Sonja Biserko, autorka ovosedmičnog dnevnika za RSE, je direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, jedan od najglasnijih boraca za ljudska prava i istinu o dešavanjima na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Biserko je uz Natašu Kandić, Stašu Zajović i pokojnu Biljanu Kovačević Vučo godinama najglasniji kritičar svih negativnih pojava u srbijanskom društvu zbog čega je ne rijetko i sama bila meta razčlitih napada. Za izuzetan angažman više puta je nagrađivana.
Subota, 22. avgust
Poslednji dan u Dalmaciji. Gluvarim po Zadru koji je krcat turistima - ove godine njihov broj znatno je povećan zahvaljujući krizi i haosu u gotovo svim mediteranskoim zemljama, inače omiljenim destinacijama evropskih turista. Ta živost, bezbrižnost i opuštenost odudaraju od retorike koja ni ovog leta nije izostala kada je reč o određenim datumima koji se odnose na ratove devedesetih. Beograd je i ove godine, mada mnogo žešće, vodio kampanju protiv obeležavanja 20-godišnjice "Oluje". Izlivi žestine samo ukazuju na kompleksnost srpsko-hrvatskih odnosa koji su obeležili čitav XX vek. Istovremeno, kampanja koja se vodi protiv ćirilice u samoj Hrvatskoj, bez obzira na njen politički background, je i nepravda prema Hrvatima, jer “nesloboda za ćirilicu postaje i nesloboda za Hrvatsku”. I poseta patrijarha Irineja Hrvatskoj povodom 400-godišnjice Bogoslovije u manastiru Krka kojoj je prisustvovao i zadarski nadbiskup Želimir Puljić, mada naizgled u funkciji mira, manifestovala je sva opterećenja tih odnosa, posebno ona koja se odnose na žrtve. Milorad Pupovac poručuje da treba menjati politilku sećanja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje odnosa. Međutim, nikakva politika sećanja neće pomoći ukoliko Srbija ne prihvati novu realnost u regionu: da je Jugoslavija završena priča i da je Hrvatska nezavisna država, članica i EU i NATO. To važi i za ostale susede.
Nedelja, 23. avgust
Povratak u Beograd uvek deluje otrežnjavajuće. Migrantska kriza i dalje je glavna tema naših medija. Drama migranata nije prošla bez empatije građana i nekih nevladinih organizacija koje su organizovale pomoć u hrani, odeći, piću. U regionu je na društvenim mrežama odjeknula priča o tome kako je Jelena Milić primila sirijsku porodicu u svoj stan sve dok nisu uspeli da odu za Mađarsku. Bravo, Jelena. No, problem migranata kojima je potrebna humanitarna pomoć može da rešava samo država. Srbija je bolje reagovala nego mnoge države u EU, uključujući i evropski lideri koji se neprimerno natežu oko brojki izbeglica koje mogu zbrinuti. Podsećanja radi, mnoge države regiona su tokom devedesetih zbrinjavale mnogo veći broj izbeglica. Migrantska kriza nije nastala zbog broja, već zbog načina na koji se tretira. Ona zahteva ozbiljnije sagledavanje uzroka, jer samo tako mogu se naći trajnija rešenja za ovaj problem sa dalekosežnim posledicama.
Ponedeljak, 24. avgust
U nedostatku realnih promena poteže se priča o novim izborima. Izgleda da svima odgovora, mislim na političku elitu. Vladajućoj partiji, jer će produžiti ostanak na vlasti, opozicionim partijama, jer se nadaju da će se dokopati dela vlasti, a vanparlamentarne partije očekuju da preskoče cenzus i udome se u neku koaliciju koja obezbeđuje udeo u vlasti. Javnost se, međutim, mnogo ne uzbuđuje, jer u situaciji u kojoj je većina građana, nema nade za promene. U tom smislu Vučić još uvek može da računa na inerciju glasačkog tela.
Socijalisti se pripremaju za povratak Nikole Šainovića koji je odslužio dve trećine kazne od 18 godina zatvora. Visoki funkcioner SPS se zalaže za odgovoran odnos, prevashodno države prema svim haškim osuđenicima. Ističe da SPS poseduje “svoj nivo političkog, ali i ljudskog senzibiliteta, uvažavanja i poštovanja ove činjenice i samog gospodina Šainovića”. Malo ko međutim podseća na njegovo “životno delo”. On je, uz Miloševića glavnooptuženi za agresiju na Kosovu. To je najvažnija presuda kada je reč o odgovornosti Srbije za zločine na Kosovu. Ona je prekrivena ćutanjem. Sećanje srpske elite fokusirano je uglavnom na srpske žrtve, bez ulaženja u uzroke njihovog stradanja.
Utorak, 25. avgust
Danas je potpisan Briselski sporazum 2, što bi trebalo da znači da rešavanje kosovskog pitanja ipak napreduje, bar kada je reč o potpisanim dokumentima. Međutim, kako to obično biva, sprovođenje u život ide uz ogromne prepreke i zatezanja. Koplja su se najviše lomila oko statusa srpske zajednice opština. Statut treba tek da se usvoji. Srbija pokušava da izdejstvuje status RS što otežava položaj Srba na Kosovu i njihovu integraciju u kosovsko društvo i državu. Ovaj dokument je jedna verzija Ahtisarijevog plana koga je Srbija odbila 2007. godine. Marti Ahtisari je ostavio prostora za rešenje koje može biti disfunkcionalno za kosovsku državu ukoliko ne bude političke volje za stvarnom integracijom srpske zajednice na Kosovu.
Pokušaji da se spreči članstvo Kosova u UNESCO sa argumentacijom da su Albanci rušili srpske bogomolje i spomenike zvuči krajnje cinično kad se ima u vidu šta je sve srpska strana srušila i zapalila u Hrvatskoj, Bosni i na smaom Kosovu. Objektivno, UNESCO je ipak garancija za očuvanje svih spomenika kulture na bilo kom prostoru.
Odnosi Srba i Albanaca, uprkos svim političkim opstrukcijama, ipak teku svojim tokom. Srbija više izvozi na Kosovo nego u Rusiju. Zvuči sasvim prirodno. Intenzivira se saradnja na neformalnom nivou, posebno na kulturnom planu. Brojne nevladine organizacije sa obe strane angažovane su na projektima okrenutih mladim umetnicima. U toku je projekat Helsinškog odbora "Mesec dana kulture Srbije u Prištini". Prethodno je održano "Mesec dana Kosova u Beogradu".
Sreda, 26. avgust
Prelistavanjem dnevne štampe stiče se utisak da je Balkan na ivici sukoba i moralnog sunovrata. Naslovi poput - "Desničari spremaju linč migranata", "Hrvati bi da vrate ustaštvo", "Srbi gospodari severa Kosova" , "Zaustavljen talas priznanja Kosova", svedoče koliko smo daleko od sagledavanja realnosti, a posebno koliko smo daleko od uvažavanja novih činjenica. I sam premijer je bečkim novinama izjavio da je "dovoljna jedna iskra da zapali Balkan". Svaki incident ili datum iz nedavne prošlosti srpski mediji i elita koriste kako bi nametnuli svoju interpretaciju događaja iz devedesetih, po kojoj su Srbi bili samo žrtve. Zato je svako drugačije mišljenje na udaru.
U kontekstu tragedije migranata, što je dominatna vest, ne samo na Balkanu, već i u EU, Joška Fišer u autorskom tekstu ističe da "Evropa stari i da su joj migranti potrebni". I naša štampa ističe da "Srbija do kraja ovog veka ostaje bez polovine stanovništva". A poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je prvi funkcioner koji otvara temu napuštenih krajeva Srbije i u tom kontekstu spominje mogućnost da se migrantima ponudi ostanak u Srbiji.
Četvrtak, 27. avgust
Na dramatično i potresno ubistvo u Virdžiniji mlade televizijske novinarke i njenog snimatelja reagovali su svi svetski, ali i domaći mediji.
Rizici novinarske profesije kojih ima na svim stranama, kako u ratnim tako i u mirnodopskim uslovima, kako pokazuje ovaj slučaj u Virdžiniji, ne mogu biti izgovor za odustajanje od etičkih postulata na kojima novinarska profesija počiva.
Srpski mediji, na žalost, poslednjih godina tonu sve dublje gubeći etičke i profesionalne kriterije bez kojih nema pravog dijaloga u društvu. Već trideset godina oni su u funkciji politike koja je odavno svuda poražena osim u ovdašnjim medijima.
Petak, 28. avgust
Samit balkanskih lidera u Beču je nastavak berlinske incijative koja za cilj ima intenziviranje regionalne saradnje u okviru zajedničkih projekata, pre svega infrastrukturnih, koje bi EU podržala. Regionalna saradnja, međutim, neće oživeti ukoliko i regionalni akteri ne budu aktivniji u osmišljavanju relevantnih projekata, kao i pritiska na EU da ispuni svoja obećanja. Zavisiće i od njihove sposobnosti da na pravi način rešavaju ozbiljna ekonomska i socijalna pitanja u zemljama regiona.
I posle gotovo 30 godina važi rečenica Žaka Delora, koja mi se svojevremeno urezala u pamćenje, da su "Balkanci siročići Evrope". Ta rečenica je na svoj način aktuelna i danas, jer ni tada kao ni sada, Evropa nije uspela da mehanizme koje je sama ponudila učini delotvornim. Zaokupljenost unutrašnjim previranjima, smanjuje motivaciju regiona za članstvo u EU i otvara druge alternative. Zbog nesposobnosti regionalnih aktera da definišu svoje nacionalne i državne interese one kratkoročno izgledaju privlačno. Evropski kišobran dugoročno gledano je ipak najbezbednija opcija za Balkan.
Pronadjen kamion u Austriji sa 71 mrtvim telom migranata. To je samo jedna u nizu tragedija migranata koja ne samo da je šokantna, već je i opominjuća za razmere koje migrantska humanitarna katastrofa poprima. Koliko još takvih tragedija treba da se desi da bi svet odgovorio pravom merom.
