Borbe koje su izbile između Azerbejdžana i Jermenije 27. septembra oko otcepljenog azerbejdžanskog regiona Nagorno-Karabaha‚ istakle su tešku situaciju s kojom se jermenski premijer Nikol Pašinjan suočava u odnosima s Kremljom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Pašinjan je 6. oktobra rekao za BBC da je predsednik Vladimir Putin u telefonskim razgovorima obećao da će Rusija, ako azerbejdžanske snage napadnu Jermeniju, "ispuniti određene bezbednosne obaveze" i pomoći Jerevanu kao vojnom savezniku u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koji predvodi Rusija.
Putin je to potvrdio dan kasnije, rekavši u intervjuu ruskoj državnoj televiziji da će Rusija nastaviti da ispunjava svoje obaveze iz ODKB-a prema Jermeniji.
Putin je dodao da je zbog sukoba u stalnom kontaktu s Pašinjanom i da Jermenija nije iskazala nezadovoljstvo postupanjem Kremlja po tom pitanju.
Ruski predsednik je takođe rekao da se prekid vatre mora "brzo" dogovoriti, čak i ako rešavanje višedecenijskog sukoba bude duže trajalo.
Međutim, odsustvo neke stvarne akcije ili oštre izjave Kremlja definitivno je razočarao mnoge Jermene.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je ruskoj državnoj televiziji 7. oktobra da će se Baku vratiti razgovorima s Jermenijom kada prestanu sadašnje borbe oko Nagorno-Karabaha.
Kremlj je saopštio da su Alijev i Putin tog dana prvi put razgovarali o situaciji.
Ruski ciljevi
Stručnjaci za Južni Kavkaz kažu da Rusija želi da održi neutralnu poziciju posrednika između Jermenije i Azerbejdžana kako bi zadobila veći regionalni uticaj.
Vilijam Hil (William Hill), saradnik Instituta Kenan (Kennan Institute), primećuje da je Rusija imala bliske odnose i s Jermenijom i s Azerbejdžanom – što je pokazano dogovorima s obe zemlje o prodaji oružja i u energetskom sektoru.
"Odnedavno su odnosi Moskve mnogo bliži s Jerevanom, što je odraženo članstvom Jermenije (u ODKB) i čestim učešćem u ruskim vojnim vežbama u regionu", rekao je Hil.
Putin je rekao da se prekid vatre mora "brzo" dogovoriti, čak i ako rešavanje višedecenijskog sukoba bude duže trajalo.
"Kao članica ODKB, Jermenija u teoriji ima pravo da pozove Rusiju da je podrži ako trenutni sukob ugrozi njenu bezbednost – što bi moglo naterati Moskvu da bira između uloge saveznika ili posrednika", zaključio je Hil.
Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije iz Jerevana, rekao je za RSE da je "pasivnost Rusije u smislu da se nije adekvatno suprotstavila turskoj podršci Azerbejdžanu ili nije dala glasniju podršku Jermeniji" dovela do "nekih spekulacija" o mogućnostima koje Putin vidi da "na dugi rok maksimiziraju rusku moć i uticaj na Jermeniju uskraćivanjem ključne podrške u kritičnom trenutku".
"U ovom kontekstu, uprkos riziku po Rusiju, ovo bi mogla biti prilika za sticanje još veće moći i uticaja nad Jermenijom i nad Azerbejdžanom u pogledu sukoba oko Nagorno-Karabaha", rekao je Giragosijan. "Razlog je taj što je Rusija glavni snabdevač oružja svim stranama u ovom sukobu. Ali konkretnije, Rusija bi mogla da iskoristi sadašnju ranjivost jermenske vlade".
Metju Briza (Matthew Bryza) je bio ambasador SAD u Azerbejdžanu od 2010. do 2012. i američki kopredsednik OEBS-ove Minske grupe za pregovore o Nagorno-Karabahu. On je za RSE rekao da misli da je ključni cilj Kremlja da se ruske trupe rasporede u toj oblasti kao "mirovnjaci".
"Po mom mišljenju, Rusija nema interesa da se vojno umeša u sukob oko Nagorno-Karabaha. Ona želi da bude viđena kao nepristrasni posrednik", rekao je Briza, koji živi u Istanbulu i član je uprave turske naftne kompanije povezane s azerbejdžanskim državnim naftnim preduzećem SOCAR.
"Na kraju svega ovoga, mislim da Moskva zaista želi da Azerbejdžan pristane na mirovnjake – ruske mirovnjake – što će Rusiji pružiti šansu u narednim godinama i decenijama da vrši mnogo veći uticaj u celom regionu", rekao je on.
"Pobuna koju bi organizovala Moskva"
Briza je takođe rekao da "Moskva ne želi Pašinjana u blizini" i da bi volela da bude sklonjen s vlasti.
On kaže da bi potencijalni gubitak teritorije u Nagorno-Karabahu pod kontrolom de fakto vlade etničkih Jermenaca od prekida vatre 1994, razbesneo jermenske nacionaliste i mogao stvoriti prostor da rivali Pašinjana krenu na njega.
"Ne bih se preterano iznenadio da vidim da iz svega ovoga krene nekakva pobuna protiv njega, koju bi možda organizovala Moskva", rekao je Briza. "Drugim rečima, mislim da Moskva igra još tvrđu verziju tvrde igre nego što je sugerisano."
Giragosijan se ne slaže i kaže da je "uprkos napetosti i podeli u osnovi" odnosa Putina i Pašinjana, "mala verovatnoća da se u Jermeniji promeni vladu na inspiraciju iz Rusije".
"Ruskih ciljevi u trenutnoj situaciji na Južnom Kavkazu imaju dva značajna aspekta", objasnio je Giragosijan. "Pre svega, to je stara igra održavanja i, povremeno, maksimiziranja ruske moći i pozicije – posebno u isto vreme nad Jermenijom i Azerbejdžanom".
"Drugi element je nešto novo", rekao je Giragosian. "To je ruski odgovor i defanzivna reakcija na pokušaj Turske da potisne Rusiju iz regiona."
"Jedan od pokretačkih motiva vlade turskog predsednika (Redžepa Tajipa) Erdoana u vojnoj podršci Azerbejdžanu bila je želja da Turska povrati izgubljenu ulogu primarnog vojnog zaštitnika Azerbejdžana", rekao je on.
"Turska je u mnogo pogleda frustrirana, pošto je izgubila primarnu ulogu vojnog partnera Azerbejdžan i od Rusije, preko prodaje oružja, i od Izraela – što posebno nervira predsednika Erdogana", dodao je Giragosijan. "Rusija, prema tome, reaguje i odgovara na ovaj pokušaj Turske i diplomatski će se boriti još jače da potisne tursko zadiranje u region".
Narodna podrška Pašinjanu
Giragosijan odbacuje ideju pobune protiv Pašinjana ako snage etničkih Jermena u Nagorno-Karabahu izgube teritoriju kao rezultat tekućih borbi.
On kaže da je Pašinjanova popularnost porasla u Jermeniji otkako su 27. septembra izbile borbe s azerbejdžanskom vojskom oko Nagorno-Karabaha.
"Čak i pre ove vojne ofanzive, Pašinjan je imao ogromnu podršku u narodu", rekao je on. "Odsustvo neke održive, kredibilne političke alternative i marginalna opozicija koja je u velikoj meri diskreditovana doveli su do raširenih ispoljavanja i pokazivanja te popularnosti".
Jermenski premijer Nikol Pašinjan: "Ne bih se preterano iznenadio da vidim da iz svega ovoga krene nekakva pobuna protiv njega, koju bi možda organizovala Moskva", rekao je Metju Briza, bivši američki kopredsednik OEBS-ove Minske grupe za pregovore o Nagorno-Karabahu.
"Sada u ovom ratnom rukovodstvu, Pašinjan nastupa u čerčilovskom stilu u smislu liderstva što je nagrađeno još većim nivoom popularnosti, zbog nacionalnog jedinstva i činjenice da je jermenska vlada bila posebno razborita i oprezna", rekao je Giragosijan.
"Oni se nisu u potpunosti upustili u borbe", rekao je on. "Sukobi u borbenim operacijama uglavnom su ograničeni na snage Nagorno-Karabaha protiv azerbejdžanskih napadača. To znači, da šta god da se desi na bojnom polju, to će uglavnom biti zasluga – ili odgovornost – snaga Nagorno-Karabaha gde se sama Jermenija nije direktno angažovana."
Zapravo, jermenska javnost podržava Pašinjana otkako je njegova vlada došla na vlast u maju 2018. godine pošto je u masovnim demonstracijama iznuđena ostavku premijera Serža Sarkisijana.
Sarkisijan je ranije vodio Jermeniju kao bliskog ruskog saveznika u postsovjetskoj eri dok je u dva mandata bio predsednik.
Brzi razvoj u Jermeniji uzdrmao je ruske interese u regionu. Pašinjan se u Moskvi smatra više prozapadno orijentisanim od njegovih prethodnika.
Ipak, Pašinjanova vlada je nastavila da sarađuje s Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) pod vođstvom Rusije i kao članica ODKB-a. Pod Pašinjanovim liderstvom, Jerevan je takođe nastavio da dozvoljava ruskoj vojsci da upravlja njenom 102 vojnom bazom u drugom po veličini jermenskom gradu Gjumriju.
Giragosijan je rekao da je Pašinjan kao premijer pokazao "opreznu geopolitičku razboritost" i da je bio "obazriv da prepozna granice" u odnosima s Rusijom u pogledu svoje spoljnopolitičke orijentacije.
Briza je, međutim, rekao da je Pašinjan to učinio "zato što je slab", navodeći da "nikada zapravo nije konsolidovao svoju političku snagu" od preuzimanja vlasti od prethodnog proruskog liderstva.
"Imao je ljude na ulicama koji su tražili demokratiju i navijali za njega, ali nije imao političku mašinu", rekao je Briza. "I tako, ta stara politička mašina je reaktivna. Sad ga steže. Još su tamo. A Pašinjan je slab".
"Naterali su ga da od pomirljivog i prozapadnog pristupa ode ka proruskoj liniji – ali i tvrdoj liniji prema Azerbejdžanu", nastavio je Briza. "To takođe pokreću jermenski nacionalisti koji ne žele rešenje za Nagorno-Karabah".
"Oni žele sukob, a zatim da eventualno ponovo zauzmu zemlju koja je sada u Turskoj kako bi ponovo napravili 'veliku Jermeniju'".
Drugi analitičari kažu da je Pašinjan takođe pokušao da raskine tradiciju prethodnih jermenskih lidera koji su radili šta god je Rusija želela.
Umesto toga, kažu, on je nastojao da bude više ravnopravan partner Moskvi – koristeći podršku jermenskog naroda da zaštiti svoju politiku prema Rusiji i pozivao da odnosi s Kremljem budu "više strateški, mnogo više kooperativni i mnogo više bratski".
"U mnogim pogledima, pojava Pašinjana kao lidera više demokratske Jermenije stoji nasuprot preferencija Kremlja", rekao je Giragosiajn. "Jermenska nenasilna pobeda narodne vlasti je inherentna pretnja onome što Rusija preferira u bliskom inostranstvu ili sferi svog uticaja".
"To se pokazalo konstantnim i dobro uspostavljenim očiglednim nizom poteza Rusije da vrši pritisak na jermensku vladu", rekao je on. "Postoji prirodno odvajanje i podela između Moskve i Jerevana zbog prirode demokratske, više prozapadne Jermenije".
Briza se slaže po tom pitanju.
"Ako ste Vladimir Putin, Pašinjan je sve ono što mrzite ili čega se bojite – što znači da je on izvan sistema", rekao je Briza. "Došao je na vlast narodnom pobunom, mirnim uličnim protestima i on je svoja ličnost".
"To su sve Putinovi najveći strahovi o njegovom sopstvenom političkom opstanku u Rusiji. Njegov veliki strah je da će (ruski opozicioni lider Aleksej) Navaljni i svi ostali pokrenuti ulične proteste koji bi mogli dovesti do neke vrste revolucije. Dakle, Pašinjan je, a priori, neko kome Putin nikada neće verovati, ili ga voleti ili ga želeti u blizini".
