U povodu 20 godina rada Balkanskog servisa Radio Slobodna Evropa razgovaramo sa Seadom Đulićem, umjetničkim direktorom mostarskog Teatra mladih 1974.
Đulić: Puno - zato što su skoro svi mediji u ovoj zemlji nečiji, a čini mi se Slobodna Evropa je naša. I zato mi puno znači.
Nije ni na njihovoj, ni našoj, ni na onoj strani, nego na strani građana za koje valjda i radi. I zato mislim da je jako dobro da postoji, da opstaje i da opstane još dugo, dugo.
Đulić: Izuzetno je veliki značaj. Ovdje je sav problem nedostatak komunikacije, nedostatak dijaloga. Mi ne znamo voditi dijalog. Mi živimo ruralnu kulturu, kulturu monologa. A da bismo u 21. vijeku opstali, moramo se naučiti čuti druge.
Dakle, živjeti urbanu kulturu, kulturu dijaloga. A dijalog, po mom mišljenju, prvenstveno leži na kulturi slušanja drugog, a ne na slušanju sebe. To u Slobodnoj Evropi postoji od samoga početka.
RSE: Kažete da često i rado slušate naš radio. Šta vama znači RSE u odnosu na druge medije?
Đulić: Puno - zato što su skoro svi mediji u ovoj zemlji nečiji, a čini mi se Slobodna Evropa je naša. I zato mi puno znači.
Nije ni na njihovoj, ni našoj, ni na onoj strani, nego na strani građana za koje valjda i radi. I zato mislim da je jako dobro da postoji, da opstaje i da opstane još dugo, dugo.
RSE: Ovih dana RSE obilježava 20 godina postojanja. To je prvi radio sa programom za čitav region, koji je upostavljen u toku proteklog rata. Po vašem mišljenju, kakav to ima značaj?
Đulić: Izuzetno je veliki značaj. Ovdje je sav problem nedostatak komunikacije, nedostatak dijaloga. Mi ne znamo voditi dijalog. Mi živimo ruralnu kulturu, kulturu monologa. A da bismo u 21. vijeku opstali, moramo se naučiti čuti druge.
Dakle, živjeti urbanu kulturu, kulturu dijaloga. A dijalog, po mom mišljenju, prvenstveno leži na kulturi slušanja drugog, a ne na slušanju sebe. To u Slobodnoj Evropi postoji od samoga početka.
