Kako je Milorad Dodik od austrijskih desničara Norberta Hofera i Hajnca-Kristijana Štrahea tražio i dobio podršku za referendum o otcepljenju Republike Srpske.
Išo Dodik predsednik
Po ćesarskom Beču
Da za Zerbzka Republik
Nađe neku sreću.
Duh bečke secesije
Da ga inspiriše,
Srpsku da uspešnije
Secesioniše.
Da na Ringu susretne,
Hofburgu, Šenbrunu…
Sve Bečlije pametne
Za podršku punu.
Da povede Milorad
Referendum šprahe,
Mit svoj Hofer kamarad,
Mit burazer Štrahe.
Bečlije najdesnije
Da podrže brata
I program secesije
Nac-soc-demokrata.
S Bečkom šumom Milorad
Stvara veze kumske,
Laktaši su Vinervald
Republike Šumske.
Kad se vrati domu svom,
Raspakuje torbe,
Nek' odjekne kao grom
Pesma Bore Čorbe.
Nek' napravi koncerat
Bora u Boriku,
Nek' zajodla ko pred rat,
Ovaj put Dodiku:
„Sad ima da odlepiš
Na pesmicu staru:
'Oćeš da se otcepiš,
Bečki konjušaru…'“
Da upregne Milorad
Kljusad, bedevije,
Za vožnju kroz glavni grad
Austro-Srbije.
Da sedne ko kralj i car
U fijaker lepi,
Da se bečki konjušar
Napokon otcepi.
Da sedne u kočiju
Ko kajzer und kenig,
Da iz gladnih očiju
Mazne zadnji pfenig.
