Mislim da ćemo do letnjih meseci imati vakcina protiv COVID-19 za 60 do 70 odsto stanovništva što je dovoljno da se zaustavi pandemija, uprkos trenutnim problemima u njihovoj nabavci, kaže za RSE profesor Andrej Trampuz, direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na "Charité – Universitätsmedizin" u Berlinu, jednoj od najvećih univerzitetskih bolnica u Evropi.
On smatra da je moguće da kompanije koje proizvode vakcine pokušavaju da iskoriste ovu situaciju za dodatnu zaradu, što je „amoralno“.
Profesor Trampuz ističe da je vakcina kompanije Astrazeneka (AstraZeneca) delotvorna 70 odsto, a kod starijih ljudi još manje, dok cepiva proizvođača Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNTech) i Moderna pružaju zaštitu od 95 odsto i imaju neznatne nuspojave.
Po njegovom mišljenju, ruska i kineska vakcína, koje su napravljene na standarnim principima, nisu efikasne kao nove koje se baziraju na mRNK tehnologiji, a i nema podataka o njihovoj sigurnosti.
Novi soj virusa nije opasniji, ali se brže širi
RSE: Profesore Trampuz, pojavio se novi britanski soj virusa, pominje se i južnoafrički, koji se brže širi i zarazniji je. Da li je to dramatičnija mutacija i koliko je ovaj soj zapravo opasniji od ovog postojećeg COVID-19?
Trampuz: Ovi novi sojevi, mutacije koje su se pojavile, jesu razlog da se virus mnogo brže širi, zbog čega je i zarazniji. Nije opasniji sam po sebi, ali je opasno što se brže širi jer to znači da ćemo opet imati eksponencijalni rast, sa puno novih infekcija zbog čega će se napuniti intenzivni odjeli u bolnicama. To znači da sada moramo usvojiti strožije mjere da bismo spriječili ovaj virus, koji je zarazniji, da se i dalje širi dok ne stigne vakcina. Znači, maske i distanca su efikasni i kod ovih novih sojeva.
RSE: Svetska zdravstvena organizacija je saopštila u sredu da je novi soj korona virusa prisustan u više od 60 zemalja. Postoji li opasnost da on postane dominantan u celom svetu sa većim brojem zaraženih nego od ove prvobitne varijante COVID-19?
Trampuz: Vjerovatno će ovaj soj postati dominantan, ali je moguće i da će doći nove varijante koje će biti možda još zaraznije. Stoga sad moramo učiniti sve da zaustavimo širenje virusa - ili ovog prvobitnog ili obje varijante ili budućih varijanti.
Zakasnele restriktivne mere
RSE: Pomenuli ste maske i druge restriktivne mere. Međutim, svedoci smo, makar u Evropi, da su od prošle jeseni u skoro svim zemljama uvedene restriktivne mere, ali virus se i dalje širi. Da li to znači da te mere nisu dovoljne ili građani nisu disciplinovani? U čemu je problem? Zašto se virus širi ako ljudi u principu nose maske i na snazi su druga ograničenja?
Trampuz: Prva greška je da su ove mjere prekasno poduzete. Kad se virus počeo širiti u oktobru trebalo je da se odmah implementiraju stroge mjere. A drugo, treba kazati koje su maske najbolje. Znamo da su maske FFP2 bolje od kirurških, a kirurške bolje od standardnih koje ljudi koriste. Znači, ako bi svim ljudima dali besplatno ove dobre maske onda bi to već bila vrlo efikasna mjera u čemu smo zakasnili.
FFP2 maske štite 95 odsto
RSE: Znači, ove pamučne maske koje ljudi sami prave, uopšte nisu efikasne?
Trampuz: Pamučne maske su efikasne negdje 50 odsto, kirurške oko 70, a FFP2 95 procenata. Radi se o tome da je ipak bolja pamučna maska nego nikakva, ali su još bolje ove druge maske.
Možda je trebalo mnogo ranije davati ove maske, pogotovo starim ljudima ili kroničnim bolesnicima da se ne inficiraju. Znamo da je smrtnost od COVID- 19 između 15 i 20 odsto kod ljudi starijih od 80 godina.
Znači, moramo spasavati živote i tu nismo bili dovoljno dosljedni. Možemo vidjeti kod analize mobilnosti da je u prvom valu, u aprilu i maju, broj zaraženih pao za 70 odsto, a sada samo za 40 procenata. Znači, ipak nije bio dovoljan ovaj lockdown zbog čega je virus brži od nas.
EU treba da pojača pritisak na proizvođače vakcina
RSE: Očito je jedino trajnije rešenje vakcinacija. Međutim, dok je sa olakšanjem dočekana vest da su vakcine pojedinih kompanija kao što je Fajzer Bajontek, Moderna i druge dobile dozvolu za upotrebu krajem prošle godine, njihova distribucija je veoma spora. Vidimo da Evropska unija zaostaje za Velikom Britanijom i nekim drugim zemljama. U čemu je suština problema sa tako sporom vakcinacijom?
Trampuz: Dobra vijest je da su ove vakcine vrlo efikasne uključujući i kod ovih novih varijanti virusa. Ali, loša vijest je da nemamo sada dovoljno vakcina i zato moramo gledati da možda i druge vakcine brzo dobiju dozvolu tako da možemo što brže cijepiti.
Teško je kazati kako je došlo do toga da ima manje vakcina nego što smo prognozirali. Vidim da Evropska unija puno razgovara sa ovim firmama. Možda treba da izvrši još veći pritisak na njih da bi povećale produkciju. Mi bi morali sada da brzo vakciniramo ljude jer je to jedini način da spriječimo pandemiju.
Ako ona potraje onda će doći nove varijante i mutacije virusa i to će se onda odužiti. Ali, ako idemo po sadašnjem planu, mislim da ćemo do ljetnjih mjeseci imati vakcina za 60 do 70 odsto stanovništva što je dovoljno da se pandemija zaustavi.
Astrazeneka nije efikasna kao Fajzer/Bajontek i Moderna
RSE: Kažete po sadašnjem planu, međutim on se već pomera za mesec-dva. Da li je problem u, da kažem, birokratskom sporom mehanizmu Evropske unije, ili kompanije koje proizvode vakcinu nastoje da iskoriste ovu situaciju da zarade pa je prodaju zemljama koje bolje plaćaju, na primer Izraelu, Velikoj Britaniji i nekim drugim?
Trampuz: Moguće je da kompanije to sada iskorištavaju što je amoralno. Sada smo u najvećoj krizi poslije Drugog svjetskog rata i morali bi učiniti sve i to globalno, tako da nemaju prednost oni koji bolje plaćaju, nego treba svugdje da se istovremeno vakcinira.
Zato je Evropska unija napravila dobar plan da ne ide svaka država posebno nego zajedno, kao i da pomogne onim zemljama koje nisu njene članice. Ja mislim da je jedini put da se vidi koje druge vakcine su još na tržištu, da dobiju dozvole, uspostavi konkurencija između njih kako bi se izbegao monopol.
RSE: Direktor Astrazeneke je u odgovoru na kritike Evropske unije rekao da je ona kasnila tri meseca u odnosu na Veliku Britanju prilikom sklapanja ugovora. Takođe, da će njegova kompanija tek u petak dobiti dozvolu za upotrebu u Evropskoj uniji a Velika Britanija je to već učinila.
Da li je ovde reč o sporosti Evropske unije ili i većoj predostrožnosti jer sve nekako brzo ide. Vakcina je veoma brzo napravljena i odobrena nego što je to činjeno u slučajevima ranijih epidemija.
Trampuz: Na početku je bilo teško predvidjeti koja vakcina će biti najbolja. Ali, možda je Evropska unija napravila malu grešku što nije više rizikovala i naručila prije nego što se znalo koja vakcina će biti u redu.
Ova vakcina od Astrazeneke nije najbolja. Ona ne pruža 95 odsto nego samo negdje oko 70 procenata zaštite. Kod starih ljudi još mnogo manje, tako da nije toliko problem ako Astrazeneka kasni. Mi moramo dobiti više cjepiva koja su napravljena na modernoj, mRNK tehnologiji i to imaju za sada samo dvije kompanije. Jedna je Fajzer/Bajontek, a druga je Moderna. Možda će biti još neka, ali ove su za sada jedino visoko efikasne i bez znatnih nuspojava.
Ruska i kineska vakcina zaostaju po efikasnosti
RSE: Na Zapadu postoji podozrenje prema ruskoj i kineskoj vakcini koju je, na primer, Srbija nabavila, a naručila ih je i Mađarska. Kakva su vaša saznanja o delotvornosti i pouzdanosti vakcina iz ove dve zemlje?
Trampuz: Ruska i kineska vakcina su napravljene na standardnim principima. Znači, ne mogu biti toliko efikasne kao ove nove vakcine. Pogotovo nema podataka o njihovoj sigurnosti. Zato ih više naručuju države koje nemaju mogućnosti da dobiju nove vakcine koje su skuplje od ruske i kineske.
Sada je teško kazati da li je bolje uzimati vakcinu koja nije dozvoljena u Evropskoj uniji ili sačekati, jer virus je ipak opasan. Teško bih se odlučio, ali mislim da je pravi put ako imamo već tako dobru vakcinu da učinimo sve da je dostavimo svim državama što je ranije moguće.
Dosadašnje terapije nisu se pokazale efikasnim
RSE: U međuvremenu dok se čeka na masovnu vakcinaciju, koliko su od početka pandemije napredovale terapije u cilju pomoći teže zaraženima koji završe u bolnicama?
Trampuz: Mi još nemamo medikament protiv korona virusa. Znači, svim pacijentima koji dođu u bolnicu možemo samo da damo kiseonik, da ih smjestimo na intenzivni odjel ali ne možemo protiv virusa samog. Svaki drugi pacijent koji ima težak tok infekcije, kome je potrebna intubacija i umjetno disanje, umre od tog virusa. Znači, naš cilj mora biti da spriječimo svaku infekciju, jer do sada nemamo nekog lijeka za koronu.
RSE: Bvši predsednik SAD Donald Tramp je pominjao hlorikin, zatim je bio u opticaju remdesivir i neke druge terapije koje bi mogle da pomognu.
Trampuz: Svi lijekovi koje smo testirali, kao što je remdesivir, nisu se pokazali efikasnim. Dajemo kortikosteroide da malo smanjimo upalu, to je jedino što pomogne. Postoje i protutijela koja se mogu davati na početku kod jednog malog broja pacijenata ali to neće puno promijeniti tok ove pandemije.
Za sada negdje oko 2 odsto inficiranih ljudi umre, a među starijim od 80 godina do 20 procenata. Znači, ovaj virus je opasan i sve moramo učiniti za prevenciju, ne za terapiju.
Optimista sam, treba još malo izdržati
RSE: Vrlo je teško predviđati tok pandemije jer su mnoge prognoze pokazale nažalost netačnim, zato što se virus širi mnogo brže. Da li postoji opasnost da se novi soj virusa toliko raširi i onda masovna vakcinacija stigne prekasno?
Trampuz: Moja prognoza je ipak pozitivna. Pokazali smo da sa dobrim lockdownom možemo spriječiti širenje virusa i puno država je sada to shvatilo. Optimista sam i zato što imamo vrlo dobru vakcinu čija se tehnologija razvijala više od 20 godina, samo se sada modificirala za ovaj virus.
Ona stvara dobar imunitet i protiv ovih novih varijanti virusa ili koji će se možda pojaviti u narednim tjednima. Stoga smatram da ćemo moći da zaustavimo ovu pandemiju i da dobijemo nazad normalnost. Ako se vakciniše 60 odsto ljudi, to je dovoljno da se spriječi širenje virusa. Znači, veliki sam optimista - moramo samo još malo izdržati.
RSE: Kažete da je moguće da se do leta vakciniše 60 odsto ljudi. Šta bi se nakon toga dešavalo? Da li bi virus potpuno nestao ili bi i dalje cirkulisao ali znatno manje ne predstavljajući veliku opasnost?
Trampuz: Da, virus neće nestati. Ali, kad zaštitimo stare ljude onda neće umirati kao do sada. Kod mladih možemo efikasno testirati i pratiti gde se virus širi i onda ne treba potpuni lockdown kao sada nego možemo identificirati hot spotove i tamo lokalno djelovati dok ne vakciniramo sve. Kada se vakcinira možda i 90 odsto populacije, onda smo pobijedili i to će biti vjerovatno na jesen ili u zimu.
Puno smo naučili za sledeću pandemiju za 15-20 godina
RSE: To znači da bi virus mogao manje više da nestane ili da bude prilično redak 2022., 2023. godine. Kada se možemo nadati da ne govorimo o COVID-19 kao ozbiljnijoj opasnosti po čovečanstvo?
Trampuz: Imamo PCR testove i možemo tačno pratiti kako se virus širi. Znači, vidjećemo kada padne broj novih infekcija na vrlo male brojeve, kao na primjer sada u Kini. I tu onda ne trebaju više nikakve mjere.
Mislim da će to biti budućnost i da smo puno naučili za možda sljedeću pandemiju koja će biti sigurno za 15 ili 20 godina. U Kini su pokazali da je to moguće i u nekim zemljama, kao što je Novi Zeland, već sada imaju normalan život.
RSE: Kažete da ste optimista pominjući vakcinisanje 60, pa čak i 90 odsto populacije. Međutim, mi smo svedoci činjenice, makar ovde u Češkoj, na Balkanu, da je veliki broj ljudi protiv vakcinacije.
Recimo u Češkoj prema jednoj anketi samo 40 odsto građana želi da se vakciniše. Šta nas očekuje ako to bude masovna pojava u celom svetu? A verovatno ljude ne mogu naterati zakonski da se vakcinišu.
Trampuz: To je tačno. Svako mora sam da odluči da li želi vakcinu. Znači, to će biti dobrovoljno. Ima i u Njemačkoj najmanje 10 odsto ljudi koji se ne žele cijepiti ali to nije nikakav problem. Prvo, za sada nemamo dovoljno cjepiva i na kraju ne trebamo cijepiti sve građane.
Svako ko ne želi da se cijepi mora sam preuzeti odgovornost da može da se inficira i zbog toga i umre. Ali, imaćemo više podataka kad budemo cijepili 60 ili 70 odsto populacije, pa onda mnogi koji sada to ne žele mogu da uvide prednost jer će biti olakšano kretanje i vraćanje u normalu.
Imunitet od vakcine najmanje godinu dana
RSE: Teško je, naravno, reći ali koliko će dugo trajati imunitet od vakcina koje se u ovom trenutku daju? Da li je to šest meseci, godina dana? Da li to znači da ćemo nakon toga morati opet da se vakcinišemo?
Da li će se nakon toga raditi na nekoj trajnijoj vakcini koja će nas štititi makar pet-šest godina ili do kraja života?
Trampuz: Sada znamo da vakcina daje bolji imunitet od infekcije. Zato onima koji su preboljeli infekciju savetujemo da se i dodatno cijepe da bi ojačali imunitet. Oni koji su se cijepili sa novim vakcinama od Moderne ili Fajzer/Bajontek imaju, koliko do sada znamo, najmanje jednu godinu imunitet. Ali, vjerovatno će biti duže.
Da li će i kada trebati dodatna imunizacija, vidjećemo odmah ako se ovi cijepljeni ponovo zaraze. To je potrebno kod puno virusnih infekcija. Takozvani boosteri, na primer, kod dječijih bolesti gdje moramo poslije nekoliko godina da opet cijepimo. Ali, moramo vidjeti da li će ovaj virus biti i dalje sa nama ili će nestati. Znači, to su sve pitanja za koja imamo vremena. Za sada je prvi cilj da zaustavimo ovaj drugi val i onemogućimo treći val pandemije.
Pogrešne kalkulacije političara i prebrzo otvaranje
RSE: Ako dođe do trećeg talasa, onda je pitanje da li će postojeća vakcina biti delotvorna.
Trampuz: Ako ovaj virus toliko mutira tako da postane sasvim drugačiji, onda vjerovatno neće moći da se brzo širi. Stoga mislim da ne postoji rizik da vakcine neće djelovati, ali priroda je uvijek puna mogućnosti koje ne možemo predvidjeti. Međutim, to je vrlo mala vjerovatnoća tako da sam optimističan.
Vidimo da je Njemačka napravila grešku jer nije uvela totalni lockdown nego polulockdown zbog čega nije bilo rezultata. Sada kada je pooštrila mjere smanjuje se broj zaraženih. Slična je situacija i u Hrvatskoj. To isto treba učiniti u Češkoj ili u Sloveniji. Vidimo da političari nisu bili dovoljno brzi i dosljedni.
Ako bi ove matemačke brojeve predočili đacima u osnovnoj školi, da im se kaže kako se virus širi, svi bi mogli predvidjeti šta će se desiti, da ovaj lockdown nije bio dovoljan. Ali, političari nisu dobro reagovali.
RSE: Oni su uvek ukazivali da ako već imamo pandemiju virusa, ne sme se dozvoliti da i „ekonomska pandemija“ uništi društvo. Naravno, uvek ima i političkih kalkulacija, bili su izbori u septembru u Češkoj, prethodno u Hrvatskoj i Srbiji, koji su raspisani da bi vladajuće partije opet pobedile, a što je dovelo do širenja virusa.
Trampuz: Najgore za ekonomiju je ako pandemija nije pod kontrolom. Ekonomija nije nigdje napredovala gdje su popuštane restriktivne mjere. Znači, bila je greška u razmišljanju da se mora otvarati zbog ekonomije.
To je prebrzo činjeno u mnogim evropskim državama. Pogledajte Španjolsku koja je imala strog lockdown, bila je uspješna, a onda se počela prebrzo otvarati i sada je u trećem valu pandemije zbog čega se ponovo zatvara. Ljudi neće da sudjeluju ako se ide iz jednog lockdowna u drugi.
Facebook Forum