Tiha muzika i blagi žamor ljudi koji čujete, teško da mogu oslikati gužvu pod krovom Istorijskog arhiva Srbije pred otvaranje izložbe dela zaostavštine Zorana Đinđića. Među eksponatima je i kravata umrljana krvlju koju je nosio u danu kada ga je pripadnik formacije Crvene beretke Zvezdan Jovanović snajperskim hicem direktno u srce pogodio na samom ulasku u zgradu Vlade. Tragovi krvi vidljivi su i na mobilnom telefonu premijera. Izložene su i nagrade koje je dobijao, neki od rođendanskih poklona (izdvajamo zatvorske lisice koje je dobio od stranke nekoliko meseci pre pada Miloševića), ali i Đinđićeve privatne beleške o politici. To je ista politika koju sprovodi i aktuelna srpska Vlada, rekao je premijer Mirko Cvetković koji je i otvorio izložbu:
“Delo Zorana Đinđića je u suštini najpotpunija strategija evropeizacije Srbije u njenoj modernoj istoriji. Gledajući danas njegovu zaostavštinu koja se nalazi ovde pred nama svestan sam da je ovo duhovni legat, ali i arhiva o državniku i vizionaru koji je postavljao temelje Srbije o kojima generacije sanjaju.”
Otvaranju izložbe pod nazivom “Idejom i životom” prisustvovali su Đinđićeva udovica Ružica i njegov sin Luka, kao i predsednik Srbije Boris Tadić, te veći deo ministara u Vladi uključujući i Žarka Obradovića i Jovana Krkobabića koji su iz redova koalicije okupljene oko SPS-a. Oni su prisutni na pomenu premijeru samo dan nakon što su u Požarevcu obeležili godišnjicu smrti svog lidera Slobodana Miloševića:
“Mnogi izazovi koji su bili pred Srbijom u devedesetim godinama stoje i danas….”
To su reči koje je ministar prosvete Obradović u sredu izrekao na Miloševićevom grobu, da bi u četvrtak, odbio da da bilo kakvu izjavu povodom godišnjice Đinđićeve smrti.
Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović još nisu pravosnažno osuđeni zbog Đinđićevog ubistva. Oni su prvostepenom i drugostepenom presudom osuđeni na po 40 godina robije, a čeka se početak trećestepenog postupka. Na godišnjicu samo jednog od njihovih zločina, svakako najpoznatijeg, podsećamo na atmosferu 12. marta 2003. kroz izveštaje naših reportera:
“Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ranjen je danas nešto pre 13 časova u pucnjavi u centru Beograda.”
“Prema još uvek nepotvrđenim informacijama Zoran Đinđić pogođen je sa dva hica u grudi.”
“Iz Urgentnog centra smo čuli nezvaničnu informaciju da je premijer Srbije Zoran Đinđić preminuo nakon operacije. Direktor Kliničkog centra Srbije je……”
“Prekinuta nam je veza….”
U Evropi prihvaćen kao političar koji će Srbiju potpuno vratiti u međunarodnu zajednicu i koji je to dokazao isporučivanjem Miloševića Haškom sudu, Đinđić u zemlji nije uživao visok rejting zapravo sve do ubistva. Desetine hiljada ljudi koji su ga ispratili do Novog groblja, možda su ga tek tada shvatili. Podsećamo:
“Mislim da bih najviše volela da on vidi ovaj svet i ovo cveće i ove sveće, samo to. Da su ga ljudi ipak voleli. Ali ga nisu razumeli možda.”
Šest godina kasnije pitali smo Beograđane da li politički gubitak nastao Đinđićevim ubistvom Srbija uspeva da nadoknadi:
“Mislim da ne uspeva. S obzirom na to kakva je situacija ne verujem da će vam neko dati drugi odgovor.”
“Srbija nije nadoknadila gubitak Zorana Đinđića, niti će ikada to uspeti. Pre svega zato što se ni među mlađim političarima na našoj političkoj sceni ne nazire političar tog kalibra koji bi mogao da stanje svesti srpskog naroda podesi na taj način da se ide u korak sa normalnim svetom i Evropom.”
“Ne. Zato što ne ide dobro. Ja mislim da bi mi sa njim bili danas u Evropi.”
Zoran Đinđić najviše se plašio stajanja i čekanja, a u svojim govorima zapravo je pozivao na optimizam, akciju i rad. Da li su se njegovi strahovi ipak ostvarili? Na kraju, iz arhive našeg Radija, Zoran Đinđić – snimak iz 2002. godine:
“Čitam u novinama, kažu, premijer je hiperaktivan. Pa sa stanovišta puža i kornjača je hiperaktivna. Ja poštujem jednu izreku jednog starog indijanskog mudraca koji je rekao, ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš, progutaj je odmah. Ako moraš da progutaš nekoliko žaba najveću progutaj prvu. Ako moraš da rešiš neki problem, odmah mu priđi.”
