Dnevnik za Radio Slobodna Evropa ove nedelje pisao je Nebojša Čehranov. Kaže da je sve u vezi s njim jednostavno: pre svega je otac. Iza toga pesnik. Sve drugo je nekako izbledelo i skoro da nije vredno spomena.
Subota, 3. oktobar
Muzika za danas "Morir de Amor - Charles Aznavour e Compay Segundo".
Danas, 3. oktobra u 2015. godini, pozajmljujem Tvoj glas, Slobodna Evropo. Biću narator sebe. Trudiću se, da se uvaljam u svoju smolu od istine. I pospem perjem od reči. Usput, pri potpunoj svesti priznajem, da reči ne mogu ništa. Možda da izmame po neku pažnju ili poistovećenje, dok u ovom trenutku, moguće, prebacujete sitnu decu sa časa francuskog na trening plivanja i, pritom, slušate radio u kolima. Usput vas upozoravam da me se malo pripazite, jer moja misao je emotivna i više nagnuta prema lepoti. Dakle, prijavljujem da misli, uglavnom, beležim radi neke divote, a ne istinitosti. I da vrlo često, makar i neosnovano, volim:
Beograde
verovatno te volim
jedino
što se više ne sećam baš zbog čega
ali biće valjda zato
što smo zajedno omatorili na isti način
oparali se nezakrpljivo
i trajno
mostovi su nam obojici
na pogrešnim mestima,
a skupa se skrivamo iza muzike
petkom uveče na kolaracu
gde sa raznim dragim ispranim facama
tiho sisamo svoje svilene bombone
zaostale kao jedini luksuz
u ovom moru beznađa
vidiš li
da iz naših malokrvnih pogleda provejava strah
koji se u panici pita
da li će nas i večeras poslužiti sreća,
pa da uz pomoć skajpa
još jednom čujemo svoju decu
iz tamo nekog pravog beograda na vodi
gde đavo daleko đavolskije
razmenjuje duše
za zlatne lance
i katance.
i jalovu moć.
Nedelja, 4. oktobar
Muzika za danas "Patrick Watson - Amara Terra Mia".
Cele protekle noći, odzvanjalo mi je kroz glavu: kolateralna šteta. Kolateralna šteta. Nisam izdržao da dođe neko pristojno doba za telefoniranje, nego sam u pola četiri izjutra, pozvao svog prijatelja Ejnara. Samo da mu čujem glas. On je, inače, lekar bez granice. Ljudina u pravom smislu te reči. Odmah je podigao slušalicu i rekao: "Znao sam da ćeš ti prvi da me pozoveš. Možeš li da pojmiš da su nam pacijenti goreli u krevetima? A onaj divni klinac, doktor Ehsan Osmani je jednostavno nestao od posledica bombe! Razumeš li!? Ispario! Njegovi roditelji neće imati šta da sahrane!" Onda smo dugo plakali kroz tu rešetku od telefona, on na norveškom, a ja na srpsko-hrvatskom. I prokleto dobro smo se razumeli. Na kraju smo cugnuli po jednu ljutu, svako sa svoje strane, a za duše nastradalih i obećali se, da ćemo i dalje biti razumni. Koliko se može. Potom sam upio sve informacije na temu bombardovanja bolnice u Kunduzu i odmah sve zaboravio, da bi mi se vratile u sopstvenoj interpretaciji jer da bi nešto razumeli, mislim da treba da zaboravimo sve što znamo, da bi svest mogla da nastavi da živi. I da bi mogli da opraštamo. Lako i neoprostivo.
Uvek smatraj da si već mrtav.
ovo ti sigurno nikada neću reći
sinoć sam te čekao
makar ovde na papiru
duvalo je kao da te čekam na ulici
a ja sam se bio skamenio
i sva moja uputstva za delovanje su se ukočila
dok si ti noćas
negde slušala muziku
i slično
ni malo ne misleći na mene
ili još gore
baš misleći na mene
znaj
da sam ti skroz blizu
u ovoj kostolomnoj koridi
u ovom rovu bez granice
iz koga niko nikada neće viknuti
juriš.
Ponedeljak, 5. oktobar
Muzika za danas "Crossroads - Calvin Russell".
Deco moja i ostali. Molim vas izvinite. Zbog svega u čemu sam učestvovao. A naročito u onome, u čemu nisam. Posebno imajte milosti prema mojim promašajima. A bilo ih je. I sa ove i sa one strane.
Puštaj grejanje
puštaj grejanje
majku li vam vašu
pusti grejanje
makar ti to poslednje bilo
pomagajte udruženja građana
vladari il vladarke
nevladine il vladine
bilo ko
masoni il kiseli bomboni
majstori za ljudska prava ili kriva
molim vas pustite nam grejanje
dođavola i nestručna renoviranja
ubiše nas visoki trotoari i zastave
opatuljiše nas sužene ulice
PUSTI GREJANJEEE
oćeš da mi deca utrnu
ko što sam ja
posle 5. oktobra
pusti grejanje bre
zabole me za vaše dilove
hladno mi je evo i posle 15 godina
ima li ikoga sa bar malo pameti
da poništi sve kalendarske logike
pa šta ako nije još počela grejna sezona
HLADNO JEE
došla mi neka bratija jutros
iz odnekle da ne kažem odakle
iznenadili me u kući
ja u svom grombi kaputu
u gumenim rukavicama sa otfikarenim prstima
i onoj kapi za grejanje papilotni
sedim, živim i smrzavam se u bloku 45
i čekam da mi bitange puste grejanje
ko da ga džabe daju
nabijem ih na zakon o dogrevanju
i muljku oko osiguranja
pitaju me ovi evropljani
a be bratko:
kam gu grejanje
pusti malku ša si stiso
nema gu be (ja onako kosmopolitski)
kako gu nema
kod nas gu ima u jevropu
sam ga odfrtaš na dugmencetot
i fiiiiiju u toplotkata
PUSTI GREJANJE
kad te molim
ma kakvo sad jačanje dinara
kakve su to jalove laži
imbecilni zakoni o saobraćaju
ustoličenja
promocije ološa
uzaludno natucanje po svetu
pusti OVDE grejanje
ej vlasniče naše toplote
pa ja bi se bre ubio da sam ti
pa eno mi deca kašlju ko tuberani
aj što niko ne obra ambroziju
aj što mi klinci putuju satima preko gazeela u školu
aj što vozimo najskuplji benzin u okruženju
aj što jedemo najskuplji parizer od kako ste svinje
naprndekali ste po dvajes kontrolora u svaki autobus
a grejanje
šta se čeka
majku li vam
i sve što uz to ide
PUŠTAJJJJJ GREJANJEEEE
ALO
IMA LI KOGGGAAAA
samo h l a d n o ć a apććććććiha
dabogdapocrkaliviše.
Utorak, 6. oktobar
Muzika za danas "Keziah Jones et Ben l'Oncle Soul - Simply Beautiful".
Poslednji deo talenta je beg. Oko nas su razni genijalci, kojima njihovi preveliki talenti služe kao instinkti za skrivanjem. Sudbinom nazivamo našu čudovišnu sposobnost da stvaramo stvarnost, koja nam je namenjena. Neko rečju, neko delom. Ponekad se pojavi neka izlažirana istorija. A zna se, istorija i politika su uvek precenjene, kakvegod. U poslednje vreme, do nas se spuštaju lažni nomadi, a između nas izviru varvari, da nam ogade otkucaje preživljavanja. Bliski su im marketing i laž. U njihovom svetu, stvari se ne rade radi lepote, već da bi se odgovorilo na potrebe tržišta. Tako je to kod dece naučne, a ne humanističke zajednice.
No, ima čarobnjaka koji fantastično meandriraju kroz oskudnu sadašnjost. svojim zrnima ludačke snage i talentovanosti, udaraju po sred gluposti i rijalitija, kroteći neljude i nemesta. Jedan od takvih, u ovom gradu je Slavimir Stojanović Futro, eminentni grafički dizajner i vizuelni umetnik, čiju smo izložbu mogli da uživamo do pre neki dan u muzeju primenjene umetnosti. Taj čovek je svojom stravičnom osetljivošću poređao naše oklope, dizajnirao preživljavanja i potegao mozgove da se prepoznaju i smeše u mraku. Nije lako stvoriti nešto, što nosi i pronosi toliku energiju. Njegov rad podseća na pravljenje dece, kojima prenosite život i potom ih puštate da rastu.
Gledam nešto u svog starijeg sina
on je bolji od lekcija koje sam mu davao
gledam u mlađeg
a on je bolji od lekcija koje ću mu dati
sva sreća da su braća
i da se obožavaju
to je krv
to se ne uči.
Odoh sad da prošetam nataloženi kompjuter u sebi, provlačeći se kroz život, kao ova kiša. I da vam kažem nešto veoma ozbiljno: usput me prate dve duge, koje su u isto vreme nad Beogradom. Tako to ide, kad nam se nibiru najavljuje. Nema na žalost optičke varke. Jedno sunce jedna duga. Dve duge u istom trenutku, samo mogu nastati od dva sunca.
Sreda, 7. oktobar
Muzika za danas "Vanessa Paradis & Benjamin Biolay - Le Rempart".
Sa toliko zebnje pratim privatizaciju Radio Pančeva i Studija B, da možda malo i preterujem. Ko li će doći i na koji način će da ugasi dva poslednja bastiona normalnog radija? To su jedina dva radija, kroz koje je moglo skoro da se pipne agregatno stanje nekog hvala, ili izvini, ili volim te. Ima li šanse da i sa one druge strane postoji sluh za dobar ukus, pravdu i sjajnu muziku? Uh, da imam puno para, ma do poslednje kinte bih uložio u to, da se ništa ne promeni. Da sve ostane isto. Proverene ljudine sa mozgom, duhom i obrazom, koji znaju posao i šire ljubav, umotati u zlatne listiće i pustiti da ostanu ono što jesu. Žive legende. Živeo Studio B. Živelo Radio Pančevo!
Trnem
trnem za tobom
iz mnogo trnova
trnem tako
da pretrnem
ako se samo na tren izgubim
iz tvog plana za sutra
iz tvog oka
u jutra
kada bi razne mogućnosti
da ti uđu
preko mene
utrnulog
zbog straha
od
nenas.
Četvrtak, 8. oktobar
Muzika za danas "António Zambujo - Fado menor".
Hteo sam danas nešto o školovanju i prosveti u nas. Ali mi se smučilo. Pa neću. A možete samo da mislite, kako bih zakukao. Iskoristio bih radije prostor da iskažem svu brigu i žaljenje za svim životinjama, koje nas masovno napuštaju ovih meseci. Veliki je pomor u toku. Aj bar da znamo, ako već ne možemo ništa da preduzmemo!
O
koliko sam samo dece vratio u utrobu
čekajući tebe
da im zajedno nameštamo šiške
koncentrišemo fokuse
i razmak zuba u osmehu
koliko li sam kosmičkog vina popio
na prazan stomak
dok su čekanja htela
da progovore od muke
da te očoveče
i poklone mi te kao nagradu
za toliku izbirljivost
neko vreme sam samo
proizvodio snove
misleći da će ti biti lakše
da mi kroz njih dođeš
ali ništa od toga
jer u mojim snovima
pacijenti umiru na javi
moraće zemlja ovih dana
da promeni magnete i polove
da ukloni sve kuće, likove, izvore
i stisnute kapke
da mi se u sve useliš
da mi napraviš sreću opipljivom
i dozvoliš mi
da se na tebi raspadam
uskačući ti u sve mišiće
koji navijaju da ostanem
utvrdićemo da smo jedno
sa identičnim tikovima
i da nam nisu samo ramovi
iskrivljeni na istu stranu a šareni
već da nam je suština
na istim merdevinama
iz iste krvave pećine
a nikako bajke
uh koliko to treba materijala
da dođe do onoga
kad ti vičeš
ajde i ti i deca
operite ruke
i dođite da jedemo
da se večera ne ohladi
aj
nemoj da zovem dva puta.
Petak, 9. oktobar
Muzika za danas "Carmen Souza - Song for my father".
Noćas mi je umro komšija sa šestog. Drag čovek beše. Pre sto godina moj otac ga je istrgnuo iz kandži dorćolskih mangupa, naučio ga zanatu i dao mu posao. Voleli su se celog života. Mogu sad samo da zamislim taj raport o dojučerašnjem stanju ovde dole, koji komšija predaje senima mojih roditelja. Recimo: ono što je najvažnije, unuci su vam zdravi i lepi. Stariji je postao dobar čovek i već pridržava ono što je dobro po gradu. Naučio je mlađeg brata da vozi bicikl, tako da i ovaj sada čuva božiju ravnotežu. Igrali smo po neku partiju šaha taj mali i ja. Čvrst je kad gubi. A Nebojša je postao isti ti, Đuro. I likom i telom ha ha. Često smo pričali, kao da sam sa tobom pričao. Znao sam da on ne prati i ne komentariše utakmice, pa sam mu ponekad odvrtao zvuk sa tevea, da bar čuje kada ovi naši pobede. Obojica smo primetili da su nam ove godine nestale lastavice sa terasa. I uopšte, ove jeseni niko nije odleteo na jug. Niti se iko smeje. A najgore od svega je, što više niko ne peče paprike za ajvar. Sterilno neko vreme nastupilo.
Eh
da mi je da sednem još jednom
sa majkom i ocem
i onako
bez ikakvog prepakovanja
u našem čarobnom trouglu
popričamo o biločemu
pa da im usput
nacrtam o svom životu
sada
koji živim ko u mačehinom trbuhu
u večitom strahu od izgubljenosti posle pada
plašeći se tuđih loših vesti i lažnih raspoloženja
očekivanja nerealnog u zamenu za istinu koja je grozna
sklanjanju pred glupostima i bahatostima
i planiranja dijeta
svega onoga u čemu preterujem
a preterujem
majke mi i oca
najviše preterujem u snovima
jer tamo sam naučio da jašem vremensku mašinu
unazad
unazad.
