Oktobarski salon, kulturna manifestacija koja postoji više od pola veka, je pred nestajanjem. Odlukom vlasti Beograda ubuduće će se održavati svake druge godine, što organizatori Salona i kulturna javnost tumače kao uvod u njegovo gašenje.
Više od stotinu umetnika i radnika u kulturi okupilo se na protestu u Kulturnom centru Beograda odakle je gradskim čelnicima upućena peticija da odustanu od namere da Oktobarski salon postane bijenale.
Među njima i Irina Subotić, istoričarka umetnosti, koja za RSE kaže da su ova dešavanja neprimerena 21. veku.
„Oni ne razumeju da se ne može vraćati nazad. Da su nam potrebni duhovi koji vladaju Oktobarskim salonom poslednjih deset godina. A to su mali dijalozi sa velikim svetom. Ovo sada je uništavanje kulture, dozvoljavanje da se na najprimitivniji, najpopulističkiji način udvara lošim ukusima koji su vladali dugo u ovoj zemlji, posebno devedesetih godina... Oni su sada ponovo na sceni. Radi se o neznanju i drskosti, potpuno nekompetentne ličnosti odlučuju o sudbini manifestacije koja postoji skoro 60 godina. Udvaranje vlasti da bi trebalo nešto štedeti na kulturi je stvarno strašno.“
Oktobarski salon u poslednjoj deceniji imao je i međunarodni karakter, pokušavajući da domaću umetničku scenu poveže sa svetskim tokovima nakon godina izolacije, ali je nova gradska vlast pokazala malo sluha za umetnost. Političke partije u Beogradu, i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević iz redova Demokratske stranke Srbije, presekli su sledeći mantru republike vlasti „Štednja, i samo štednja“, pa su odlučili da se promeni format Oktobarskog salona.
Pečat novog rešenja udaren je na protestnom okupljanju umetnika vešću koja je upravo tada stigla da je smenjena Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda koji organizuje Oktobarski salon.
„Ova današnja smena usledila je posle moje ostavke koja se desila juče. Očigledno je da se ovde igra neka politička igra. Odluka da se promeni format Oktobarskog salona je takođe politička. Ali je jasno zašto se ovo radi... Potreban im je diskontinuitet da bi se Oktobarski salon diskreditovao i da bi se pretvorio u ono sa čim se suočavamo u poslednje dve godine. A to je put ka nacionalnoj, konzervativnoj, desnoj politici i u kulturi.“
Intelektualna javnost zapanjena je ovakvim radikalnim odnosom prema kulturi, nazivajući ga gaženjem umetnosti bez imalo osećaja, što se moglo čuti i na skupu u KCB-u. Ovogodišnji Oktobarski salon ukupno košta 158.000 evra, od čega je od Grada stiglo 132.000.
Miroslav Mogorović, član Nacionalnog saveta za kulturu, tvrdi da jednostavno nije istina da je Salon skup i da je njegov kvalitet upitan.
„Očigledno je da se stvari rešavaju sa pozicije broja poslanika koji kontrolišu Skupštinu, a ne sa pozicije biti i suštine. Opsesija štednjom ne mora nužno i isključivo da znači sečenje. Uvek postoji mogućnost optimalizacije uloženih sredstava i nalaženja rešenja.“
Poslednjih godina Oktobarski salon predstavljan je širom sveta, njegove izložbe i radove umetnika iz Srbije videlo je hiljade ljudi u Sent Etjenu, Istanbulu, Berlinu, Beču, njujorškom Bruklinu... Jedan od najtrajnijih rezultata je osnivanje kolekcije Oktobarskog salona, vredne skoro 260.000 evra, koja sadrži osamdesetak radova više od 50 domaćih i inostranih umetnika. Kakva je sudbina peticije Gradu i Oktobarskog salona neizvesno je posle odlučne namere vlasti da agresivno štedi u kulturi.
Branislav Dimitrijević, kustos Oktobarskog salona, kaže za RSE da se boji da umetnost u Beogradu čekaju još gori dani.
„Oktobarski salon je čista smetnja u trenutnoj političkoj harmoniji dve ideologije koje danas funkcionišu na vlasti u Srbiji. Jedna je konzervativna i ona umetnost i kulturu isključivo vidi kao pitanje nacionalnog identiteta, što Oktobarski salon za njih nije. A druga je liberalna ideologija koja kulturu vidi samo kao robu na tržištu, što takođe Oktobarski salon nije. Ako se sada ne usprotive svi koji se bave kulturom, i ne kažu da zapravo ovim činom sve počinje da nestaje, onda ćemo za godinu dana videti kako ukidaju BITEF ili za dve godine nešto drugo.“
Ovogodišnji Oktobarski salon, 55. po redu, održava se pod sloganom “Stvari koje nestaju” od 20. septembra do 2. novembra. U novoj zgradi Muzeja grada Beograda predstavljeni su radovi 40 umetnika iz Srbije i inostranstva.
