Dok Kina šalje milione doza vakcina protiv korona virusa u zemlje u kojima se nada da će ostvariti uticaj, njeni građani kod kuće, stariji od 60 godina, pitaju se „šta je sa mnom?“
Glas Amerike piše da njihovo pitanje ukazuje na odstupanje politike u Pekingu od mnogih zapadnih država u kojima su zdravstveni sistemi fokusirani na vakcinaciju što većeg broja starijih osoba što je pre moguće jer su oni podložniji većem riziku od oboljevanja i potrebi hospitalizacije nego što su to mlađi ljudi.
Umesto toga, Kina se fokusira na imunizaciju populacije od 18 do 59 godina koji su pod visokim rizikom i sa velikom verovatnoćom širenja virusa, rekao je Wang Bin, zvaničnik kineske Nacionalne komisije za zdravstvo 13. februara.
Vlade u nekim provincijama ne primenjuju vakcinaciju na starijim osobama iz bezbednosnih razloga navodeći da je malo starijih ljudi uključeno u klinička ispitivanja.
Drugi faktor može biti to što je Kina u velikoj meri obuzdala širenje novih slučajeva među domaćim stanovništvom.
Zašto su stariji građani Kine zabrinuti?
Iako su protokoli u Kini slični onima u SAD ili drugde, vlada je osmislila sistem kodova u boji koji prikazuju zdravstveno stanje na mobilnim telefonima.
U kombinaciji sa čestim kontrolama temperature, širokim testiranjem i gotovo univerzalnim nošenjem maski „oni su uradili neverovatan posao u kontroli virusa“, rekao je za NBC News Ali Mokdad, profesor globalnog zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu i bivši zvaničnik međunarodnog zdravstvenog programa u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti.
Bez obzira na to, oni koji imaju preko 60 godina su zabrinuti.
Wang, penzionisani doktor u provinciji Hubej koji nije želeo da se objavi njegovo puno ime i godište u strahu od represije vlade, rekao je za Glas Amerike da starije osobe treba da budu među grupom osetljivih, bolesnih i osoba sa invaliditetom koje se prve vakcinišu.
„To je zdrav razum. Vlada je saopštila da ispitivanja nisu rađena među starijima od 60 godina, ali mislim da to zaista nema smisla", rekao je Wang.
Studija koju je objavio medicinski časopis BMC Medicine pokazuje da osobe od 60 godina i stariji imaju oko četiri puta veći rizik od ozbiljnog ili fatalnog ishoda COVID-a 19 od mlađih ljudi.
Deset miliona vakcina za SZO
Lin, penzionisani učitelj iz provincije Šansi, zatražio je da se izostavi njegovo puno ime i godište kako ne se ne bi privlačila pažnja vlasti. On je sugerisao da imunizaciona politika ima manje veze sa javnim zdravljem od interesa Pekinga za svoj imidž.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang (Wang) Ji rekao je nedavno u Ujedinjenim nacijama da je Kina, kako bi se suprotstavila „vakcinacijskom nacionalizmu“ i nedostatku vakcina, odlučila da inicijalno obezbedi 10 miliona novih vakcina protiv korona virusa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Mnoge zemlje u razvoju računaju na kineske vakcine kao pristupačne i dostupne opcije, a kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 8. februara da će ih dostaviti u 53 zemlje.
Kina će do kraja godine proizvesti otprilike dovoljno doza da pokrije 70 odsto svoje populacije od 1,4 milijarde stanovnika, navodi Vašington (Washington) Post.
Ali umesto da zadrži svu količinu od projektovane dve milijarde doza, Kina je isporučila milione doza zemljama u razvoju i obećala još stotine miliona.
„Kina izvozi vakcine više iz brige zbog globalnog uticaja koji bi ovo imalo“, rekao je Lin, penzionisani učitelj za Glas Amerike.
„Mislim da Kina time želi da ublaži međunarodne optužbe protiv sebe“, dodao je Lin.
Korona virus se verovatno neprimećeno širio u kineskom Vuhanu u novembru 2019. godine pre nego što su lekari počeli da prijavljuju slučajeve mesec dana kasnije.
“Naravno, takođe želi da pridobije zemlje koje već imaju dobre odnose sa Kinom i da ih približi“, rekao je Lin.
Kina će uputiti donaciju vakcina protiv korona virusa u tri afričke zemlje i planira u budućnosti da „pomogne“ sa isporukama još 38 zemalja u razvoju, preneo je Blumberg (Bloomberg) pozivajući se na kinesku ambasadu u Keniji.
Kina je takođe, prema kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua (Xinhua), spremna da razmotri „vakcionalnu saradnju“ sa zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Srbija je već primila milion i po doza vakcina iz Kine dok je Mađarska 24. februara postala prva članica Evropske unije (EU) čiji građani primaju i kinesku vakcinu protiv korona virusa.
Kako druge zemlje prioretizuju građane?
Neke od zemalja koje su primile kineske vakcine prvo vakcinišu medicinsko osoblje, a zatim građane koji imaju 60 i više godina.
U Peruu su stariji odmah iza medicinskih radnika po prioritetu za vakcinu kineske kompanije Sinofarm (Sinopharm) prema vladinom kineskom listu Čajna dejli (China Daily). Treći po prioritetu su osobe između 18 i 59 godina.
U Dominikanskoj republici ljudi koji imaju 60 i više godina su među prvima koji su primili vakcine, navodi Sinhua.
Sun, stanovnica grada Tianjin koja je zarad bezbednosti želela da joj se samo ime navede, rekla je da su neki stariji ljudi veoma zabrinuti zato što ne znaju kada će doći na red.
„Zašto ne daju vakcine starijim i slabim ljudima? Zašto prvo mladim ljudima?“, upitala je ona.
Lin je za Glas Amerike rekao i šta on misli da je pravi razlog.
„Kada se pandemija završi, ako međunarodna zajednica zaista smatra Kinu odgovornom za izazivanje pandemije, Kina će reći da je pomogla ovoj zemlji i toj zemlji... Kina ne priznaje da je pandemija nastala u našoj zemlji, ali ipak, poreklom je iz Vuhana. Kina ima grižu savesti“, zaključio je Lin, penzionisani učitelj iz provincije Šansi.