Iako je homoseksualnost još 1990. izbačena sa liste mentalnih poremećaja Svetske zdravstvene organizacije, srednjoškolci u Srbiji još uvek uče iz udžbenika u kojima se ova pojava povezuje sa infektivnim bolestima, psihološkim poremećajima i kriminalom. To je pokazalo najnovije istraživanje o diskriminatornom sadržaju prema LGBT populaciji u nastavnim knjigama, koje je sprovela organizacija Labris. Stručnjaci kažu da je stanje u ovoj oblasti gore nego pre nekoliko godina, pa se može reći da su udžbenici u Srbiji i dalje nosioci konzervativnih ideja.
Analiza koju je sproveo Labris obuhvatila je 26 udžbenika iz oblasti psihologije, medicine i biologije, koji se koriste u gimnazijama i stručnim školama. U knjizi “Neuropsihijatrija”, za treći razred medicinske škole čitamo:
“Opisuju se posebni oblici seksualnog ponašanja: silovanje, zlostavljanje žena, kao i već opisani incest i homoseksualnost”.
U udžbeniku “Zdravstvena nega III”, takođe za medicinske škole, jedna bolest ovako opisuje: “(...) bolest se uglavnom javlja kod grupa sa rizičnim ponašanje, kao što su intravenski narkomani, homo- i biseksualci, prostitutke, mada u izvesnim uslovima života i akcidentnim slučajevima mogu oboleti i druga lica, tj. heteroseksualne osobe”.
Prema rečima Mine Damnjanović, autorke istraživanja, homoseksualnost se u zvaničnim udžbenicima predstavlja na nekoliko problematičnih načina:
„Ili se skroz patologizuje – proučava se u poglavljima kao što je poremećaj seksualnih nagona ili poremećaj hormona; ili se dovodi u vezu sa nekim oblicima seksualnih ponašanja koja se u društvu uzimaju za devijantne, kao što su prostitucija, promiskuitet, pedofilija... Ili imamo postavku gde se heteroseksualnost zapravo uzima za jedinu zdravu, normalnu i podrazumevajuću seksualnost.“.
Žarko Korać, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za Radio slobodna Evropa da ovakav sadržaj nesumnjivo pogađa koja se nalaze u osetljivom životnom dobu.
„Nema nikakve sumnje da to pojačava depresiju, u najmanju ruku tešku anksioznost i osećaj izopštenosti iz društva dece koja su istopolne orijentacije“, ističe Korać.
Govor mržnje, s jedne strane, i nevidljivost LGBT osoba s druge – dva su elementa koja se mogu primetiti čitajući srednjoškolske udžbenike, kaže dr Zorica Mršević, pravna ekspertkinja. Ona dodaje da su na ovaj način prekršeni Ustav i brojni zakoni, među njima Zakon o mladima i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju:
„Seksualna orijentacija i transrodni identitet takođe mogu da se svrstaju pod diskriminaciju na osnovu pola i kaže se: „Javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova – je zabranjeno.“ Znači, to je upravo to“, kaže Mršević, te dodaje:
„Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju mora da sadrži antidiskriminativnu klauzulu, sa jasnim definisanjem svih kategorija koje su po zakonu zabranjene da budu diskriminisane: rasu, pol, seksualnu orijentaciju i sl.“
Srbija je 2013. usvojila Strategiju o prevenciji i zabrani diskruiminacije, čime se obavezala da će sprovoditi mere za uklanjanje diskriminatornih sadržaja u udžbenicima. No, na ovom polju se situacija u poslednjih nekoliko godina pogoršala, jer diskriminatornih delova ima sve više, kaže za RSE koordinatorka Labrisa Aleksandra Gavrilović.
„Prvi put je na diskriminaciju ukazala još poeenica 2011. godine, kada je dala preporuke Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Međutim, te preporuke nisu usvojene, što je potvrđeno ovim istraživanjem. Dakle, sadržaji koje je poverenica preporučila da se isključi iz srednjoškolskih udžbenika, nisu isključeni. Štaviše, imamo nove sadržaje koji su diskriminatorni. Tako da možemo da kažemo da se na neki način situacija pogoršala u odnosu na 2011. godinu“, objašnjava Aleksandra Gavrilović.
Osim preporuke iz 2011, Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti redovno izveštava Ministarstvo prosvete o problemima u oblasti obrazovanja i LGBT populacije, no do sada nije bilo pravog odgovora iz ovog Vladinog resora, rekla je medijima Emila Spasojević – predstavnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
“U našem izveštaju od 2013. i 2012. stoji bi ministar trebalo da donese i pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika i trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i da obezbedi sve uslove za njegovu (pravilnikovu, prim. D.K.) primenu. Zatim, da se kreiraju i organizuju edukativni programi namenjeni nastavnicima; da se integrišu teme koje razvijaju kulturu mira, tolerancije, razumevanja, uvažavanja različitosti, rodne ravnopravnosti… Nedavno je održana sednica na kojoj se razmatrao izveštaj iz 2013, i opet nam ostaje da vidimo, ali i da budemo uporni i da insistiramo da dođe do sprovođenja ovih preporuka”, kaže ona.
Iako bi udžbenici trebalo da budu alat za sticanje novih znanja i prosvećivanje, u Srbiji su oni nosioci konzervativnih ideja, smatraju pojedini stručnjaci. Prema rečima Žarka Koraća, obrazovni sistem je samo odraz odnosa koji društvo uopšte gaji prema homoseksualnosti.
“Ne možete svaki put zabranjivati Paradu ponosa ili je održati uz nasilje, a istovremeno očekivati da se u udžbenicima to na drugačiji način tretira. Postoji, nažalost, usklađenost između vrlo negativnih i agresivnih stavova Crkve i društva u celini i samog udžbenika. Bilo bi potrebno napraviti jednu reviziju udžbenika, naročito za osnovne škole, oni su vrlo značajni u razvoju dece. To je moguće, ali je potrebna saradnja stručnjaka, pre svega psihologa. To bi morao da bude svesan napor društva, pre svega Ministarstva prosvete”, kaže Korać i dodaje da će ovdašnje društvo morati da prođe dug put do izgradnje tolerancije prema osobama istopolne orijentacije.
