Nadežda Milenković, pravi reklamne kampanje, piše nedeljnu kolumnu za Pečanik, autor knjige "Kako da najlakše upropastite rođeno dete".
Subota, 25. januar
Uvek su me fascinirali tviteraši koji svakog dana sa svetom imaju da podele po nekoliko stvari. Ja nedeljno jedva uspem da smislim jednu. A sada treba da vodim dnevnik cele nedelje. I, mada bi sasvim ličilo na mene da pišem dnevnik, to nikada nisam radila osim jednom, čini mi se u četvrtom osnovne, jer nam je to bio domaći zadatak preko zimskog raspusta. Sećam se da je uvek počinjalo sa ”Ustala, doručkovala, izašla da se igram”. Sada bi verovatno bilo isto osim što ne doručkujem i što za igru ne moram da izađem napolje.
Pa ipak, danas se desilo nešto: Posle nepodnošljivo dugog nećkanja najzad je pao sneg i najzad je pala odluka da se ide na vanredne izbore u Srbiji.
Nedelja, 26. januar
Nedeljom pišem tekst za Peščanik. Peščanik se ili strasno voli ili ostrašćeno napada. Možda zato oni malobrojni koji su protiv Peščanika zvuče više kao napušteni ljubavnici koji imaju fiksaciju na bivšu ljubav nego kao kredibilni kritičari.
Njihova osnovna zamerka je što autori Peščanika ne osećaju potrebu da kolektivno hvale vlast. Očito nisu razumeli slogan Peščanika: Ako vam je dobro, onda ništa. Drugim rečima - ako vam je vlast dobra, idite na neki drugi sajt.
Ponedeljak, 27. januar
Sveti Sava, takozvana školska slava. Sporadični glasovi u tek ponekom mediju da je po Ustavu ovo sekularna država. Šta bi bilo kada bi predstavnici i drugih konfesija pokušali da obave neki verski obred u školama? Kakav bi to skandal bio. Sečenje slavskog kolača je naravno dozvoljeno, ali proslava Hanuke, sačuvaj bože!
Religija bi, kao i ljubav, trebalo da bude privatna stvar koja se ne upražnjava javno. Osim kad si pripadnik većine, očigledno. Jer, mladić i devojka mogu da se ljube, pa čak i da vode ljubav u parku, ali dva mladića da se na ulici drže za ruke!? Bože sačuvaj!
Utorak, 28. januar
Danas je svetski dan zaštite podataka o ličnosti. To zvuči prilično cinično u današnjem svetu, zar ne?
Demokratiju i slobode mnogo više ugrožava naša nezainteresovanost nego nečije zloupotrebe. Obično kažemo: pa šta, zašto bi mene prisluškivali ili: šta će nekome moji lični podaci? Sve dok nam ne desi da, na primer, neko podigne kredit na naše ime ili nas upiše kao žiranta pa mi moramo da otplaćujemo.
Sreda, 29. januar
Ustala, nisam doručkovala, izašla da se igram. Otišla na kreativni sastanak. Bilo je prijatno, za promenu, razmišljati pozitivno o nečemu. Lepa stilska vežba kad živiš u Srbiji.
Četvrtak, 30. januar
Ustala, nisam doručkovala, nisam izašla. Predizborne spletke, koje zapravo nikada i ne prestaju, dobijaju na zamahu. Ministar koji je dao ostavku optužuje vicepremijera, vicepremijerovi ljudi besno uzvraćaju. Kaže mi kolega da se zna cenovnik: 20.000 evra ako nećeš da te neki medij blati. I to je cena samo za mesec dana. Ako ne platiš sledećeg meseca, eto te ponovo u blatu. Nekada je važilo ”Plati pa klati”, sada je izgleda ”Plati pa blati”.
Petak, 31. januar
Ja sam navučena na vesti. Počela sam da ih pratim dosta kasno u životu. Uspela sam da uveliko odrastem, a da i dalje čitam samo Politikin zabavnik koji mi je bio preteča interneta. Što se mene ticalo, novine kupuju i Dnevnik gledaju samo matorci. A onda sam doživela prve devetomartovske demonstracije protiv Miloševića. I namah se srozala među matorce.
Navika je ostala do danas. A vesti su ponekad blagorodne prema meni pa mi uzvrate nekim saznanjem. I dalje ih pratim na staromodne načine: papirno izdanje dnevnih novina, vesti na radiju, pa na televiziji. Internet tek uveče.
Prve vesti koje svakog dana otpratim su one u dva - Radio slobodna Evropa, koja danas slavi dvadeseti rođendan. Bravo i čestitam.
Subota, 25. januar
Uvek su me fascinirali tviteraši koji svakog dana sa svetom imaju da podele po nekoliko stvari. Ja nedeljno jedva uspem da smislim jednu. A sada treba da vodim dnevnik cele nedelje. I, mada bi sasvim ličilo na mene da pišem dnevnik, to nikada nisam radila osim jednom, čini mi se u četvrtom osnovne, jer nam je to bio domaći zadatak preko zimskog raspusta. Sećam se da je uvek počinjalo sa ”Ustala, doručkovala, izašla da se igram”. Sada bi verovatno bilo isto osim što ne doručkujem i što za igru ne moram da izađem napolje.
Pa ipak, danas se desilo nešto: Posle nepodnošljivo dugog nećkanja najzad je pao sneg i najzad je pala odluka da se ide na vanredne izbore u Srbiji.
Nedelja, 26. januar
Nedeljom pišem tekst za Peščanik. Peščanik se ili strasno voli ili ostrašćeno napada. Možda zato oni malobrojni koji su protiv Peščanika zvuče više kao napušteni ljubavnici koji imaju fiksaciju na bivšu ljubav nego kao kredibilni kritičari.
Njihova osnovna zamerka je što autori Peščanika ne osećaju potrebu da kolektivno hvale vlast. Očito nisu razumeli slogan Peščanika: Ako vam je dobro, onda ništa. Drugim rečima - ako vam je vlast dobra, idite na neki drugi sajt.
Ponedeljak, 27. januar
Sveti Sava, takozvana školska slava. Sporadični glasovi u tek ponekom mediju da je po Ustavu ovo sekularna država. Šta bi bilo kada bi predstavnici i drugih konfesija pokušali da obave neki verski obred u školama? Kakav bi to skandal bio. Sečenje slavskog kolača je naravno dozvoljeno, ali proslava Hanuke, sačuvaj bože!
Religija bi, kao i ljubav, trebalo da bude privatna stvar koja se ne upražnjava javno. Osim kad si pripadnik većine, očigledno. Jer, mladić i devojka mogu da se ljube, pa čak i da vode ljubav u parku, ali dva mladića da se na ulici drže za ruke!? Bože sačuvaj!
Utorak, 28. januar
Danas je svetski dan zaštite podataka o ličnosti. To zvuči prilično cinično u današnjem svetu, zar ne?
Demokratiju i slobode mnogo više ugrožava naša nezainteresovanost nego nečije zloupotrebe. Obično kažemo: pa šta, zašto bi mene prisluškivali ili: šta će nekome moji lični podaci? Sve dok nam ne desi da, na primer, neko podigne kredit na naše ime ili nas upiše kao žiranta pa mi moramo da otplaćujemo.
Sreda, 29. januar
Ustala, nisam doručkovala, izašla da se igram. Otišla na kreativni sastanak. Bilo je prijatno, za promenu, razmišljati pozitivno o nečemu. Lepa stilska vežba kad živiš u Srbiji.
Četvrtak, 30. januar
Ustala, nisam doručkovala, nisam izašla. Predizborne spletke, koje zapravo nikada i ne prestaju, dobijaju na zamahu. Ministar koji je dao ostavku optužuje vicepremijera, vicepremijerovi ljudi besno uzvraćaju. Kaže mi kolega da se zna cenovnik: 20.000 evra ako nećeš da te neki medij blati. I to je cena samo za mesec dana. Ako ne platiš sledećeg meseca, eto te ponovo u blatu. Nekada je važilo ”Plati pa klati”, sada je izgleda ”Plati pa blati”.
Petak, 31. januar
Ja sam navučena na vesti. Počela sam da ih pratim dosta kasno u životu. Uspela sam da uveliko odrastem, a da i dalje čitam samo Politikin zabavnik koji mi je bio preteča interneta. Što se mene ticalo, novine kupuju i Dnevnik gledaju samo matorci. A onda sam doživela prve devetomartovske demonstracije protiv Miloševića. I namah se srozala među matorce.
Navika je ostala do danas. A vesti su ponekad blagorodne prema meni pa mi uzvrate nekim saznanjem. I dalje ih pratim na staromodne načine: papirno izdanje dnevnih novina, vesti na radiju, pa na televiziji. Internet tek uveče.
Prve vesti koje svakog dana otpratim su one u dva - Radio slobodna Evropa, koja danas slavi dvadeseti rođendan. Bravo i čestitam.
