Đukić Dejanović za RSE: Kosovo ne treba da koči Srbiju

Vlada Ivice Dačića ima specifičnost koju druge vlade nisu imale. To je da ona želi da bude ocenjivana od strane građana i kada bude osetila da građani u nju nemaju poverenja, potpuno je spremna da kormilo prepusti nekome drugom, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ministarka zdravlja u Vladi Srbije, doskorašnja predsednica Skupštine i aktuelna potpredsednica Socijalističke partije Srbije Slavica Ðukić Dejanović.

RSE: Kako će Vlada prepoznati taj trenutak?

Dejanović: Testiranja javnog mnjenja, koja su kontinuirana od kada ova Vlada postoji, ali i jedan vrlo iskren odnos prema građanima, govori nešto što je malo neobično. To je da građani imaju poverenja, bez obzira koliko je teško, u ovu Vladu. Možda će jednog momenta izgubiti poverenje. Ali vokacija ljudi iz Vlade je da ne brane grčevito svoje fotelje.

RSE: Ako govorimo upravo o osećaju koji se formira u javnom mnjenju, neizbežno je naglasiti, da tako kažem, dramatičan porast popularnosti naprednjaka, u tom smislu i njihovog lidera Aleksandra Vučića. Da li vas plaši ono na šta upozorava deo javnosti da se na neki način ovde u Srbiji, vezano za Vučića, formira kult ličnosti?

Dejanović: Prosečan Srbin ima krupan problem sa kultom ličnosti. Mi volimo lidere, a taj kult ličnosti nas kao narod iritira. Međutim sa druge strane, pozicija na kojoj je Aleksandar Vučić, je jedna vrlo izvršna i operativna pozicija i očigledno je da građani onog koga doživljavaju kao kreatora borbe protiv kriminala (jer uz sve ostale segmente krive kriminal za loš položaj), personifikuju i doživljavaju tako kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

RSE: Šta biste vi rekli, je li to pogrešan put za izgradnju političkog stava?

Dejanović: Mislim da je dobro imati autoritete, ali ne praviti kult ličnosti. Mislim da je gospodin Vučić svojim dosadašnjim radom zavredeo da bude autoritet, ali i sam je rekao da se plaši kulta ličnosti.

RSE: Da li kada govorite o problematičnosti kulta ličnosti govorite iz ličnog iskustva?

Dejanović: Govorim iz svih iskustava. Mi smo lepo živeli kada je drug Tito imao vrlo iznegovan kult ličnosti, ali onda kada se analizira taj period, nalazi se i nailazi na one segmente koji su bili sa negativnim reprekusijama. Zamislite da smo videli i to pa radili na tim segmentima. Kult ličnosti je prosto bio brana da se objektivnije priđe nekim problemima.

RSE: Pitam vas zbog toga što je iskustvo SPS-a u poslednjih dvadeset godina takvo i da bi, čini mi se, vi morali biti posebno osetljivi na forsiranja pojedinih političkih ličnosti. To bi verovatno bila i neka od tranzicija na kojoj se vezano za SPS u javnosti insistira.

Dejanović: Da. Ali, mi mislimo da su kult ličnosti napravili upravo oni koji su bili na Gazimestanu, a među njima nije bilo previše budućih Socijalista. Tamo se okupio narod koji je kasnije otišao u razne druge partije. Oni koji su pravili kult ličnosti Slobodana Miloševića su ga i srušili. Ja nisam bila na Gazimestanu.

RSE: To zvuči kao alibi?

Dejanović: Alibi za stav da treba praviti razliku između autoriteta, koji je potreban našoj državi, i kulta ličnosti koji zapravo nije potreban.

RSE: Kako biste gledali danas na Miloševića? Kao na kult ličnosti ili na autoritet?

Dejanović: Verovatno i jedno i drugo, zavisno od toga kako to ko doživljava. Ja nisam imala odnos prema njemu u skladu sa poimanjem kulta ličnosti nikad. Bilo je naravno mnogo socijalista koji nisu imali, ali bilo je mnogo naroda koji je to gradio. Ne bih htela da SPS-u imputiram trasu ka kultu ličnosti. Ne može jedna partija, pa makar ona bila i najmoćnija, kao što je sada SNS, da pravi eventualno kult ličnosti od Vučića, nego to čini narod.


"Za" Paradu ponosa

RSE: Funkcionerka vaše stranke Dijana Vukomanović, došla je na neki način u centar pažnje, upravo zbog izjave u kojoj je upozorila da ne bi bilo dobro da naprednjaci koncentrišu previše vlasti u svojim rukama.

Dejanović: Volja naroda je nešto što, da li je dobro ili nije, pokaže život ili demantuje život. Mislim da je dobro da se različite ideje u složenim vremenima ujedine, realizuju u praksi i naprave boljitak za građana. Zaista mislim, da bez obzira koliko testiranje javnog mnjenja upućuje na to da postoje nezamenjivi lideri i partije, to prosto nije realno. Zbog toga ja nemam oštru potrebu da se nečemu suprotstavljam. Građani Srbije neće svojim izjašnjavanjem na izborima, kada budu, dozvoliti da jedna partija, u višepartijskom sistemu, toliko bude dominantna da može sama da bude u vlasti. Mislim da je to dobro.

RSE: Da li to pokazuju istraživanja?

Dejanović: Istraživanja pokazuju da popularnost SNS-a raste. To uopšte nije sporno i zbog toga što su to naši koalicioni partneri, ja imam jedno osećanje umerene lagodnosti u vezi sa tim.

RSE: Šta istraživanja govore o rejtingu SPS-a? Vi ste se prihvatili resora koji baš i nisu tako popularni, zapravo su vrlo nepopularni, pre svega mislim na vas, odnosno na zdravstvo. Kako se to odrazilo na rejting stranke od formiranja Vlade do danas?

Dejanović: Prosto neverovatno, pošto nije prošlo mnogo meseci. Onoliko koliko smo imali kao koalicija, prema testiranju javnog mnjenja, sada imamo sami mi. Dakle, imamo blagi porast. Mislim da nas građani ocenjuju slično kao i kada su nam davali poverenje, čak raste pomalo naša popularnost. Imamo onaj procenat koji smo imali zajedno sa Jedinstvenom Srbijom i PUPS-om.

RSE: Da li se time i izgubila potreba za koalicijom?

Dejanović: Ne. To je jedna prirodna potreba. Programi Jedinstvene Srbije, PUPS-a i nas su do te mere komplementarni i isprepletani, da mi se čini da nema razloga, bar ja tako mislim, da treba tu koaliciju napuštati, naprotiv mislim da će nam prilaziti i drugi.

RSE: Da li vas ponekad nervira Dragan Marković?

Dejanović: Ne razmišljam na taj način.

RSE: Pitam to zbog toga jer ste vi, na primer, prepoznatljivi kao osoba koja se zalaže za afirmaciju prava gej populacije, dok je on apsolutno homofobičan.

Dejanović: Sve homofobične osobe su po tom pitanju na suprotnom polu od mene, ali to ne znači da po nekim državnim i ekonomskim pitanjima ne možemo imati saglasje. Nismo se ujedinili u ovu koaliciju da bismo potpuno isto mislili po svim pitanjima. Za mene je pitanje ljudskih prava i poštovanje različitosti prosto sastavni deo moje ličnosti i mog života i sebe ne mogu drugačije da zamislim i ako bi mi neko to postavio kao uslov, sigurno bih ostala svoja.

RSE: Rano je, ali hoće li biti Parade ponosa ove godine?

Dejanović: Ja sam za.

RSE: Vi prosto od politike ne stižete javno da govorite o svom resoru. To je pretpostavljam i vaš utisak?

Dejanović: Jeste i žao mi je zbog toga.

RSE: Šta je to što onemogućava da mi imamo koliko-toliko pristojno zdravstvo? Ili biste vi rekli da je pristojno?

Dejanović: Složila bih se sa vama. Treba postaviti pitanje šta treba da uradimo da nam zdravstvo bude bar pristojno ili na minimumu optimalnog ili kako god hoćete. Imaju dva faktora.

Prvi faktor je sigurno mala izdvajanja za zdravstvo jer je ekonomija zemlje u takvom stanju da 250 EUR ili nešto manje od 250 EUR po glavi stanovnika, a to vam je i novac za plate uposlenih u zdravstvu, je zaista krajnje nedovoljno za potrebe građana Srbije. Drugi bitan faktor je neadekvatna organizacija u zdravstvu. Gubitak značaja pojedinih institucija, pre svega domova zdravlja, te primarne zdravstvene zaštite. Mi zapravo živimo ili organizujemo skupo zdravstvo, a imamo malo para. To je taj paradoks koji ovde imamo. Znate, najskuplje je kad lekar opšte prakse ne radi, nego piše upute. Umesto on da leči 80% bolesti i da 80% građana završi svoju potrebu za zdravstvom u domovima zdravlja.

Onog momenta kada vam legne u bolnicu neko ko je mogao u domu zdravlja mnogo jeftinije da uradi jednu zdravstvenu uslugu i da je završi, tog momenta vi idete u drastičan gubitak koji je znak loše organizacije.

RSE: Da li ste se uplašili da bi vaš rejting mogao biti ugrožen nakon kritika kojima ste bili izloženi zbog čuvene izjave o mleku? One da građani sami moraju da procene da li će da ga kupuju u jeku afere sa aflatoksinom. Da li ste se pokajali zbog te izjave?

Dejanović: Nisam, zato što u celini i izvorno rečena izjava je bila da dok ne dobijemo rezultate, građani će morati da sami oduče. Ako pijemo mleko, nema štete sigurno jer na kraće staze ne može biti štetno, čak i da je tačno da su maksimalne koncentracije aflatoksina o kojima se spekulisalo tih dana istina. Na duže može, ali su građani bili u takvoj panici, posebno kada su u pitanju bolesnici i deca. Smisao je bio da oni koji su u panici, bolje da tri-četiri dana sačekaju i da ne popiju šolju mleka, nego da uz paniku piju mleko. To je bio smisao, a onda je istrgnuto iz konteksta i rečeno je - Neka građani sami odluče.

RSE: Sada kada su se stvari primirile vezano za tu priču, da li mislite da bi Goran Knežević, ministar poljoprivrede, morao biti zahvaćen rekonstrukcijom Vlade?

Dejanović: Mislim da Goran Knežević vrlo ozbiljno i odgovorno radi svoj posao. Očigledno je da u tom Ministarstvu nisu svi tako radili svoj posao. Kada se nešto dogodi neko mora biti kriv.

RSE: Ne mislite da se ta situaciju može posmatrati sa pozicije pitanja komandne odgovornosti?

Dejanović: Toliko je posla u Ministarstvu, da ima onih resora do kojih ne stignete još do informacije da dođete i ne znate da postoji problem. Verujem da ga ljudi nisu obavestili.

RSE: Znači, opet neobaveštenost...?

Dejanović: Mi imamo iskustva sa neobavešćenošću kao narod i znamo kako se prolazi. Mogu čak i da ustvrdim, da onog momenta kada je on bio obavešten, da je tog momenta zaista preduzeo sve.

RSE: Najavljeno je da će se o rekonstrukciji Vlade razgovarati nakon što budu okončani pregovori u Briselu. Da li se plašite da bi tada ponovo na površinu mogla da ispliva „afera Miša Banana“, što je po mnogima bio instrument da se Ivica Dačić drži pod kontrolom od strane vicepremijera Vučića?

Dejanović: Ivica Dačić je sa toliko političke senzibilnosti, ličnog šarma i iskrenosti, ušao u poziciju premijera i zaista tako radi. Verujem da je onima kojima je zasmetalo baš to što je odlučno hteo da se razračuna sa kriminalom, što je išao korektno u pregovore vezane za dijalog Priština – Beograd, što pravi sigurne korake ka EU, da je zapravo to nekoga jako uplašilo.

RSE: Koga? Svi se slažu da je njegova uloga u dijalogu bila pozitivna, pa i mnogi analitičari ili ljudi iz NGO sektora, koji su ga onoliko kritikovali. Šta mislite koga je to uplašilo konkretno? Tomislava Nikolića?

Dejanović: Ne verujem da je Tomislava Nikolića. On se i eksponira i ponaša kao čovek koji je napravio snažnu transformaciju i on je zaista kreator evropske politike.

RSE: Je li uplašilo Aleksandra Vučića?

Dejanović: Njega sigurno nije, ali mislim da su kriminalni klanovi zapravo u poziciji da je najbolje da se ništa ne menja i da istinske promene, a koje je ova Vlada ipak počela da čini, njih jako plaše. Oni koji dobro žive u ovim vremenima, ne žele da se išta menja i oni se solidarišu. Ja to ne bih fokusirala ka političarima i jednoj političkoj stranci. Prosto ljudi takvog morala i takvog sistema vrednosti, posebno takve finansijske moći, kojima smeta istinska promena i zaista jedan nov korak Srbije, su lično ugroženi.

Srbija nije kao Nemačka

RSE: Da li Srbija, između ostalog ni zbog toga, sebi ne sme da dopusti da ne bude dogovora u Briselu, pa da time zakoči evrointegracijske procese?

Dejanović: Mislim da mora da učini sve da bude dogovora u Briselu. Ali, znate, svi mi imamo granicu do koje možete biti i tolerantni i spremni na kompromis.

RSE: Šta je od osam uslova Ketrin Ešton, koji su se pojavili u javnosti, toliko strašno da probija granicu?

Dejanović: Strašno je to što su ingerencije zajednice opština manje od jedne mesne zajednice u svakom našem gradu.

RSE: Ima li iko u Srbiji ko danas može reći Srbima na Kosovu da sigurno neće biti uklopljeni u sistem države Kosovo i da bude toliko siguran da se to zaista nikada neće dogoditi?

Dejanović: To pitanje ne treba tako da posmatramo jer kad dođu zla vremena, moramo se malo pritajiti da prođu, pa ćemo onda to rešavati.

RSE: A koliko dugo? Ovde zla vremena traju već više od dvadeset godina.

Dejanović: Decenijama, a nekad i vekovima, ali šta je obaveza političara...

RSE: To zvuči kao logika Koštuničinog DSS-a. Oni pominju da je Srbija izdržala i 500 godina pod Turcima i tome slično.

Dejanović: Nije. Ja se prosto po pitanju Kosova apsolutno ne slažem i apsolutno sam na drugoj strani od stava DSS-a. Mislim da mi u ovoj fazi treba da učinimo sve da naši građani odlučuju o najbitnijim životnim pitanjima po sebe, uz pomoć Beograda i da je to jedino moguće. Lov i ribolov, su se u prethodnim papirima pominjali, sada se više ne pominju. Dakle, svaki naredni papir ili dogovor je sa sve manje ingerencija zajednice. To prosto nas dovodi u jednu pregovaračku poziciju sa maksimalnom posebnošću srpske strane, odnosno Beograda. Tu gubite kredibilitet, i pred samim sobom i pred narodom, da štitite njihov interes.

RSE: Znate li kakvu će ulogu u nastavku pregovaračkog procesa igrati Aleksandar Vučić?

Dejanović: Mislim da će prvi put Ivica biti u dijalogu u kom neće biti sam i da će imati jedinstvene stavove, Ivica Dačić i gospodin Vučić, zbog toga što znam njihove stavove sa Vlade.

RSE: Zašto je posrednicima u Briselu toliko stalo da imaju stav i Vučića i Dačića kada je već Dačić glavni pregovarač?

Dejanović: Pretpostavljam da je to zbog toga što je najveća partija u vlasti personalizovana kroz njenog lidera, gospodina Vučića, a i nama odgovara da među nama u Vladi podelimo odgovornost pred našim građanima.

RSE: Imate li vi bilo kakve informacije kako će se stvari rasplesti?

Dejanović: Ako bude papir isti, kao što je onaj o kom smo na Vladi razgovarali i o kome je javnost informisana, sa poslednjeg sastanka sa Ketrin Ešton i premijerom takozvane Vlade Kosova, neće se prihvatiti. Nadam se da će se i na drugoj strani shvatiti koliko je važno da Kosovo ne koči Srbiju na daljem evropskim ciljevima, putevima i datumu dobijanja pregovora...

RSE: Upravo ste jednom prilikom to rekli - Pozivamo predstavnike EU da pomognu da Kosovo ne blokira naš evropski put. Zbog čega mislite da takva perspektiva i takav pogled nije zaživeo u EU za sve ove godine?

Dejanović: Transformacija koju je Srbija napravila je toliko očita...

RSE: Očigledno nedovoljno. Podsetiću vas šta kažu nemački parlamentarci. Oni traže promenu svesti. Otprilike se tako daleko ide. Razumete li njihov zahtev?

Dejanović: To što traže promenu svesti je verovatno znak da mentalitet ljudi na Balkanu iziskuje da i Nemci, koje ja izuzetno respektujem kao ekonomsku snagu, pa i najveću u EU, moraju imati isti aršin za sebe, kao i za druge.

RSE: Pa ako je o Nemcima reč mogao bi biti utisak da i govore iz sopstvenog iskustva. Kada se govori o ulozi Srbije u devedesetim godinama, u Evropi njena tadašnja pozicija na Balkanu se negde izjednačava sa ulogom koju je Nemačka igrala u Drugom Svetskom ratu.

Dejanović: Mislim da je to pre svega potpuno netačno.

RSE: Netačno je, ali se smatra da bi Srbija trebalo da prođe kroz slične postratne procese.

Dejanović: Oni su uz veliko razumevanje za političke različitosti u Nemačkoj išli onom dinamikom koja ih je najmanje koštala. Treba da dopuste da se to događa i na Balkanu, a to znači da imamo egal pregovaračku poziciju sa Prištinom. Ako vi razgovarate, pri tome je na strani Prištine najveća svetska sila SAD, koja zaista tako pristrasno podržava Prištinu, pa i EU, odnosno sve najmoćnije države EU koje su priznale Kosovo i koje čvrsto stoje pri stavu da je Kosovo država, a da vi pokušavate da rešite problem građana Srbije, naših kulturnih spomenika, naše tradicije, ali i ono bitnije živote ljudi koji su tamo, na jedan krajnje objektivan način.... Vi se lišavate sopstvenih ciljeva, vezanih za činjenicu da mi nikada nećemo priznati Kosovo kao samostalnu državu. Pitanje statusa ne dotičete, a indirektno to svi drugi to rade, onda ste vi u neravnopravnoj poziciji. Dakle, Nemačka kao velika sila, ne odustaje i mislim da ima određene političke nadmenosti koja zapravo nas lišava pozicije ravnopravnosti u pregovorima. Zbog toga su ti pregovori teški.

Ja ne mislim da bi oni bili toliko teški kada bismo zaista imali ravnopravnu pregovaračku poziciju. Sa druge strane od nas se traži da ne kočimo Kosovo da se razvija u regionu, da ide ka sopstvenom putu ka evropskim integracijama, što nam i ne pada na pamet da radimo. To je deo naše zemlje i ako hoćete, tako gledano, želimo da se to dogodi. Ali Kosovo ne bi smelo da koči Srbiju na istom tom putu jer potpuno postaje deplasirano šta će se sa nama događati kada budemo u EU. Mi ćemo imati potpuno isti status i naši animoziteti će biti manji. Dajte da pomognemo da jedni i drugi idemo što pre ka EU.

RSE: Nervira li vas to što se stalno vraćamo na priču iz devedesetih, što se stalno traže dokazi i potvrde da ste distancirani od onoga što se tada događalo ili vam je to potpuno razumljivo?

Dejanović: Razumljivo mi je da se za neuspeh, a država još uvek nema državničke uspehe, neko krivi.

RSE: Tu se govori i insistira na distanciranju od politike zločina.

Dejanović: Bilo je zločina i u građanskom ratu je bilo nedopustivih poteza. Bilo ih je doduše na svim stranama. Na kraju, o žrtvama u Srebrenici smo se mi socijalisti izjašnjavali, glasnije nego drugi. Dakle, ne distancira se od politike onaj ko kaže da se distancira, nego onaj koji to pokazuje svojim činjenjem. Mislim da je SPS rekla da nikada neće stajati iza medijskog mraka koji je bio tamo i iza zločina usmerenog na sve one ka kojima je bio usmeren i iza smrtnih ishoda u koje je tadašnja vlast bila umešana kada su u pitanju politička ubistva...

RSE: Dobro, ali kada će svanuti taj dan u kom će SPS iskazati, da se tako izrazim, jasni prezir prema nasleđu Slobodana Miloševića?

Dejanović: Takva formulacija se ne može dogoditi na način kako me vi pitate. Ona se na našim partijskim kongresima, na jedan potpuno drugi način dogodila. Mi smo rekli da nema lidera na zemlji koji nema i dobre i loše elemente u svojoj politici. Da svih loših, kao i Slobodana Miloševića, se odričemo i da smo potpuno nova partija.

RSE: Ali to je jako malo za žrtve, pretpostavljam da vi to razumete.

Dejanović: Da li ste nekada čuli za bilo koje žrtve da je neko rekao, ja isključivo krivim nekog čoveka? To je uvek sticaj okolnosti i sasvim je jasno da mi vodimo jednu potpuno novu i drugačiju politiku jer novo vreme to od nas traži. Ako treba Ivica Dačić da se spali na Terazijama kao primer toga da je potpuno nov lider, da ima jednu potpuno aktuelnu politiku za vreme u kome živimo, da je ona zaista proevropska, humana, korektna, onda to nećete doživeti.