zajednički su napravili instrumentalno-vokalni miš-maš, koji bi se najkraće mogao opisati kao world music.
Za Anelu Čindrak, harmonikašicu i studentkinju muzičke akademije sa Cetinja, ovo je bilo sasvim novo iskustvo:
„Na našim nastupima nije bitna samo muzika. Mi tu igramo i plešemo. Mnogo toga se dešava, a muzika je u kontrastima – od najvedrije do tužnih melodija. Imamo tu energiju koju publika u prvom minutu može da osjeti. To je za mene bila baš velika novina, jer nisam imala baš toliki kontakt sa publikom“, objašnjava naša sagovornica.
Muzički centar Tutti osnovao je pre dve godine priznati harmonikaš Jovan Pavlović, koji živi i radi u Norveškoj. Ideja je bila, kako kaže, da spoji mlade izvođače iz svih krajeva sveta. U razgovoru za naš program, Pavlović objašnjava da na početku nije znao kako će se muzičari međusobno uklopiti:
„Nismo znali šta će desiti, kako će prihvatiti jedni druge i muziku koju ne znaju. Od prvog dana sam primetio da je ceo taj koncept veoma prijatan za sve. To što su na primer sve vreme provodili zajedno, bili su u tom ’Hostelu40’. Ručali su zajedno, svirali, kada nisu imali probe izlazili su zajedno.“
Višnja Begović, vokalna solistkinja iz Beograda koja je već dve godine članica Tutti postave, ističe da su za nju razlike među muzičarima u ansamblu prednost, a ne mana:
„Razlike nam uopšte nisu predstavljale problem, čak su nam učinile celo to iskustvo mnogo interesantijim, jer su svi učesnici bili vrlo zainteresovani da saznaju nešto više o drugim kulturama, religijama, običajima. O tome smo stalno razgovarali u pauzama proba, pričali smo šta se radi u kojoj zemlji. Ja sam puno naučila o različitim kulturama na tom seminaru.“
Filmska ekipa okupljena oko reditelja Aleksandra Uhrina i dvoje producenata Bojana Dragićevića i Andree Doder, odnedavno je započela prikupljanje donacija na Internetu za snimanje dokumentarca o dosadašnjem radu. Cilj im je da preko sajta kickstarter.com do 26. aprila sakupe 8.000 funti. Deo materijala je već snimljen, ali su dodatna sredstva neophodna za troškove puta i postprodukciju, kaže Pavlović.
„Kada su režiser Aleksandar Uhrin i producent Bojan Dragićević pregledali taj materijal, došli su na ideju da bi bilo veomavažno da iskoristimo materijal koji nismo upotrebili na našim kraćim dokumentarnim filmovima“, ističe Pavlović.
Na pitanje da li je stupio u kontakt sa Ministarstvom kulture u Srbiji, Pavlović odgovara odrično:
„Ja živim u Norveškoj i nemam kontakte sa njima, ali mislim da bi bilo lepo i korisno, kako za nas tako i za Ministarstvo kulture, ako bi mogli da omoguće sredstva za završetak ovog filma.“
Akciju su proširili i na društvene mreže, a do sada je uz filmsku ekipu stala britanska spisateljica Luiz Miler.
Dok čekaju podršku građana i javnosti, veze koje je Tutti pre nekoliko godina uspostavio između muzičara polako se učvršćuju u prijateljstva.
Stoga Bajram Kinoli zaključuje:
„Verujem da muzika ne dolazi iz država i nacija, već iz ljudi. Čak i kada razgovaramo, svaki zvuk koji proizvedemo je muzika. Zato verujemo da svi zajedno možemo da kažemo: budimo zajedno i dosta sa vizijom podela nacija. Hajde da napravimo zajedno nešto s čime ćemo svi biti srećni.“
