Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Najmanje 59 migranata, među kojima i 12 dece, poginulo je kada je njihov čamac potonuo nedaleko od italijanskog grada Krotonea.
- Izraelski i palestinski zvaničnici dogovorili su da spreče dalje nasilje i umanje napetost, navedeno je u zajedničkom saopćenju posle sastanka u Jordanu 26. februara.
- Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastaje se 27. februara u Londonu s britanskim premijerom Rišijem Sunakom da razgovaraju o izmenama protokola o Severnoj Irskoj nakon Bregzita.
- Obilan sneg izazvao je kvarove na više desetina dalekovoda pa je bez električne energije ostalo više hiljada potrošača u nekoliko gradova u BiH.
- Zbog snažnog vetra i snega zatvoreni su svi putni pravci prema Dalmaciji, saopštio je Hrvatski auto-klub.
Balkan na RSE
Današnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina Kurtija najvažniji je trenutak u procesu normalizacije odnosa u poslednjih deset godina, pošto se od njih očekuje da na sastanku u Briselu pred posrednicima Evropske unije prihvate evropski plan. To bi bio drugi dogovor strana u dijalogu, posle Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013. Evropska strana je ohrabrena signalima koji su u proteklom period stigli iz Prištine i Beograda, stoga se veruje da će predsednik Srbije i premijer Kosova podržati plan. Za EU, prihvatanje plana bi podrazumevalo da strane prihvataju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, kao i da dokument kao takav predstavlja de fakto priznanje kosovske nezavisnosti.
Specijalni savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole u telefonskom razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 26. februara istakao je da SAD potpuno podržavaju predlog EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i izrazio očekivanje da sastanak u Briselu bude konstruktivan, uz primetan napredak ka dogovoru. Takođe je rekao da treba da budu primenjeni sporazumi, ranije potpisani u procesu dijaloga, što podrazumeva i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Premijer Kosova, uoči sastanka u Briselu, primio je zajedničko pismo predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanske premijerke Đorđija Melonije. U pismu se Priština i Beograd pozivaju da, bez uslovljavanja, realizuju do sada postignute dogovore u okviru dijaloga, uključujući onaj o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Pismo ovih evropskih zvaničnika primio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali sadržaj pisma nije poznat.
Evropski plan za Srbiju i Kosovo bio je tema i nove epizode Mosta u kojoj sagovornici Omera Karabega, potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš razmatraju da li bi proevropske stranke u Srbiji trebalo da podrže takozvani francusko-nemački predlog sporazuma.
Dok se od lidera Srbije i Kosova očekuje bitan pomak u normalizaciji odnosa, kosovski umetnik Fidan Bejtulahu kaže da se kroz umetnost može slomiti "ovaj lanac između srpskog i kosovskog društva". Bejtulahu je u okviru umetničke rezidencije tokom oktobra i novembra 2022. proveo pet nedelja u Beogradu. Tada su i nastali radovi za izložbu pod nazivom "Zagrljaj" koja će u prostorijama Endžio Haba moći da se pogleda do 27. februara.
Rat u Ukrajini
Godišnjica početka ruske invazije na Ukrajinu obeležena je u zemljama Zapadnog Balkana skupovima podrške Ukrajini i isticanjem ukrajinskih zastava.
Više od hiljadu ljudi okupilo se u Beogradu na antiratnom Maršu solidarnosti i mira uz slogan "365 dana nesalomivosti". U Dva lica Srbije na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu pogledajte kako su molitva proruskih desničara i skupovi podrške Ukrajini, pokazali različite slike iz glavnog grada Srbije na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu.
Pogledajte i Crna Gora: 'Ili si rob ili si Ukrajinac' kako je u Podgorici i Ukrajini obeležena godišnjica rata u Ukrajini.
U Historijskom muzeju u Sarajevu na godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu predstavljena je izložba plakata koji ilustruju stotine priča o ukrajinskoj borbi, jedinstvu i otporu.
Predstavnici hrvatske Vlade i Sabora ponovili su snažnu podršku Ukrajini i uverenje da će biti oslobođene teritorije koju su okupirale ukrajinske snage. Godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu Sabor i Vlada u Zagrebu su obeležile isticanjem ukrajinskih zastava.
Rat u Ukrajini bio je i tema Festivala mira, koji je organizovan u Vitezu u srednjoj BiH od 23. do 26. februara, na kojem su mladi ocenili da je ruska invazija na susednu zemlju produbila podele u BiH.
Godinu dana nakon početka invazije, mnogi ljudi koji su bili primorani da pobegnu od okupacije, nalaze se u limbu – ne mogu da se vrate kući, ali nisu spremni da se smeste u novom mestu. U Ukrajini, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, ima 5,3 miliona raseljenih lica. Među njima je i Svitlana Kim, 18-godišnjakinja koja je napustila rodni grad Berdjansk ubrzo pošto su ga zauzele ruske trupe. Ona je nedavno renovirala veliku belu sobu u Omladinskom centru Zaporožje gde će biti centar za integraciju ljudi koji su, poput nje, zbog ruske invazije proterani iz svojih domova.
Odlazak od kuće, odvajanje od porodice i teški razgovori sa decom o ratu, iskustva su nekih državljana Ukrajine albanskog porekla od početka rata u Ukrajini. Za RSE pričaju koliko su im se životi promenili u prethodnih godinu dana.
Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se poziva Moskva da prekine neprijateljstva u Ukrajini i povuče svoje snage 23. februara podržala je 141 zemlja dok su 32 bile uzdržane. Protiv je bilo sedam zemalja – Rusija, Belorusija, Nikaragva, Sirija, Severna Koreja, Eritreja i Mali. Pročitajte šta je zajedničko za tih sedam zemalja.
Ukrajina je u mnjenju na Zapadu skoro uvek bila u senci Rusije. Taj fenomen je opstao veći deo perioda od više od tri decenije otkako su dve zemlje postale nezavisne posle raspada Sovjetskog Saveza. Sada, međutim, invazija koja ima za cilj da potčini Ukrajinu Rusiji, da izbriše ili ozbiljno umanji prostor koji zemlja i njena kultura zauzimaju u mislima i na mapama, izgleda da ima suprotan efekat. Širom sveta raste svest o Ukrajini i njenoj kulturi, dok se ta zemlja bori da održi suverenitet i povrati teritoriju koju je okupirala Rusija.
Svet
Meksiko je odlučio da preispita svoj pristup prema tražiteljima azila, naročito onima za koje smatra da će verovatno ići dalje u SAD, nastojeći da spreči preopterećenost sistema koji poslednjih godina beleži značajno povećanje zahteva za azilom. Odluka je doneta nakon što je američki predsednik Džo Bajden predstavio novi predlog za ograničavanje prava na azil u SAD koji mnogi porede sa strogom imigracionom politikom Donalda Trampa, pišu svetski mediji.
Nakon što su se u iranskom svetom gradu Komu poslednjih meseci razbolele stotine učenica – od kojih su desetine završile u bolnicama – pojedini roditelji i zvaničnici sumnjaju da su one otrovane. Vlasti, koje su pokrenule istragu o misterioznom talasu obolevanja, navode da nisu pronašle nikakve dokaze o trovanju.
Šta ima?
Za kraj preporučujemo novi podcast Radija Slobodna Evropa s fokusom na vesti iz Bosne Hercegovine – kratak pregled informacija kroz podcast Šta ima?
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!