Beograd je na potezu, a sa te strane nema najava šta će se preduzeti nakon poteza Vlade Kosova i povlačenja Nacrta platforme o finalnoj fazi dijaloga. Teško je proceniti da li je briselski proces bio u ozbiljnijoj krizi, ali je očigledna nespremnost dve strane da ga ožive, pa i ubrzaju. Time i proces evrointegracija, što je put na kom su i Priština i Beograd.
"Odavno Beograd i Priština znaju da je bilo kakav dogovor preduslov ulaska u Evropsku uniju", naglašava spoljno-politički analitičar Boško Jakšić, povodom poslednjeg zastoja u pokušajima obnavljanja dijaloga između dve strane.
"Ali, mimo tog saznanja se dijalog vrlo često blokira – bilo sa jedne ili sa druge strane. Političari su ovde, nažalost može to da zvuči cinično, spremni da neke velike ciljeve – poput članstva u Evropskoj uniji podrede sopstvenim ambicijama opstanka na vlasti", smatra Jakšić, dodajući da se pri tome zanemaruje da je napredak u briselskom procesu jedini put ka razrešenju višedecenijskog konflikta.
Stanje u kome se smenjuju povodi za udaljavanje ovog puta je drugačije po tome što su se zvaničnici Beograda skoro pa potpuno uzdržali od komentara, nakon poteza Vlade Kosova.
- Kosovo prekida dijalog dok Srbija ne ispuni obaveze
- Zemlje EU traže učešće u dijalogu Beograda i Prištine
Dan kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i glavni pregovarač Srbije u političkom dijalogu sa Kosovom, susreo se sa članom Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem u Beogradu. Za njega neuobičajeno, posle ovog susreta, nije se obratio medijima.
Istovremeno, premijerka Srbije Ana Brnabić bila je u sredu prisutna na dva događaja. Međutim, njen protokol nije podrazumevao razgovor za medije posle prvog, dok su nakon drugog poslepodnevnog susreta sa profesorima osnovnih i srednjih škola, bila dozvoljena isključivo pitanja u vezi sa obrazovnim temama.
Stav vlasti je izneo jedino šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Marko Đurić, ali, što je za njega takođe netipično, saopštenjem: "Odbijanje dijaloga je opasno i neodgovorno – kao i negiranje preuzetih obaveza".
"Stavovi koji se poslednjih dana čuju od kosovskih političara protivni su ideji dijaloga i put su u ćorsokak. Glavni pregovarač javno govori da Priština nema nikakvu nameru da sprovodi obaveze koje je preuzela i time dokazuje da vlasti u Prištini misle da im je apsolutno sve dozvoljeno", stoji još u saopštenju Marka Đurića.
Novi zastoj u dijalogu dogodio se pošto su kosovske vlasti su objavile da je iz parlamenta povučen predlog platforme za finalnu fazu dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine – koju je trebalo da vodi predsednik Hašim Tači, dok je šef tima za tehnički dijalog Avni Arifi obelodanio da je odbio da prisustvuje novoj rundi razgovora sa predstavnicima Srbije planirane za 7. i 8. jun.
Činjenica je da je Arifi, obrazlažući odluku da kosovska delegacija odbije odlazak na pregovore u Brisel, ukazao da Srbija blokira primenu više postignutih sporazuma poput onih iz oblasti energetike, zajedničkog upravljanja prelazima, mostu u Mitrovici ili diplomama. Dok je, kako je rekao, jedino zainteresovana za formiranje Zajednice srpskih opština.
"Za nas kao Kosovo je – ili sve ili ništa", istakao je u utorak šef delegacije Kosova u tehničkom dijalogu.
Boško Jakšić, dugogodišnji spoljnopolitički komentator, konstatuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u ovom poslednjem slučaju blokade dijaloga vidi i značajnu ulogu politizacije – za koju mu, kako kaže, deluje da se ovoga puta drastičnije isprečila sa prištinske strane.
"Dakle, u situaciji smo da se tehnički dijalog, onaj deo neostvarenog, a potpisanog, potura na neki način da bi se našlo neko, eventualno, političko rešenje u Prištini. Da li će nastavak voditi Tači, ili neko drugi. I to je sada samo još jedan u kolekciji zastoja na koje su, izgleda, ovi pregovori osuđeni", kaže Boško Jakšić, ukazujući na podele u kosovskoj javnosti o ulozi koju bi predsednik države Hašim Tači ubuduće trebalo da ima u pregovaračkom procesu.
I povrh toga, Jakšić ne smatra da će sve to staviti pod znak pitanja proces evrointegracija Srbije i Kosova, kojih neće biti bez normalizacije odnosa, kako je zacrtano za Srbiju u stalno otvorenom pregovaračkom poglavlju 35.
"Bez obzira čak i na situaciju u kojoj se sada i Srbija i Kosovo nalaze, a to je taj smanjeni entuzijazam Evropske unije za proširenje. Ne zaboravimo da je proširenje na samitu u Sofiji novim pojmom koji je uveden kao neka vrsta preduslova. A to je međusobno povezivanje. Sporazum između Beograda i Prištine direktno potpada pod tu kategoriju povezivanja", ističe Jakšić.
Poslednju rundu političkog dijaloga Kosova i Srbije 23. marta su u Briselu vodili predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, uz posredovanje, visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Federike Mogerini.
Kao rok za postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma dve strane Mogerini je više puta navodila kraj 2019. godine i završetak njenog mandata.
Facebook Forum