Protokol Tužilaštava BiH i Srbije o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida poslednji je u nizu dokumenata sklopljenih u regionu u cilju efikasnijeg progona osoba osumnjičenih za ratne zločine. Dok u srpskom tužilaštvu najavljuju da će doprineti efikasnijem postupanju, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, te olakšati uzajamnu razmenu dokaza, pravnici i predstavnici nevladinih organizacija, iako pozdravljaju potpisivanje, nisu sigurni da će otkloniti dosadašnje probleme u procesuiranju odgovornih, koji su više puta do sada doveli do zahlađenju odnosa Beograda i Sarajeva.
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić ocenjuje da je Protokol sa BiH veoma bitan za efikasno rešavanje otvorenih predmeta u vezi sa ratnim zločinima.
“Protokol je gest dobre volje dve države i dva tužilaštva da se dođe do efikasnijih postupaka za ratne zločine, posebno u onim slučajevima gde se otvaraju paralelne istrage. Veoma je važno da se u slučajevima kada je počinilac u jednoj zemlji a dokazi u drugoj, naže pravo rešenje a to je procesuiranje odgovornih za rate zločine. Izuzetno smo zadovoljni jer smo na ovaj način zaokružili čitavu priču za ratne zločine, potpisali smo regionalne sporazume i došli u mogućnost da te problem rešavamo profesionalno za stolom sa našim kolegama tužiocima”, rekao je Vekarić za beogradske medije.
Insistiranje Tužilaštva za ratne zločine Srbije da procesuira zločine, koji su počinjeni na prostoru čitave bivše Jugoslavije, kulminiralo je slučajevima Dobrovoljačka i Tuzlanska kolona, u kojima su na zahtev Srbije uhapšeni državljani BiH Ejup Ganić, Jovan Divjak i Ilija Jurišić.
Privođenja građana na međunarodnim aerodromima po poternicama Beograda dovela su, ne samo do zahlađenja odnosa dve zemlje na najvišem nivou, već i do međunarodnih skandala.
Iako predstavnici Tužilaštva za Srbije tvrde da Protokolom, koji je potpisan nakon više od dve godine pregovora, odlaganja i smetnji na vezama, regulisati saradnju kada su u pitanju istrage ratnih zločina i paralelni procesi, beogradski advokat Ilije Jurišića Đorđe Dozet nije siguran da će potpisivanjem ovog dokumenta biti stavljena tačka na probleme. Ipak podvlači da je vođenje duplih postupaka najlošija opcija, te da bilo kakva pravna osnova za saradnju jeste dobra vest.
„Ako to bude kao sa sporazumom Bajić – Vukčević, onda od toga nema ništa“, kaže Dozet. On govori o ranije potpisanom sporazumu između Srbije i Hrvatske. Iako iz Tužilaštva poručuju da su na osnovu njega i sporazuma sa drugim zemljama regiona do sada razmenili informacije i dokaze u preko 150 predmeta ratnih zločina, Dozet ima drugačije iskustvo.
„U onim predmetima u kojima sam ja postupao, gde je bila obaveza i jedne i druge strane da postupaju po tom sporazumu, to se nije dogodilo. Ako se i sporazum sa BiH ne bude poštivao, onda ga je džabe potpisivati“, ocenjuje Dozet.
Ukazujući na činjenicu da su mnogi počinioci ratnih zločina nakon rata promenili prebivalište i uzeli državljanstva drugih država upravo da bi izbegli procesuiranje, Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo podvlači da Tužilaštvo Srbije sada mora dokazati da je spremno da sudi svima.
„Dosadašnja dinamika suđenja, posebno u Srbiji, nikako ne može zadovoljiti žrtve zločina. Ovde još uvek čekamo pokretanje nekih predmeta protiv visokopozicioniranih osoba u komandnom lancu vojske i policije. Nismo još uvek videli nijednu optužnicu za genocid u Srebrenici. Mislim da je sada pravi trenutak da vidimo neke optužnice koje će nas uveriti da u insitutucijama u Srbiji zaista postoji spremnost da se zločini procesuiraju bez obzira na to ko je za njih odgovoran“, navodi Sandra Orlović.
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić ocenjuje da je Protokol sa BiH veoma bitan za efikasno rešavanje otvorenih predmeta u vezi sa ratnim zločinima.
“Protokol je gest dobre volje dve države i dva tužilaštva da se dođe do efikasnijih postupaka za ratne zločine, posebno u onim slučajevima gde se otvaraju paralelne istrage. Veoma je važno da se u slučajevima kada je počinilac u jednoj zemlji a dokazi u drugoj, naže pravo rešenje a to je procesuiranje odgovornih za rate zločine. Izuzetno smo zadovoljni jer smo na ovaj način zaokružili čitavu priču za ratne zločine, potpisali smo regionalne sporazume i došli u mogućnost da te problem rešavamo profesionalno za stolom sa našim kolegama tužiocima”, rekao je Vekarić za beogradske medije.
Insistiranje Tužilaštva za ratne zločine Srbije da procesuira zločine, koji su počinjeni na prostoru čitave bivše Jugoslavije, kulminiralo je slučajevima Dobrovoljačka i Tuzlanska kolona, u kojima su na zahtev Srbije uhapšeni državljani BiH Ejup Ganić, Jovan Divjak i Ilija Jurišić.
Privođenja građana na međunarodnim aerodromima po poternicama Beograda dovela su, ne samo do zahlađenja odnosa dve zemlje na najvišem nivou, već i do međunarodnih skandala.
Iako predstavnici Tužilaštva za Srbije tvrde da Protokolom, koji je potpisan nakon više od dve godine pregovora, odlaganja i smetnji na vezama, regulisati saradnju kada su u pitanju istrage ratnih zločina i paralelni procesi, beogradski advokat Ilije Jurišića Đorđe Dozet nije siguran da će potpisivanjem ovog dokumenta biti stavljena tačka na probleme. Ipak podvlači da je vođenje duplih postupaka najlošija opcija, te da bilo kakva pravna osnova za saradnju jeste dobra vest.
„Ako to bude kao sa sporazumom Bajić – Vukčević, onda od toga nema ništa“, kaže Dozet. On govori o ranije potpisanom sporazumu između Srbije i Hrvatske. Iako iz Tužilaštva poručuju da su na osnovu njega i sporazuma sa drugim zemljama regiona do sada razmenili informacije i dokaze u preko 150 predmeta ratnih zločina, Dozet ima drugačije iskustvo.
„U onim predmetima u kojima sam ja postupao, gde je bila obaveza i jedne i druge strane da postupaju po tom sporazumu, to se nije dogodilo. Ako se i sporazum sa BiH ne bude poštivao, onda ga je džabe potpisivati“, ocenjuje Dozet.
Ukazujući na činjenicu da su mnogi počinioci ratnih zločina nakon rata promenili prebivalište i uzeli državljanstva drugih država upravo da bi izbegli procesuiranje, Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo podvlači da Tužilaštvo Srbije sada mora dokazati da je spremno da sudi svima.
„Dosadašnja dinamika suđenja, posebno u Srbiji, nikako ne može zadovoljiti žrtve zločina. Ovde još uvek čekamo pokretanje nekih predmeta protiv visokopozicioniranih osoba u komandnom lancu vojske i policije. Nismo još uvek videli nijednu optužnicu za genocid u Srebrenici. Mislim da je sada pravi trenutak da vidimo neke optužnice koje će nas uveriti da u insitutucijama u Srbiji zaista postoji spremnost da se zločini procesuiraju bez obzira na to ko je za njih odgovoran“, navodi Sandra Orlović.
