Ocene koje je ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić iznosio u svojim delima, poput knjige „Jugoslavija kao nedovršena država“ apsolutno su aktuelne i danas jer otkrivaju krizne tačke u srpskom društvu. To je zaključak sa promocije izabranih dela Zorana Đinđića čiju su i pisanu reč krasile metafore, hiperbole, izlaganje u slikama.
Ovako je govorio Zoran Đinđić kao premijer Srbije. Ali i njegove ideje i ocene iznete o jednoj prethodnoj državi još 80-ih godina još uvek su i te kako aktuelne.
Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke, koja će svakog 12. marta na dan kada je Đinđić ubijen objavljivati po jedan tom njegovih dela, kaže da se ta aktulenost najbolje ogleda kroz Đinđićeve ideje nedovšenosti i neutemeljenosti o projektu jugoslovenske države.
„I vi i ja vrlo dobro znamo da je država u kojoj mi danas živimo takođe u mnogim svojim bitnim aspektima nedovršena. I danas kao i tada mi bolujemo, i u krizi smo zbog jednog dubinskog autentičnog, nažalost, stanja neutemeljenosti svega. Nekako stalno imamo osećanje kao da je ovo sve neka vrsta imitacije, i imitacija ekonomije, i imitacija demokratije, i imitacija evropskih intergacija, i tako dalje“, objašnjava Ugričić.
Teoretičar krize
Tekstovi iz „Jugoslavije kao nedovšene države“ nastajali su sukcesivno u toku dve godine i objavljivani u Književnim novinama koje su tada bila najotvorenija javna tribina.
Dekan Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić priznaje da su mnogi čekali novo izdanje Književnih novina da vide koju će instituciju da analizira Zoran Đinđić.
Đinđić je predvideo da će nacionalizam da pobedi komunizam i da će nužno doći do skore ostavinske rasprave.
„Da će Jugoslavija pasti, pazite molim vas, u neku vrstu prirodnog stanja Hobsovskog tipa što se doista i dogodilo u građanskom ratu u kome se i raspala. I to čini opet na jedan njemu svojstven metaforički način, citiram: 'u vakuumu koji se širi iza komunističkog pojma ili tačnije nepojma državnosti izraslo je raznovrsno bilje koje je nedostatak pretpostavki za život pretvorilo u vlastitu pretpostavku za život'. Ili recimo njegovo predviđanje o Kosovu, citiram: 'teritorija o kojoj je najčešće reč kada se pominje relevantnost državnih granica jeste Kosovo ali je zanimljivo da spremnost raspravljanja o teritorijalnim promenama raste što se više približavamo severu naše zemlje, na samom Kosovu se o takvim promenama ne raspravlja nego se one pripremaju'. To Zoran Đinđić piše 1987. godine“, navodi Vujačić.
Zoran Đinđić bi se mogao nazvati teoretičarem krize jer su sve njegove knjige vezane za neku krizu i on je onaj ko otkriva kako bi moralo i trebalo iz nje izlaziti. Đinđić se ni kao premijer nije libio da govori grđanima šta je nužno uraditi.
Zoran Đinđić će ostati upamćen i kao izvrstan retoričar.
Izoštravanje viđenja
Metaforom je efektno izražavao složenost problema u svojoj političkoj i državničkoj delatnosti, kaže profesor Vujačić.
„Svedena složenost metafore je za njega bila efektnija od naširokog obrazlaganja. Često se u svojim metaforičkim naletima služio hiperbolom sa naglašenom željom da se čitaocu što izoštrenije dočara vlastito stanovište“, kaže objašnjava Vujačić.
Sve ovo bilo je povod da premijerova supruga Ružica podeli sa studentima na Fakultetu političkih nauka da je Zorana Đinđića upoznala 1988. upravo na promociji njegove „Jugoslavije kao nedovršene države“ u beogradskom Domu omladine.
„Čini mi se, upravo zbog toga što ste i rekli, da ova knjiga ima neko prepoznavanje sa aktuelnim trenutkom, a s druge strane što više vreme prolazi ona je uverljivija u odnosu na ono o čemu on govori. Upravo zbog toga sam htela da podelim ovo sa vama, da tada to književno veče nije bilo ovako interesantno“, priznaje Ružica Đinđić.
Zoran Đinđić je postao premijer 25. januara 2001. nakon što je odigrao ključnu ulogu u obaranju režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. Ubijen je u dvorištu Vlade Srbije 12. marta 2003.
Ubistvo su izveli pripadnici Crvenih beretki, specijalnog odreda koji je Državna bezbednost formirala ratnih 90-ih. Politička pozadina ubistva još nije istražena.
Ovako je govorio Zoran Đinđić kao premijer Srbije. Ali i njegove ideje i ocene iznete o jednoj prethodnoj državi još 80-ih godina još uvek su i te kako aktuelne.
Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke, koja će svakog 12. marta na dan kada je Đinđić ubijen objavljivati po jedan tom njegovih dela, kaže da se ta aktulenost najbolje ogleda kroz Đinđićeve ideje nedovšenosti i neutemeljenosti o projektu jugoslovenske države.
„I vi i ja vrlo dobro znamo da je država u kojoj mi danas živimo takođe u mnogim svojim bitnim aspektima nedovršena. I danas kao i tada mi bolujemo, i u krizi smo zbog jednog dubinskog autentičnog, nažalost, stanja neutemeljenosti svega. Nekako stalno imamo osećanje kao da je ovo sve neka vrsta imitacije, i imitacija ekonomije, i imitacija demokratije, i imitacija evropskih intergacija, i tako dalje“, objašnjava Ugričić.
Teoretičar krize
Tekstovi iz „Jugoslavije kao nedovšene države“ nastajali su sukcesivno u toku dve godine i objavljivani u Književnim novinama koje su tada bila najotvorenija javna tribina.
Dekan Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić priznaje da su mnogi čekali novo izdanje Književnih novina da vide koju će instituciju da analizira Zoran Đinđić.
Đinđić je predvideo da će nacionalizam da pobedi komunizam i da će nužno doći do skore ostavinske rasprave.
„Da će Jugoslavija pasti, pazite molim vas, u neku vrstu prirodnog stanja Hobsovskog tipa što se doista i dogodilo u građanskom ratu u kome se i raspala. I to čini opet na jedan njemu svojstven metaforički način, citiram: 'u vakuumu koji se širi iza komunističkog pojma ili tačnije nepojma državnosti izraslo je raznovrsno bilje koje je nedostatak pretpostavki za život pretvorilo u vlastitu pretpostavku za život'. Ili recimo njegovo predviđanje o Kosovu, citiram: 'teritorija o kojoj je najčešće reč kada se pominje relevantnost državnih granica jeste Kosovo ali je zanimljivo da spremnost raspravljanja o teritorijalnim promenama raste što se više približavamo severu naše zemlje, na samom Kosovu se o takvim promenama ne raspravlja nego se one pripremaju'. To Zoran Đinđić piše 1987. godine“, navodi Vujačić.
Zoran Đinđić bi se mogao nazvati teoretičarem krize jer su sve njegove knjige vezane za neku krizu i on je onaj ko otkriva kako bi moralo i trebalo iz nje izlaziti. Đinđić se ni kao premijer nije libio da govori grđanima šta je nužno uraditi.
Zoran Đinđić će ostati upamćen i kao izvrstan retoričar.
Izoštravanje viđenja
Metaforom je efektno izražavao složenost problema u svojoj političkoj i državničkoj delatnosti, kaže profesor Vujačić.
„Svedena složenost metafore je za njega bila efektnija od naširokog obrazlaganja. Često se u svojim metaforičkim naletima služio hiperbolom sa naglašenom željom da se čitaocu što izoštrenije dočara vlastito stanovište“, kaže objašnjava Vujačić.
Sve ovo bilo je povod da premijerova supruga Ružica podeli sa studentima na Fakultetu političkih nauka da je Zorana Đinđića upoznala 1988. upravo na promociji njegove „Jugoslavije kao nedovršene države“ u beogradskom Domu omladine.
„Čini mi se, upravo zbog toga što ste i rekli, da ova knjiga ima neko prepoznavanje sa aktuelnim trenutkom, a s druge strane što više vreme prolazi ona je uverljivija u odnosu na ono o čemu on govori. Upravo zbog toga sam htela da podelim ovo sa vama, da tada to književno veče nije bilo ovako interesantno“, priznaje Ružica Đinđić.
Zoran Đinđić je postao premijer 25. januara 2001. nakon što je odigrao ključnu ulogu u obaranju režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. Ubijen je u dvorištu Vlade Srbije 12. marta 2003.
Ubistvo su izveli pripadnici Crvenih beretki, specijalnog odreda koji je Državna bezbednost formirala ratnih 90-ih. Politička pozadina ubistva još nije istražena.
