Ovih dana najavljuje se ujedinjavanje desnice na srpskoj političkoj sceni, a prvi korak su načinili vanparlamnetarni DSS i Pokret Dveri objavljivanjem stvaranja zajedničkog bloka. Koliko tom procesu može da doprinese a koliko da ga omete Vojislav Šešelj, pitanje je na koje sagovornici RSE ne daju definitivan odgovor.
Ko su u Srbiji kandidati za stvaranje desnog bloka? Uz evropskeptični DSS, bivšu Koštuničinu a sada stranku Sande Rašković Ivić, takođe vanparlamentarnu partiju Šešeljevih radikala, Pokret Dveri, Obraz, Treća Srbija, sa programom ujedinjenja desnice javlja se i nova Srpska otadžbinska stranku bivšeg DSS-ovca, pisca Siniše Kovačevića... Niko za sada nije izašao sa spiskom onih koji se smatraju prigodnom desnicom za tu vrstu okupljanja.
Boško Obradović iz Pokreta Dveri objašnjava programska načela oko kojih postoji saglasnost sa DSS-om Sande Rašković Ivić:
„Naš zajednički stav protiv ulaska Srbije u NATO, zatim o protivljenju daljem pridruživanju EU, odnosno mi se zalažemo za prekid pregovora sa EU, pod tri je naša zajednička spremnost da se spoljna politika Srbije okrene u čvršćem pravcu strateške saradnje sa Ruskom Federacijom, kroz koju možemo da ostvarimo sve naše političke, vojno – bezbednosne i, ono što je posebno važno, ekonomske interese“, kaže Obradović.
Jedno od pitanja koje se postavlja povratkom vođe radikala Vojislava Šešelja u Srbiju, jeste njegova uloga u eventualnom okupljanju desnice u jedinstveni blok.
Pokret Dveri je zainteresovan za saradnju sa vođom radikala na rušenju aktuelne vlasti putem vanrednih izbora, dok je šefica DSS-a Sanda Rašković Ivić ostavila to pitanje otvoreno.
Politički analitičar i urednik časopisa Nove političke misli Đorđe Vukadinović, koji je na spisku intelektualaca koji podržavaju formiranje desnog bloka, kaže za naš program da DSS, partija koja je pretrpela veliki poraz na poslednjim izborima ne prešavši cenzus, ipak može biti stožer okupljanja sada rascepkane i nejake desnice, pre nego što u toj ulozi vidi radikale na čelu sa Šešeljem.
„Put do nekog ozbiljnog opozicionog nacionalnog bloka je dalek i trnovit i prilično je veliko pitanje kakva će biti uloga Vojislava Šešelja u stvaranju tog bloka, odnosno da li će on, sa jedne strane podstaći te procese integracije na srpskoj političkoj desnici ili će pak, delovati destruktivno“, kaže Vukadinović.
RSE: Zar vam se čini da je moguće da se stvori jedan patriotski blok zajedno sa DSS-om i Šešeljevim radikalima?
Vukadinović: U Srbiji je sve moguće ali mislim da su šanse za to male zbog samog Vojislava Šešelja koji je tradicionalno, kao i njegova stranka, nesklon bilo kakvom okupljanju i za razliku od svih drugih nikada nije išao ni u kakve koalcije na izbore i zbog toga je često i loše prolazio.
Uticaj suprotan očekivanom
Politikolog Jovan Komšić je skeptičan kada je u pitanju realna snaga antievropske desnice, s obzirom da je Vučićev SNS praktično preveo na evropski put desne glasače u Srbiji.
Eventualno osipanje naprednjaka i prelazak u novoformirani desni blok mogao bi uslediti samo ako bi krahirala reforma i došlo do drastičnog masovnog urušavanja socijalnog standarda. Što se tiče angažovanja Vojislava Šešelja, njegov uticaj na rejting desnice može biti suprotan očekivanom, kaže Komšić.
„Iako su neki prognozirali da je on sad već iznad cenzusa, odnosno njegova partija, nisam siguran da će obezbediti ulazak u parlament za tri godine. Dakle, sa Vojislavom Šešeljem šansa političke desnice u Srbiji nije veća nego možda čak i manja“, ocenjuje Komšić.
Da li objedinjavanje desnog bloka može dovesti do sličnog procesa na levici? Jovan Komšić kaže da ta dva procesa nisu povezana sistemom spojenih sudova.
„Videćemo kako će se stvari odvijati. Za sada, iako je to paradoksalno, vreme još ne radi za socijaldemokratiju. Možda će socijaldemokratija imati veću potražnju na tržištu biračkih glasova Srbije kada se građani očigledno suoče sa posledicama neoliberalnih reformi sa jedne i sa druge strane sa posledicama tvrde nacionalne formule nacija države. Šanse socijaldemokratije zavise i od stabilizacije prilika u EU“, kaže Komšić.
Desnica računa na antievropski deo Srbije? Istraživanja pokazuju da je u Srbiji 50 od sto gradjana za EU, 25 od sto protiv, isto toliko neopredeljenih. Na izborima, desnica, o kojoj je ovde reč, dobija ukupno između 10-15 odsto glasova. Najjače stranke iz tog sprektra, DSS i radikali, potučeni su do nogu i nisu ušli u parlament.
