Predsednik opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) u Srbiji Dragan Đilas izjavio je posle sastanka u američkom Stejt departmentu da je na građanima Srbije da menjaju vlast u svojoj zemlji, a da od država koje se zalažu za demokratiju očekuje da podrže evropske standarde.
"Nismo došli po podršku, došli smo da sa predstavnicima najveće svetske sile razgovaramo i iznesemo stavove o svemu što se dešava u Srbiji", rekao je Đilas za Glas Amerike posle sastanka sa specijalnim predstavnikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.
"On (Eskobar) je, naravno, izneo neke svoje stavove, odnosno stavove zemlje koju predstavlja. Videćemo, mi imamo sada promene u američkoj ambasadi. U Beograd dolazi novi ambasador, prethodni ide posle svega dve godine, imali smo dosta primedbi na to kako je gospodin Godfri radio svoj posao i previše podrške, ako uopšte postoji mogućnost da se meri podrška, podrške režimu Aleksandra Vučića", rekao je Đilas za VOA.
Kako je rekao, na građanima Srbije je da menjaju vlast u Srbiji.
"Mi od onih zemalja koje se zalažu za demokratiju očekujemo da pomognu da se neki standardi - koje mi često nazivamo evropskim standardima - primene i u Srbiji. A onda je na građanima Srbije da odluče ko će ih voditi, ko će ih predstavljati, kome će na neki način u ruke poveriti svoju budućnost", naveo je Đilas.
'Ako budemo izašli na izbore, pobeđujemo u Beogradu'
Đilas nije želeo da potvrdi da njegova stranka izlazi na izbore koji su najavljeni za april 2022. godine, niti ko je mogući kandidat opozicionog bloka za predsednika Srbije.
"Ako donesemo odluku da učestvujemo u izborima u Srbiji, ja sam siguran da ćemo pobediti na izborima u Beogradu i da će rezultati na parlamentarnim izborima biti mnogo drugačiji nego što mnogi danas i u Srbiji i svetu misle da će biti, i siguran sam da pravi kandidat ima šanse da pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima", rekao je.
Dodao je, međutim, da odluka o izlasku na izbore "nije uopšte laka" i da mora da prođe kroz sve stanačke organizacije koje žele da budu zajedno na toj listi.
Prema njegovim rečima, to su u ovom trenutku Demokratska stranka (DS), Narodna stranka (NS), Pokret slobodnih građana (PSG), Pokret za preokret, Stranka slobode i pravde (SSP), ali, dodao je, treba se dogovoriti i s nekim nestranačkim ličnostima koje su neophodne na toj listi.
"Takva lista danas u Srbiji može da pređe trećinu glasova. Danas, na pet meseci pred izbore, šta će biti u sledećih pet meseci - videćemo", rekao je.
Đilas je rekao i da SSP u ovom trenutku ne licitira s imenima potencijalnih kandidata i naglasio da je "važno da ta osoba može da suštinski simbolizuje jedinstvo".
"I kada ga sutra vidim u Vašingtonu ili Moskvi ili Pekingu, Berlinu ili Parizu da budem ponosan što je to moj predsednik. Za takvom osobom tragamo, mislim da smo blizu da takvu osobu nađemo, i bićemo u prilici da vrlo brzo to saopštimo građanima Srbije", dodao je.
Na odgovor Đilasa o Kosovu reagovali Vučić i Srpska lista
Na pitanje Glasa Amerike kakva je platforma njegove stranke u odnosu na pregovore sa Kosovom, Đilas je rekao da prvo treba prestati s lažima, raditi na pomirenju i postizanju dogovora gde su mogući.
"Oko nečega ne možemo da se dogovorimo. Znači kosovski Albanci hoće da budu nezavisna država, mi smatramo da je to deo teritorije države Srbije. Dobro, oko toga ne možemo da se dogovorimo, ali možemo da se dogovorimo oko nekih drugih stvari da malo ljudi počnu bolje da žive", kazao je.
Đilas je u intervjuu govorio i o srpskim predstavnicima u institucijama Kosova.
"Imate ljude koji su kriminalci, zaista su kriminalci, optuženi sa raznih strana, osumnjičeni, koji formiraju svoju listu na Kosovu i onda uzimaju 99 odsto srpskih glasova i sede u Vladi Kosova", rekao je Đilas.
Na to je u oštrom tonu odgovorila Srpska lista, partija Srba na Kosovu koja ima podršku vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića u Srbiji, kao i Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije.
Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković naveo je u saopštenju da je Đilas u intervjuu "napao" Srbe sa Kosova.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o Đilasovom intervjuu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 5. novembra u Požarevcu da "ta vrsta napada na Srbe i potvrđivanja besmislenih priča da su Srbi kriminalci i Srpska lista kriminalna lista, govori koliko je malo potrebno da sebe unizite da biste se nekom drugom dodvorili u inostranstvu, a mislite da može da vam pomogne da dođete na vlast".
Koje su teme razgovora Đilasa i Eskobara?
Đilas i njegov zamenik Borko Stefanović koji borave u poseti SAD razgovarali su juče u Vašingtonu sa Gabrijelom Eskobarom o razvoju demokratije u Srbiji, borbi protiv kriminala i korupcije i ekonomskoj saradnji u regionu, saopštio je SSP.
Stranka slobode i pravde bojkotovala je prethodne parlamentarne izbore 2020. godine, a kao osnovni razlog navela je da ne pristaje na nefer izbore.
U poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku zemalja kandidata, koji je predstavljan početkom oktobra, opozicija u Srbiji pomenuta je u konstataciji da "političku situaciju u državi karakteriše odsustvo održive opozicije u parlamentu što ne pogoduje političkom pluralizmu", dok su generalne ocene iz tog dokumenta da nije ostvaren napredak u reformi pravosuđa i stanju u medijima.
Razgovori su vođeni o poboljšanju uslova pred parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore zakazane za 3. april 2022. i bili su tačka od koje je prodemokratska opozicija počela otvoreno da iskazuje nezadovoljstvo angažmanom predstavnika EU.
Četiri opozicione partije, predvođene SSP-om, 17. septembra napustile su međustranački dijalog vlasti i opozicije nezadovoljne sadržajem sporazuma o izbornim uslovima koji su ponudili evroposrednici Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Knut Flekenštajn i Eduarda Kukan.
Dragan Đilas, predsednik SSP, tada je saopštio da se dijalog vlasti i opozicije završio potpunim neuspehom i optužio evroposlanike da su pružili podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.
