Bivša indijska ambasadroka i direktorka Instituta "Gateway House" u Mombaju, Nilem Deo (Neelam), kaže u intervjuu za RSE da ukoliko Zapad uvaži novu realnost, onda će svetski poredak bio demokratskiji sa manjom dominacijom zapadnog bloka. Ukoliko, pak, bude odbijao promene, onda će se pojavljivati paralelni univerzumi, odnosno blokovi.
"Indija želi da BRIKS i međunarodne finansijske institucije deluju komplementarno. Međutim, ako se ne promeni procentalni udeo u glasanju u Međunarodnom monetarnom fondu, čime bi se uvažio ekonomski rast Indije i Kine, onda će BRIKS postati sve važniji faktor u zemljama u razvoju koje nisu adekvatno zastupljene u postojećim međunarodnim institucijama i stvaraće se paralelna međunarodna finansijska struktura", ističe Deo u intervjuu za RSE tokom "Foruma 2000" u Pragu.
Kontradikcija između tržišta i političkog monopola u Kini
RSE: Nedavno je vrednost akcija na berzama u Kini dramatično pala. Istovremeno, umesto ranijeg impresivnog ekonomskog rasta od oko 11 odsto godišnje, on je sada usporen na oko sedam, a neki smatraju da je reč o brojci od samo 5 procenata, što je još uvek znatno više na Zapadu, ali je pad ipak preveliki. Da li je reč o dubljoj, strukturnoj krizi kineske ekonomije ili je to posledica njene preorijentacije sa izvozno orijentisane privrede na podsticanje domaće potrošnje kao motora razvoja?
Deo: Uzroci usporavanje kineske privrede su pre svega unutrašnji. Delimičan razlog je i preorijentacija na ekonomiju koju će podsticati domaća tražnja, što znači i podizanje prihoda stanovništa u odnosu na dosadašnje niske plate zaposlenih koji su proizvodili robu uglavnom za izvoz. Istovremeno, tržište teži da deluje što slobodnije dok Komunistička partija Kine nastoji da zadrži kontroli i taj jaz je izbio na površinu krizom na berzi u Šangaju.
Ljudi su najpre podsticani da investiraju na berzi. Međutim, kada su se pojavile turbulencije, koje bi se u drugim zemljama doživljavale kao normalne korekcije na tržištu akcija, odnosno prilagođavanje, stiče se utisak da je kineska vlada reagovala panično i preduzela čitav niz mera u cilju kontrole, kao što su zabrana trgovine akcijama kompanija preko 50 odsto njihove vrednosti, da optužuje ljude za spekulacije, pa čak i da hapsi.
Dakle, teško je imati otvorenu berzu sa tržišnim zakonima kao na Zapadu i istovremeno je u potpunosti politički kontrolisati. Očito je reč o komplikovanoj tranziciji u kojoj ima uspona i padova.
RSE: Pominjete ulogu KP Kine. Za razliku od bivših socijalističkih režima u istočnoj Evropi u kojima je odsustvo tržišne ekonomije i politički monopol jedne stranke doveo do kraha, kineski put je prilično specifičan, odnosno kombinacija neke vrste tržišne ekonomije i monopola komunističke partije. To je svakako kontradikcija. Koliko dugo ta čudna mešavina može da traje. Dakle, da li je kriza o kojoj govorimo samo prolazna ili početak mnogo ozbiljnijih teškoća u kineskoj ekonomiji. Procenjuje se da bi kineska ekonomija mogla da pretekne američku u smislu veličine bruto društvenog proizvoda. Tako se procenjivalo i 1980-ih da će japanska ekonomija nadmašiti američku, ali je 1990-ih upala u krizu od koje se još nije u potpunosti oporavila.
Deo: Kineska komunistička partija je očito dobro proučila sovjetsko iskustvo, tačnije da je Gorbačov najpre započeo političke reforme a tek kasnije ekonomske. Da, zvanični Peking želi što produktivniju, tržišnu ekonomiju ali je pitanje u kojoj meri je spreman da popusti partijski monopol, što je samo po sebi kontradiktorno.
Peking želi što produktivniju ekonomiju ali je pitanje da li je spreman da popusti partijski monopol, što je samo po sebi kontradiktorno.
Sigurno će biti još mnogo kriznih epizoda, ali još ne znamo da li i u kojoj meri jačaju alternative u Kini, kako unutar same Komunističke partije tako i izvan nje.
RSE: Kina je predvodnik uspona "ostatka sveta" (the rise of the rest), kako ga naziva Fared Zakarija. Tu su i Indija i ostale zemlje, pre svega okupljene u BRIKS-u. Po prvi put od moderne i početka zapadnih kolonijalnih osvajanja u 15, odnosno 16 veku – nezapadni akteri ugrožavaju primat Zapada. Da li kineska privreda može jednog dana da ekonomski nadmaši američku, ne u bogatstvu po glavi stanovnika, ali u ekonomiji obima?
Deo: Da, kineska ekonomija može da nadmaši američku ako bude stabilna, što je otvoreno pitanje. Međutim, i američka privreda je podložna krizama. Kineska ekonomija raste po stopi od 5-6 odsto godišnje, dok američka u najboljem slučaju 3-4 procenta. Naravno da će doći trenutak kada će kineska privreda prerasti američku ako se nastavi sadašnje trendovi. Istovremeno, uspon "ostatka sveta" znači i rast drugih zemalja, pre svega Indije. Ona je otvorena, demokratska zemlja. Naravno, sa otvorenim sistemima idu i određeni problemi ali i stabilnost jer nema totalne kontrole vlasti. Sve države intervenišu u kriznim trenucima u ekonomiju.
Kineska ekonomija može nadmašiti američku, ali sumnjam da će njen razvoj biti postojan i stabilan.
Tako su američke Federalne rezerve "kvantitativnim popuštanjem" nastojale da stabilizuju i ojačaju privredu. Međutim, kineske vlasti su obustavile trgovinu na berzi, nastojeći da je u potpunosti kontrolišu na policijski način. Dakle, verujem da će kineska ekonomija nastaviti rast. Ona može nadmašiti američku, ali sumnjam da će njen razvoj biti postojan i stabilan.
RSE: Osim projekcije ekonomske snage u budućnosti, SAD su vojnički najmoćnija zemlja. Takođe, i dalje su privlačne za mlade i stručne ljude širom sveta, uprkos izvesnog razočarenja u sam pojam demkratije zbog produbljivanja nejednakosti. Nema sumnje da su SAD atraktivnije za studiranje nego Rusija i Kina. Dakle, pitanje je kako zemlja koja pretenduje da bude velika sila može da pretoči ekonomsku moć u globalnu.
Deo: Da, SAD su veoma atraktivne pre svega za mlade ljude. Za mlade Indijce Amerika je sinonim za inovacije, moderne tehnologije, velike pojedinačne mogućnosti za biznis. Oni se uključuju tamo u multikulturni ambijent, razmenjujući ideje sa drugima uključujući i kineske studente koji dolaze u SAD. Da, veoma malo ljudi emigrira u Kinu. Kada je reč o Indiji, najviše je imigranata iz Bangladeša iz istorijskih i geografskih razloga.
Ekonomija SAD ima prednosti, kao što su prirodni resursi, elitni univerziteti, inovacije. I Kina želi napredak. Međutim, ako vlasti kontrolišu slobodu misli onda nema inovacija.
Američka ekonomija ima razne prednosti, počev od prirodnih resursa, elitnih univerziteta, inovacija u kulturi. I Kina nastoji da promeni ambijent za poslovanje i napredak. Međutim, veoma je teško pospešiti radikalne reforme ako vlasti nastoje da kontrolišu slobodu misli a bez koje nema inovacija.
Drugačija je situacija u Indiji u kojoj ima mnogo uspešnih stručnjaka i menadžera. Neki od njih nalaze se na ključnim pozicijama u Guglu, Majkrosoftu i ostalim multinacionalnim korporacijama, čak i u Dojče banci. I pojedine kineske kompanije uspešno posluju, ali nema toliko pojedinaca koji se izdvajaju. Reč je o kulturnoj razlici.
Sličnosti sa stanjem uoči Prvog svetskog rata
RSE: Jedan od aspekata moći država je i sposobnost stvaranja koalicija. Uspon Kine, koja svoju ekonomsku moć nastoji da pretoči i u vojnu, izaziva podozrenje njenih suseda imajući u vidu i sporove oko teritorija koji sežu do Drugog svetskog rata pa i dalje u istoriju. Zvanični Peking je u poslednje vreme počeo da naseljava pusta ostrva, proširuje ih, pa čak i pravi veštačka polažući teritorijalno pravo na njih. Stoga Japan, Vijetnam, Filipini i ostale zemlje nastoje da stvore neku vrstu savezništva oslanjajući se pri tom na SAD. Da li je situacija u tom delu sveta veoma opasna? Neki je porede maltene sa stanjem uoči Prvog svetskog rata, odnosno uspon Kine sa dramatičnim rastom Nemačke što je narušilo tadašnju ravnotežu u Evropi, jer je Berlin tražio preraspodelu kolonijalnog carstva i pristup globalnom tržištu. Tada je započela trka u naoružanju, pre svega nastojanje Nemačke da ugrozi britansku moć na morima nalik pokušaju Kine da parira prisustvu američke flote u Pacifiku.
Deo: Nesumnjivo je kinesko-američko rivalstvo u ovom delu sveta. Istovremeno, uspon Kine je veliki izazov za Japan. Sa druge strane, Kina i Indija imaju najdužu spornu granicu na svetu.
Nesumnjivo je kinesko-američko rivalstvo u ovom delu sveta. Istovremeno, uspon Kine je veliki izazov za Japan. Sa druge strane, Kina i Indija imaju najdužu spornu granicu na svetu.
Prirodno je da se susedi Kine u takvoj situaciji veoma često konsultuju, izvode zajedničke vojne vežbe, ali da bi se uspostavila ravnoteža a ne u cilju produbljivanja sukoba. Ne verujem i da je izgledan oružani sukob između Kine i SAD, ili Kine i Japana.
Naravno, ima incidenata u Južnom i Istočnom kineskom moru. Uopšte nema napretka u pregovorima Indije sa Kinom da se reši spor oko granice. Nju Delhi je blizak Japanu i SAD ali nije u vojnom savezu sa njima. Nema nagoveštaja stvaranja saveza u ovom delu sveta nalik NATO.
RSE: Ni evropske sile nisu uoči Prvog svetskog rata želele oružani sukob, ali su jačali armije da bi osnažili svoje pozicije i poduprli svoje interese, odnosno održavali ravnotežu. Međutim, problem je bio u tome što se ta ravnoteža uspostavljala na sve višem i višem nivou i onda je bio dovoljan jedan incident kao što je Sarajevski atentat i za dve sedmice sve evropske sile su zaratile.
Deo: U pravu ste. Nijedna vlada ne želi, ili misli da ne želi rat, ali mogu da skliznu u njega. Međutim, nuklearno oružje je promenilo situaciju u odnosu na vreme uoči Prvog svetskog rata. Kina, Indija i Pakistan poseduju nukelarno oružje i fizički su veoma blizu.
Nuklearno oružje je promenilo situaciju u odnosu na vreme uoči Prvog svetskog rata. Kina, Indija i Pakistan poseduju nukelarno oružje.
Ali, to nije prioritet u Aziji, koja je i dalje mnogo siromašnija od Evrope, već ekonomija. Naravno, incidenti koji se povremeno dešavaju mogu da izazovu mnogo veće sukobe.
RSE: Kako tumačite nastojanje Kine da širi uticaj i na nenaseljena ostrva pa čak i gradeći veštačka polažući pravo suvereniteta nad njima, gradeći tamovojne baze. Da li je to pokušaj da smanji pritisak SAD, s obzirom da su njegovi nosači aviona u blizini, i obezbedi pomorske linije za izvoz svoje robe. Ili je možda u pitanju Kine da demonstrira svoju moć kao globalna sila prevodeći ekonomsku snagu i u vojnu?
Deo: Naravno da ako raste ekonomija neke zemlje sve više novca se odvaja i za armiju, mada je američki vojni budžet veći od izdvajanja za odbranu 10 sledećih zemalja na listi zajedno.
Peking vidi sebe ravnopravnim sa Vašingtonom i želi da tako bude tretiran. To nije dobra situacija imajući u vidu i da jača nacionalizam u Japanu, Kini i drugim zemljama regije.
Da, Peking vidi sebe kao ravnopravan sa Vašingtonom i želi da tako bude tretiran. To nije dobra situacija imajući u vidu i da jača nacionalizam u Japanu, Kini i drugim zemljama regije.
Kada je reč o sporu između Kine i Indije oko granice, ona je slabo naseljena sa obe strane, što je srećna situaucija u slučaju sukoba. Dakle, reč je o opasnoj situaciji i može se porediti sa onom uoči Prvog svetskog rata, ali ne verujem da može do do novog globalnog sukoba, već eventualno do lokalnog. Jedan od glavnih uzroka dva svetska rata je period kolonizacije od strane velikih evropskih sila. Tako su indijski vojnici učestvovali u oba rata u britnaskim uniformama.
Surevnjivost svakoga sa svakim u Istočnoj Aziji
RSE: U Aziji je uspostavljen veoma kompleksan i nestabilan sistem savezništava kao, uostalom, i u Evropi uoči Prvog svetskog rata. Zbog sporne granice sa Kinom i u strahu od njenog uspona, Indija se okreće SAD, mada nije u vojnom savezu sa njima. Istovremeno, Indija ne gleda blagonaklono na bliske američke veze sa Pakistanom s obzirom na višedecenijske surevnjivosti, uključujući i ratove, Nju Delhija i Islamabada. Toj komplesknoj jednačini treba dodati i činjenicu da Indija uvozi najviše oružja iz Rusije, što svakako izaziva podozrenje Vašingtona zbog nesuglasica sa Moskvom ne samo oko krize u Ukrajini. Istvremeno, Rusija i Kina gaje bliske odnose a Peking podržava Pakistan. Kako uskladiti odnose u toj veoma kompleksnoj mreži u kojoj skoro svaka zemlja ima spor sa nekom.
Deo: Veoma teško. SAD podržava Pakistan navodeći kao razlog svoje globalne interese a Kina zbog regionalnih interesa. To je za Indiju problematičan pristup jer je podrška Vašingtona i Pekinga omogućila Islamabadu da postane nuklearna sila. Pakistan je rasadnik terorizma u Indiji, celom svetu a sada i na domaćem terenu.
SAD vode lošu politiku prema Islamabadu a pakistansko-kineska osovina je usmerena protiv Indije. Pakistan je rasadnik terorizma u celom svetu.
Nju Delhi smatra da SAD vode lošu politiku prema Islamabadu a da je pakistansko-kineska osovina usmerena protiv Indije. Nju Delhi pokušava da kroz jačanje ekonomske saradnje sa Kinom i Pakistanom smanji tenzije u odnosima. Međutim, znamo da uprkos velikoj ekonomskoj razmeni Pekinga i Tokija, odnosi između ove dve zemlje i dalje su veoma zategnuti.
RSE: Kada je reč o ulozi Rusije u ovoj regiji?
Deo: I Rusija je u međuvremenu počela da isporučuje oružje Pakistanu. Jasno je da je vojna industrija veoma profitabilna, ali, pre svega SAD, treba da preispitaju odnose sa Pakistanom imajući u vidu da je terorizam postao globalni problem.
RSE: Da li Vašington kritikuje Nju Delhi zbog velikog uvoza ruskog oružja?
Deo: Ne, jer i Vašington nastoji da proda što više oružja i Indija je naručila od SAD kontigent vredan oko 10 milijard dolara. Indija ne može baš da se ponosi činjenicom da je najveći kupac oružja na svetu.
RSE: Zbog čega Kina i Indija još nisu postigli sporazum o granici?
Deo: Kina, koja nastoji da ojača ne samo ekonomski i vojno, vrši pritisak na Indiju postavljajući neopravdane zahteve. Indija i Kina se nisu ranije graničile ali su postali susedni nakon kineske okupacije Tibeta. Peking sada želi da pripoji i delove Indije zasnivajući svoje argumente na aneksiji Tibeta.
RSE: Da li se nazire rešenje ili će to ostati zamrznuti spor koji će moći da se iskoristi u slučaju šireg odmeravanja snaga Indije i Kine?
Deo: Kratkoročno se ne nazire rešenje, ali ako se Kina okrene unutrašnjem ekonomskom razvoju onda na duže staze mogu popustiti tenzije na granici sa Indijom, ali ne nužno i da se postigne sporazum.
Siromašni, nasilje, kaste - izazovi Indije
RSE: Kada je reč o situaciji u samoj Indiji, ona je druga na svetu po broju stanovnika i predviđa se da će za nekoliko decenija premašiti Kinu. Istovremeno, njena teritorija je tri puta manja od kineske i američke, tako da je gusto naseljena. Stope ekonomskog rasta nisu visoke kao u Kini ali ako se zadrže dugoročno, onda će znatno ojačati. Da li će to promeniti odnos snaga u regionu?
Deo: I u Indiji opada stopa nataliteta, ali će za 20-tak godina imati mnogo mlađe stanovništvo nego u Kini koje već stari. To je prednost za Indiju kada je reč o radnoj snazi.
I u Indiji opada stopa nataliteta, ali će za 20-tak godina imati mnogo mlađe stanovništvo nego u Kini koje stari, što je prednost u radnoj snazi. Iako je teritorijalno manja, Indija ima više obradivog zemljišta od Kine.
Takođe, iako je njena teritorija manja, Indija ima više obradivog zemljišta nego Kina. Da, Indija je veoma naseljena zemlja, ali se korenitim reformama može poboljšati poljoprivredna proizvodnja i ostali sektori.
Ove godine je stopa rasta sedam odsto i po prvi put veća nego u Kini. Budućnost Indije mnogo više zavisi od internih faktora, odnosno spremnosti da sprovede radikalne reforme, nego od zbivanja u okruženju.
RSE: Indija je najveća demokratija na svetu i situacija u njoj ponekad izgleda haotično: vesti o terorističkim napadima, silovanjima. Istovremeno, zbog ostataka kastinskog sistema problem globalnog rasta nejednakosti verovatno je u njoj još drastičniji.
Deo: Indijska demokratija se suočava sa mnoštvo problema. Mora se učiniti mnogo više u socijalnom sektoru jer je nekoliko stotina miliona stanovnika veoma siromašno i ne oseća nikakve efekte reformi, zatim na poboljšanju položaja žena, regulisanju odnosa među kastama, smanjenju regionalnih razlika. Međutim, kao demokratska zemlja mi priznajemo da ovi problemi postoje i pokušavamo da ih rešavamo. S druge strane, u zemlji kao što je Kina gde vlada jedna partija koja pokušava sve da kontroliše čak se i ne zna koji su problemi.
Jačanje paralelnih univerzuma ukoliko svet ostane "zapadnocentričan"
RSE: "Islamska država" je proglasila kalifat koji bi jednoga dana obuhvatio čak i delove Kine naseljene muslimanima Ujgurima, zatim Indije. Da li je terorizam u ovom trenutku velika pretnja i u Istočnoj Aziji i može li to biti tačka okupljanja zemalja regije u borbi protiv ekstremista bez obzira na međusobne razlike?
Deo: Taj konsenzus jača. Na primer, Indija ima dobru saradnju sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su na osnovu sporazuma vratila u Nju Delhi teroriste indijskog porekla a koji su potražili utočište u ove dve zemlje. Međutim, međunaronda zajednica, a pre svega SAD, moraju da uvaže realnost da je Pakistan rasadnik terorizma i da se drugačije postave prema njemu. U Indiji ne postoji domaći islamski terorizam već uvezeni iz Pakistana.
RSE: Da li se uspostavlja neka vrsta novog svetskog poretka? Hoće li i za nekoliko decenija svet biti "zapadnocentričan"? Tako se promene na geopolitičkoj karti ne reflektuju u strukturi stalnih članica Saveta bezbednosti. Iako su Japan, Nemačka, Indija i Brazil sve uticajniji globalni igrači, nisu zastupljeni u ovom telu.
Deo: Ako se Zapad prilagodi i uvaži promene koje se dešavaju na globalnom planu što bi se reflektovalo i u novoj kompoziciji Saveta bezbednosti, onda bi svetski poredak bio demokratskiji sa manjom dominacijom Zapada. Ukoliko pak bude odbijao promene i prihvatanje realnosti, onda će se pojavljivati paralelni univerzumi, odnosno blokovi.
RSE: Da li je BRIKS taj paralelni univerzum?
Deo: Indija želi da BRIKS i međunarodne finansijske institucije deluju komplementarno. Međutim, ako se ne promeni procentalni udeo u glasanju u Međunarodnom monetarnom fondu, čime bi se uvažio ekonomski rast Indije i Kine, onda će BRIKS postati sve važniji faktor u zemljama u razvoju koje nisu adekvatno zastupljene u postojećim međunarodnim institucijama i stvaraće se paralelna međunarodna finansijska struktura.
