Nakon što su na maratnoskim pregovorima zvaničnici evrozone postigli sporazum o trećoj pozajmici Grčkoj, ova će prezadužena zemlja s juga dobiti 35 milijardi evra pomoći.
Grčka je pristala da odmah pokrene opsežne mere, uključujući ambiciozne reforme penzionog sistema, liberalizaciju privrede, privatizaciju elektrodistibucione mreže, reformu tržišta rada i smanjenje obima nenaplativih zajmova.
Kao preduslov za početak pregovora o novom programu pomoći iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, Atina mora u narednim danima u parlamentu da izglasa niz mera, koje se, između ostalog, odnose na pojednostavljenje poreza na dodatu vrednost i širenje poreske osnove i poboljšanje dugoročne održivosti penzionog sistema.
Da li usvojen program vodi dalje u recesiju ili u oporavak grčke privrede, pitali smo dr Vladimira Gligorova iz bečkog Instituta za uporedne ekonomske studije.
Gligorov: U prvi mah verovatno ne bi trebalo očekivati neke naročito pozitivne efekte, s obzirom na probleme sa bankama, nedostatkom novca, generalno likvidnosti i tako redom. Kad dođe dodatni udar ovih mera koje se odnose na različita vrsta tržišta, to sigurno zahteva vreme da se privreda prilagodi. To ne može na kratak rok da rezultira nkim privrednim oporavkom.
RSE: Da li je ovo poraz Sirizinog izbornog programa?
Gligorov: Mislim da je to više poraz načina na koji su oni pregovorali, nego poraz samog programa. Prvobitni program, po mom mišljenju, mogao je biti, sa određenim modifikacijama, primenjen. On je sardžao, sa jedne strane, zahteve da se olakša teret dugova kroz kroz restrukturiranje, i tražili drugačije reformske mere. Ali, više u načelu nego konkretno. Ono što se kasnije događalo u pregovorima otvaralo je pitanje da li ustvari Siriza želi da spovodi program ili u suštini želi da izvede Grčku iz evrozone. Varufakis sada govori da je imao alternativni program, neki od njegovih savetnika takođe tako nešto sugerišu, Tako da je pitanje koji je pravi program bio Sirize u pregovorima.
RSE: Da li je onda sprečeno da kriza padne na široke socijalne slojeve što je Siriza sve vreme htela?
Gligorov: Ne, ishod je upravo suprotan. Dalje smanjenje plata i penzija, smanenje zaposlednih u javnom sektoru koji je u Grčkoj veoma veliki i povećanje poreza uglavnom indirektnih, znači teret će pasti više na siromašne a ne na bogate. I to je to!
RSE: Sve u svemu, da li se može reći da je doživeo krah pokušaj da se nađe novi model izlaska iz krize velikih dužnika?
Gligorov: Lično mislim da je bilo nerazumno od strane kreditora da ovako oštro nastupe, ali to je refleks činjenice da oni nisu do kraja razmeli, još uvek ne razumeju šta tačno Siriza želi.
RSE: Da li to znači da zapravo nije došlo do kompromisa, nego je Grčka napravila suštinski ustupak?
RSE: Da li je u pravu Varufakis kada je onako oštro reagovao, rekavši da je to ponižavajuće za Grčku?
Gligorov: Kad je neko ministar finansija, bolje je da koristi drugačiji rečnik, kada više niste, možete da kažete šta hoćete, to nikome ništa ne znači.
