Godinama su građani Subotice svedoci nelegalnog iskopavanja peska, uglavnom u režiji privatnih firmi koje na tom poslu ostvaruju dodatnu zaradu - bez ikakvih ulaganja i čak bez plaćanja propisanih taksi ili rente, odnosno bez propisanih dozvola, iako se radi o rudnom blagu države. Na tome poslu pojedinci su zarađivali milionske svote, ostavljajući iza svojih bagera iskopine koje su zatim pretvarane u baruštine i divlje deponije.
Nije poznato da li je do sada iko odgovarao za ovu besomučnu pljačku državnog zemljišta, uprkos tome što su inspekcije s vremena na vreme izlazile na teren. Nedavno je gradska vlast u Subotici, nakon anonimne prijave građana o novom iskopavanju peska kod Kelebijske šume, obavestila Pokrajinsku inspekciju za rudarstvo, kao i nadležno republičko ministarstvo, a gradonačelnik Jene Maglai najavio je i krivične prijave.
"Dnevno se iznosi oko 20 kamiona peska sa blizu dvadesetak kubika, što znači da se dnevno iskopa 360 do 400 kubika sa te lokacije. Upropaštavaju nam se i putevi na tim mestima, zato što oni nisu predviđeni za tako teške kamione. Sa druge strane, svako ko eksploatiše pesak mora imati određene dozvole od strane Ministarstva za rudarstvo", kaže gradonačelnik, najavljujući da se ovog puta neće odustati od namere da se tome stane na put.
Taj biznis sa peskom trajao je godinama na više lokacija, i pored velikog protivljenja i pritužbi građana, a posebnu prašinu podigla je eksplatacija peska u okolini Palića i Hajdukova, kada se pesak odvozio na gardilište koridora 10. Iako je reč o državnom projektu, stanovnici ovih mesta su tvrdili da su privatne firme koje su odvozile pesak to radile nelegalno.
"Nikakve dozvole oni nemaju, čak ni zemlja na njihovim imenima nije... I to su uglavnom privatnici, sa svojim kiper kamionima, i niko ništa ne preduzima. Jedan dan izbrojano je čak 90 kamiona. Govori se da je ukupno iskopano o oko dva miliona kubika peska, koji je bio potreban gradilištu", svedočili su građani o čitavim konvojima kamiona koji su pesak kroz njihova naselja odvozili na gradilište.
"Pod velikim pritiskom javnosti, pre svega stanovnika Palića i Hajdukova, privatni konzorcijum koji je bio podizvođač radova na koridoru deset prihvatio je da popravi oštećene ulice, te su pojedine od njih ponovo asfaltirane", kaže za RSE Tibor Bognar, sekretar MZ Palić.
"No, oštećenja na privatnim kućama nisu u potpunsoti sanirana, jer su dve kompanije tog konzorcijuma, od ukupno pet, otiše u stečaj, pa je za njihov udeo smanjen i iznos odštete građanima", ističe Bognar.
Srećom, poslednji par godina ova divlja eksploatacija peska je znanto manja, ali ne zbog intenzivnijeg rada inspekcija, već zbog stagnacije radova u građevinarstvu.
