Kurs dinara u Srbiji na kratko je postao stabilan. Zvaničnici tvrde da će zahvaljujući MMF-u ta stabilnost biti dugoročna, ali ekonomisti i privrednici ne misle tako. Oni kažu da stabilnost zavisi od nekih drugih faktora i da će dinar i dalje pokazivati svoju slabost prema evru.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da će sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom doprineti stabilnosti kursa dinara i deviznih rezervi zemlje. I drugi državni zvaničnici ističu da će kurs dinara u narednom periodu biti stabilan, ali ekonomisti i preduzetnici tvrde suprotno. Pomoć MMF-a, kako kažu, dinar može stabilizovati samo trenutno, ali dugoročna stabilnost zavisi od izvoza kojeg Srbija nema.
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je za RSE da je fiskalna i ekonomska politika koju sprovodi njegova vlada stabilna i da će obezbediti tu stabilnost čak i na duži rok. Potpuno ubeđen da dinar više neće slabiti, Cvetković iznosi i razloge za takvo verovanje:
Mirko Cvetković”Zašto to ne očekujem? Zato što imamo stabilnu situaciju sa relatvno niskom inflacijom, sa visokim deviznim rezervama, tako da iz tih razloga ne mislim da će se nastaviti intezivno slabljenje dinara.”
Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da sporazum sa MMF unosi izvesnu stabilnost, ali dugoročno taj sporazum neće doprineti stabilnosti dinara:
”Da nije postignut dogovor destabilizacija bi bila gora. To bi bio loš signal za investitore, a bio bi loš signal i za građane, a i banke bi postale nervoznije. Sa druge strane, da li će dinar dugoročno biti stabilan to pre svega zavisi od realne ekonomije i da li ćemo biti u stanju da izvozimo, a mi sa ovom strukturom privrede ne možemo da izvozimo. Pošto imamo još svega nekoliko velikih javnih preduzeća koje možemo da prodamo, ali to nije način na koji može da se drži stabilnost dinara, zapravo, može nekoliko meseci, ali to je sve. Dok se ne pokrenu značajnije proizvodne delatnosti u Srbiji i stvore prizvodi koje neko može da kupi i da nam to plati devizama, stabilnosti dinara nema. Ovo sve je zavaravanje. Niti može nekom čarobnom palicom, ni guverner, ni MMF da uvede stabilan dinar preko noći.”
Roba sve skuplja, a evra nema
Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za RSE da svako povećanje kursa dinara ide direktno na štetu poslodavaca i na obaranje vrednosti firme i da je naivno očekivanje da će sporazum sa MMF stabilizovati kurs dinara:
Novčanice evra, arhiv”Robi koje nema, raste cena, a mi evra nemamo. Niti je uopšte izvesno da ćemo ga imati jer nemamo izvozno orijentisanu privredu, nemamo ambijent za inostrane investicije i nemamo odakle očekivati značajnije prilive deviza. Tako da i ovaj priliv od MMF ništa ne znači, tri tranše smo do sada uzeli pa ga nismo stabilizovali, zašto bi smo to uradili u četvrtoj. Čak je i ministar Dinkić rekao da tu tranšu neće ni povlačiti tako da je potpuno nerazumljivo da će sporazum sa MMF stabilizovati kurs? Pa nema to nikakve veze sa sporazumom, to ima veze sa tim da li imaš ili nema devize.”
Slabljenje dinara, smatraju stručnjaci, dovešće i do povećanja cena roba široke potrošnje. Sa druge strane, izvoznici, kojima bi ovakav odnos kursa evra i dinara odgovarao, kažu da to za njihovo poslovanje nije dobro.
Miroslav Miletić, direktor Koncerna „Bambi-Banat”, kaže za RSE da i pored toga što ta konditorka firma izvozi oko 30 procenata svoje proizvodnje, cene njihovih artikala, ipak, će moraće da budu povećane:
”Na primer, čitave 2009. godine mi smo poslovali bez povećanja cena, naprosto imamo jednu vrlo narušenu stabilnost između inputa i autputa. Počinjemo da razmišljamo, pa da pripremamo i onda na kraju da povećamo cene i to radimo teška srca jer smo svesni koliko će naša proizvodnja zbog toga biti ukočena. Znači, sada ulazimo u jednu zonu potpuno turbulentnog poslovanja.”
I u šećernoj industriji osećaju se posledice pada dinara, ali Željko Kovačević, zamenik generalnog direktora šećerane „Šajkaška” iz Žablja, kaže za RSE da će kurs evra uprkos raznim ekonomskim najavama ostati na približno istom nivou kao i sada:
”Ne očekujem da će evro do kraja godine nešto znatno otići gore. Neke naše procene i projekcije govore da će se on držati tu negde od 105 do 107 dinara, ne više. Ima tu i predstavnika šećerne industrije, koje ne želim da imenujem, a koji ugovaraju otkup šećerne repe u evrima, oni su na takvom položaju i sa takvim kontaktima u vladi da sam sto posto siguran da to ne bi radili kada bi se bojali da bi evro bio viši od 107 dinara.”
Ipak, Milan Knežević ne slaže se sa Kovačevićevim tvrdnjama, on ističe da će dinar u budućnosti trpeti sve češće udare koji će se direktno odnositi na rast cena i usluga i dovoditi do toga da kompanije postaju sve siromašnije:
”Ono što će izazivati sve češće udare jeste činjenica da su srpska privreda i banke, kroz border kredite u inostranim bankama, zadužene preko 10 milijardi evra. I kada kod koja firma ili banka krene u razduživanje prema matičnoj banci u inostranstvu, dolaziće do većih udara i depresijacije dinara.”
*****
Pročitajte i ovo
Analitičari prognoziraju pad dinara cele godine
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je da će sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom doprineti stabilnosti kursa dinara i deviznih rezervi zemlje. I drugi državni zvaničnici ističu da će kurs dinara u narednom periodu biti stabilan, ali ekonomisti i preduzetnici tvrde suprotno. Pomoć MMF-a, kako kažu, dinar može stabilizovati samo trenutno, ali dugoročna stabilnost zavisi od izvoza kojeg Srbija nema.
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je za RSE da je fiskalna i ekonomska politika koju sprovodi njegova vlada stabilna i da će obezbediti tu stabilnost čak i na duži rok. Potpuno ubeđen da dinar više neće slabiti, Cvetković iznosi i razloge za takvo verovanje:
Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da sporazum sa MMF unosi izvesnu stabilnost, ali dugoročno taj sporazum neće doprineti stabilnosti dinara:
”Da nije postignut dogovor destabilizacija bi bila gora. To bi bio loš signal za investitore, a bio bi loš signal i za građane, a i banke bi postale nervoznije. Sa druge strane, da li će dinar dugoročno biti stabilan to pre svega zavisi od realne ekonomije i da li ćemo biti u stanju da izvozimo, a mi sa ovom strukturom privrede ne možemo da izvozimo. Pošto imamo još svega nekoliko velikih javnih preduzeća koje možemo da prodamo, ali to nije način na koji može da se drži stabilnost dinara, zapravo, može nekoliko meseci, ali to je sve. Dok se ne pokrenu značajnije proizvodne delatnosti u Srbiji i stvore prizvodi koje neko može da kupi i da nam to plati devizama, stabilnosti dinara nema. Ovo sve je zavaravanje. Niti može nekom čarobnom palicom, ni guverner, ni MMF da uvede stabilan dinar preko noći.”
Roba sve skuplja, a evra nema
Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za RSE da svako povećanje kursa dinara ide direktno na štetu poslodavaca i na obaranje vrednosti firme i da je naivno očekivanje da će sporazum sa MMF stabilizovati kurs dinara:
Slabljenje dinara, smatraju stručnjaci, dovešće i do povećanja cena roba široke potrošnje. Sa druge strane, izvoznici, kojima bi ovakav odnos kursa evra i dinara odgovarao, kažu da to za njihovo poslovanje nije dobro.
Miroslav Miletić, direktor Koncerna „Bambi-Banat”, kaže za RSE da i pored toga što ta konditorka firma izvozi oko 30 procenata svoje proizvodnje, cene njihovih artikala, ipak, će moraće da budu povećane:
”Na primer, čitave 2009. godine mi smo poslovali bez povećanja cena, naprosto imamo jednu vrlo narušenu stabilnost između inputa i autputa. Počinjemo da razmišljamo, pa da pripremamo i onda na kraju da povećamo cene i to radimo teška srca jer smo svesni koliko će naša proizvodnja zbog toga biti ukočena. Znači, sada ulazimo u jednu zonu potpuno turbulentnog poslovanja.”
I u šećernoj industriji osećaju se posledice pada dinara, ali Željko Kovačević, zamenik generalnog direktora šećerane „Šajkaška” iz Žablja, kaže za RSE da će kurs evra uprkos raznim ekonomskim najavama ostati na približno istom nivou kao i sada:
”Ne očekujem da će evro do kraja godine nešto znatno otići gore. Neke naše procene i projekcije govore da će se on držati tu negde od 105 do 107 dinara, ne više. Ima tu i predstavnika šećerne industrije, koje ne želim da imenujem, a koji ugovaraju otkup šećerne repe u evrima, oni su na takvom položaju i sa takvim kontaktima u vladi da sam sto posto siguran da to ne bi radili kada bi se bojali da bi evro bio viši od 107 dinara.”
Ipak, Milan Knežević ne slaže se sa Kovačevićevim tvrdnjama, on ističe da će dinar u budućnosti trpeti sve češće udare koji će se direktno odnositi na rast cena i usluga i dovoditi do toga da kompanije postaju sve siromašnije:
”Ono što će izazivati sve češće udare jeste činjenica da su srpska privreda i banke, kroz border kredite u inostranim bankama, zadužene preko 10 milijardi evra. I kada kod koja firma ili banka krene u razduživanje prema matičnoj banci u inostranstvu, dolaziće do većih udara i depresijacije dinara.”
*****
Pročitajte i ovo
Analitičari prognoziraju pad dinara cele godine
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
