Ove nedelje račun nekada vladajuće Demokratske stranke trebalo bi da bude deblokiran. Do blokade je došlo zbog kredita uzetog kod Razvojne banke Vojvodine, od 360 miliona dinara (tojest nešto više od tri miliona evra), i to za finasiranje prošlogodišnje izborne kampanje. Pozicija u kojoj se našla partija, čiji se rejting pre svega zbog povezivanja njenih funkcionera sa sumnjivim poslovima dramatično srozava, dodatno se komplikuje optužbama da su sporna sredstva dobijena na način koji je bio nemoguć za bilo kog građanina ili drugu stranku u Srbiji. Usledile su potom i optužbe da DS namerava da dug delom isplati, ponovo, putem koji nije u skladu sa Zakonom. U partiji koja je u međuvremenu (dakle nakon što se zadužila) prešla iz ruku Borisa Tadića u ruke Dragana Đilasa, sve demantuju, te pozivaju nadležne da pažljivije čitaju zakone i rade svoj posao.
Od lične imovine demokrate odvajaju ne bi li spasili sopstvenu stranku. Članica Predsedništva Milica Delević je tako potvrdila da je u stranačku kasu uplatila novac, ali ne i da je ona, kako neki mediji pišu, najveći donator. Nekadašnji vicepremijer Božidar Đelić sam je izneo da će njegova uplata dodirnuti zakonski maksimum predviđen za fizička lica, što iznosi 800 000 dinara (oko 8 000 evra). Imovina članstva pokriće dve trećine duga, potvrdila nam je portparolka demokarta Aleksandra Jerkov. Dok će preostalo biti otplaćeno najverovatnije u novcu, onom koji se iz budžeta dobija za potrebe rada stranke.
Stoga smo je pitali i podsetili da je ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da je tako nešto po Zakonu o finansiranju političkih partija nedopustivo. On se mogao osloniti na član 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, po kome se budžetska sredstva mogu koristiti isključivo za uobičajeni rad partija, ne i za izbornu kampanju.
Stoga je i samouvereno zaključio: “Demokratska stranka traži da se krši Zakon. Ja to neću da dozvolim”.
Kako će ministar da spreči prelivanje budžetskog novca u pravcu pokrivanja iz izbora zaostalog duga demokrata, pita se Aleksandra Jerkov: “S obzirom na to da se sva sredstva koja ležu na račun Demokratske stranke, zbog toga što je račun u blokadi, automatski prebacuju na račun Razvojne banke Vojvodine. Tako da bi ministar finansija trebalo malo da se informiše o svom poslu i da konačno prestane sa praksom da za Demokratsku stranku važe pravila koja ne važe ni za jednu drugu stranku u ovoj zemlji. Uključujući i njegovu stranku”.
Makar ovaj završni segment je donekle i ono na čemu je sam Dinkić, inače lider Ujedinjenih regiona Srbije, insistirao. On se javno zapitao kako je moguće da je DS dobio višemilionski kredit od Razvojne banke Vojvodine bez sredstava obezbeđenja. “To ni jedan privrednik u Srbiji ne može da dobije. Ja znam, pošto je i naša stranka tražila kredit za kampanju, nama su tražili da 100 odsto damo depozit za kredit. Mislim da je isto bilo i za radikale i za Srpsku naprednu stranku”.
Zahtev za uključivanje Tužilaštva za organizovani kriminal
Koje je Demokratska stranka garancije ponudila za dobijanje kredita od Razvojne banke Vojvodine? “Garancije su bile te da Demokratska stranka ima redovna primanja iz Budžeta od 24 miliona dinara, a da rata kredita iznosi 11 miliona dinara. Odnosno Demokratska stranka je svojim redovnim primanjima iz budžeta mogla da dokaže da ima sredstava da finansira ratu kredita”.
Pravnicima preostaje da analiziraju da li je ta garancija mogla biti adekvatna, s obzirom da će budžetska sredstva ipak otići u pravcu pokrivanja troškova izbornih aktivnosti, a što gore citirani zakon onemogućava.
To je osnov po kome su sve glasniji oni koji traže da slučaj spornog kredita bude istražen od strane Tužilaštva, odnosno tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića. Zbog demokrata on se još jednom našao na udaru, kome ga je zapravo izložio jedan beogradski tabloid, tvrdnjom da su njegovu smenu zatražili u vrhu policije upavo zato što, navodno, štiti ljude iz redova DS-a. Radisavljević je to doživeo, sam kaže, kao prvoaprilsku šalu:
“U ponedeljak su me zvali da mi to kažu i pošto je tada bio 1. april, ja to zaista tako doživljavam. To je tako i nikako drugačije".
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, nekoliko dana pre nego što se ponovo našao u poziciji da se brani od medijskih prozivki, pitali smo Radisavljevića ima li podataka vezano za kredit koji je Demokratska stranka, prema medijskim navodima, bez kolaterale podigla u toku izborne kampanje?
“Policija nastavlja da proverava poslovanje Razvojne banke Vojvodine. Do kojih će podataka oni doći ja u ovom trenutku ne mogu da kažem. Videćmo kada policija bude završila svoj posao da li ima i nekih drugih spornih plasmana u Razvojnoj banci Vojvodine koje eventualno možemo da definišemo kao krivično delo”, rekao nam je Radisavljević.
Kako god da se rasplete, očigledno se pokazalo da je previsoka cena prošlogodišnje kampanje koju su demokrate vodile. U poruke predsedničkog kandidata Borisa Tadića, nije poverovao dovoljan broj birača, a od kampanje koju je vodio daleko više se pamte momenti koji su uglavnom inspirisali humorističare, ne i glasače.
Tadić i danas zapravo traga za svojim novim mestom pod političkim nebom Srbije, a u vreme njegovog liderstva teško narušeni imidž stranke ispravljaju drugi. Potrebno je ne samo da poprave utisak, nego i da razuvere javnost da državom nisu upravljali onako kako to opisuje ekonomista Saša Đogović: “Sama blokada računa Demokratske stranke govori i o tome kako su oni vodili zemlju”.
Po Đogoviću upravo je elita predvođena demokratama izgradila sistem odsustva i negovanja odsustva pravne države: “Sam vrh te elite koji je bio na vlasti odlučivao je o sudbini privrede, nacije, pojedinaca. Potpuno je sve bilo teledirigovano. Čak je bila uzurpirana izvršna vlast od strane bivšeg predsednika Borisa Tadića koji je obavljao i ono što nije bilo u njegovim ingerencijama. Kao da je Vlada u stvari bila jedna vrsta ikebane”.
Na Đilasu da "vadi fleke"
Odgovor na ovakve ocene, koje ne dolaze samo iz političkih krugova, do sada se iz DS-a uglavnom oslanjao na tvrdnje da su žrtva političkog progona sprovedenog od strane nove vlasti. Slično se reaguje i na nove navode, po kojima sve i da se reši kriza sa Razvojnom bankom Vojvodine, stranci preti nova blokada zbog neplaćenog duga od 36,3 miliona dinara marketinškoj agenciji “Communis”. Čelnik te firme Ivan Stanković to nije želeo da nam potvrdi. Kratko je rekao da njegova firma nikada ne komentariše odnose sa svojim klijengima.
Slično je navela i Aleksandra Jerkov. “Ukoliko sama firma kojoj se navodno duguje ne želi da govori o tome, to svakako neće raditi ni Demokratska stranka. Oni koji takve informacije objavljuju očigledno imaju izvore, pa neka im oni takva pisanja potvrde ili demantuju”.
Skoro da ima simbolike u tome što partija koja je toliko poklanjala medijskom imidžu sada možda i zbog toga grca u dugovima. Oni koji bi se mogli smatrati odgovornim za takvo stanje u međuvremenu su praktično očišćeni sa stranačkog čela. Nije pošteđen ni Dušan Petrović onaj koji je (kako se spekulisalo) od Tadića bio ovlašćen za upravljanje stranačkim poslovima. Izbačen je iz DS-a. Istu sudbinu je doživeo i aktuelni predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić, dok su ostali visokorangirani u prošlom vremenu skrajnuti. Izuzetak je Dragan Đilas. Preuzeo je partijsko kormilo, ali za njega je važilo da sa pozicije gradonačelnika Beograda nije imao preveliki uticaj na rad stranke, a javnosti nije nepoznato Tadićevo uverenje da mu je upravo iz Đilasovog tabora minirana predizborna kampanja.
Kako god, na Đilasu je sada da “vadi fleke”, u čemu dobrim delom ne odustaje od pravdanja poteza ranije garniture pa i uzimanje spornog kredita.
“Ja bih volela da Demokratska stranka isto kao Srpska napredna stranka ima predsednika koji ima stan koji vredi više od dva miliona evra. Volela bih da su kao druge stranke nekakvi tajkuni finansirali Demokratsku stranku, pa da nije morala da diže kredit”.
Zaključiće Aleksandra Jerkov govoreći o kreditu, koji je postao uzrok blokade. Ta konstatacija, međutim, teško da će zaustaviti utisak koji preovlađuje. Saša Đogović podvlači da ako DS uspe da vrati sredstva, onda će sve biti korektno pokriveno. “Ali”, napominje on “ostajem pitanje barem političke odgovornosti onih koji su svesno ulazili u takav kreditni aranžman. Verovatno sa namerom da se ta sredstva čak i ne vraćaju”.
Podsetimo još, neki od čelnika Razvojne banke Vojvodine od 22. marta su pritvoru i to zbog sumnji vezanih za uslove pod kojima je dato 45 kredita.
Od lične imovine demokrate odvajaju ne bi li spasili sopstvenu stranku. Članica Predsedništva Milica Delević je tako potvrdila da je u stranačku kasu uplatila novac, ali ne i da je ona, kako neki mediji pišu, najveći donator. Nekadašnji vicepremijer Božidar Đelić sam je izneo da će njegova uplata dodirnuti zakonski maksimum predviđen za fizička lica, što iznosi 800 000 dinara (oko 8 000 evra). Imovina članstva pokriće dve trećine duga, potvrdila nam je portparolka demokarta Aleksandra Jerkov. Dok će preostalo biti otplaćeno najverovatnije u novcu, onom koji se iz budžeta dobija za potrebe rada stranke.
Stoga smo je pitali i podsetili da je ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da je tako nešto po Zakonu o finansiranju političkih partija nedopustivo. On se mogao osloniti na član 17. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, po kome se budžetska sredstva mogu koristiti isključivo za uobičajeni rad partija, ne i za izbornu kampanju.
Stoga je i samouvereno zaključio: “Demokratska stranka traži da se krši Zakon. Ja to neću da dozvolim”.
Kako će ministar da spreči prelivanje budžetskog novca u pravcu pokrivanja iz izbora zaostalog duga demokrata, pita se Aleksandra Jerkov: “S obzirom na to da se sva sredstva koja ležu na račun Demokratske stranke, zbog toga što je račun u blokadi, automatski prebacuju na račun Razvojne banke Vojvodine. Tako da bi ministar finansija trebalo malo da se informiše o svom poslu i da konačno prestane sa praksom da za Demokratsku stranku važe pravila koja ne važe ni za jednu drugu stranku u ovoj zemlji. Uključujući i njegovu stranku”.
Makar ovaj završni segment je donekle i ono na čemu je sam Dinkić, inače lider Ujedinjenih regiona Srbije, insistirao. On se javno zapitao kako je moguće da je DS dobio višemilionski kredit od Razvojne banke Vojvodine bez sredstava obezbeđenja. “To ni jedan privrednik u Srbiji ne može da dobije. Ja znam, pošto je i naša stranka tražila kredit za kampanju, nama su tražili da 100 odsto damo depozit za kredit. Mislim da je isto bilo i za radikale i za Srpsku naprednu stranku”.
Zahtev za uključivanje Tužilaštva za organizovani kriminal
Koje je Demokratska stranka garancije ponudila za dobijanje kredita od Razvojne banke Vojvodine? “Garancije su bile te da Demokratska stranka ima redovna primanja iz Budžeta od 24 miliona dinara, a da rata kredita iznosi 11 miliona dinara. Odnosno Demokratska stranka je svojim redovnim primanjima iz budžeta mogla da dokaže da ima sredstava da finansira ratu kredita”.
Pravnicima preostaje da analiziraju da li je ta garancija mogla biti adekvatna, s obzirom da će budžetska sredstva ipak otići u pravcu pokrivanja troškova izbornih aktivnosti, a što gore citirani zakon onemogućava.
To je osnov po kome su sve glasniji oni koji traže da slučaj spornog kredita bude istražen od strane Tužilaštva, odnosno tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića. Zbog demokrata on se još jednom našao na udaru, kome ga je zapravo izložio jedan beogradski tabloid, tvrdnjom da su njegovu smenu zatražili u vrhu policije upavo zato što, navodno, štiti ljude iz redova DS-a. Radisavljević je to doživeo, sam kaže, kao prvoaprilsku šalu:
“U ponedeljak su me zvali da mi to kažu i pošto je tada bio 1. april, ja to zaista tako doživljavam. To je tako i nikako drugačije".
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, nekoliko dana pre nego što se ponovo našao u poziciji da se brani od medijskih prozivki, pitali smo Radisavljevića ima li podataka vezano za kredit koji je Demokratska stranka, prema medijskim navodima, bez kolaterale podigla u toku izborne kampanje?
“Policija nastavlja da proverava poslovanje Razvojne banke Vojvodine. Do kojih će podataka oni doći ja u ovom trenutku ne mogu da kažem. Videćmo kada policija bude završila svoj posao da li ima i nekih drugih spornih plasmana u Razvojnoj banci Vojvodine koje eventualno možemo da definišemo kao krivično delo”, rekao nam je Radisavljević.
Kako god da se rasplete, očigledno se pokazalo da je previsoka cena prošlogodišnje kampanje koju su demokrate vodile. U poruke predsedničkog kandidata Borisa Tadića, nije poverovao dovoljan broj birača, a od kampanje koju je vodio daleko više se pamte momenti koji su uglavnom inspirisali humorističare, ne i glasače.
Tadić i danas zapravo traga za svojim novim mestom pod političkim nebom Srbije, a u vreme njegovog liderstva teško narušeni imidž stranke ispravljaju drugi. Potrebno je ne samo da poprave utisak, nego i da razuvere javnost da državom nisu upravljali onako kako to opisuje ekonomista Saša Đogović: “Sama blokada računa Demokratske stranke govori i o tome kako su oni vodili zemlju”.
Po Đogoviću upravo je elita predvođena demokratama izgradila sistem odsustva i negovanja odsustva pravne države: “Sam vrh te elite koji je bio na vlasti odlučivao je o sudbini privrede, nacije, pojedinaca. Potpuno je sve bilo teledirigovano. Čak je bila uzurpirana izvršna vlast od strane bivšeg predsednika Borisa Tadića koji je obavljao i ono što nije bilo u njegovim ingerencijama. Kao da je Vlada u stvari bila jedna vrsta ikebane”.
Na Đilasu da "vadi fleke"
Odgovor na ovakve ocene, koje ne dolaze samo iz političkih krugova, do sada se iz DS-a uglavnom oslanjao na tvrdnje da su žrtva političkog progona sprovedenog od strane nove vlasti. Slično se reaguje i na nove navode, po kojima sve i da se reši kriza sa Razvojnom bankom Vojvodine, stranci preti nova blokada zbog neplaćenog duga od 36,3 miliona dinara marketinškoj agenciji “Communis”. Čelnik te firme Ivan Stanković to nije želeo da nam potvrdi. Kratko je rekao da njegova firma nikada ne komentariše odnose sa svojim klijengima.
Slično je navela i Aleksandra Jerkov. “Ukoliko sama firma kojoj se navodno duguje ne želi da govori o tome, to svakako neće raditi ni Demokratska stranka. Oni koji takve informacije objavljuju očigledno imaju izvore, pa neka im oni takva pisanja potvrde ili demantuju”.
Skoro da ima simbolike u tome što partija koja je toliko poklanjala medijskom imidžu sada možda i zbog toga grca u dugovima. Oni koji bi se mogli smatrati odgovornim za takvo stanje u međuvremenu su praktično očišćeni sa stranačkog čela. Nije pošteđen ni Dušan Petrović onaj koji je (kako se spekulisalo) od Tadića bio ovlašćen za upravljanje stranačkim poslovima. Izbačen je iz DS-a. Istu sudbinu je doživeo i aktuelni predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić, dok su ostali visokorangirani u prošlom vremenu skrajnuti. Izuzetak je Dragan Đilas. Preuzeo je partijsko kormilo, ali za njega je važilo da sa pozicije gradonačelnika Beograda nije imao preveliki uticaj na rad stranke, a javnosti nije nepoznato Tadićevo uverenje da mu je upravo iz Đilasovog tabora minirana predizborna kampanja.
Kako god, na Đilasu je sada da “vadi fleke”, u čemu dobrim delom ne odustaje od pravdanja poteza ranije garniture pa i uzimanje spornog kredita.
“Ja bih volela da Demokratska stranka isto kao Srpska napredna stranka ima predsednika koji ima stan koji vredi više od dva miliona evra. Volela bih da su kao druge stranke nekakvi tajkuni finansirali Demokratsku stranku, pa da nije morala da diže kredit”.
Zaključiće Aleksandra Jerkov govoreći o kreditu, koji je postao uzrok blokade. Ta konstatacija, međutim, teško da će zaustaviti utisak koji preovlađuje. Saša Đogović podvlači da ako DS uspe da vrati sredstva, onda će sve biti korektno pokriveno. “Ali”, napominje on “ostajem pitanje barem političke odgovornosti onih koji su svesno ulazili u takav kreditni aranžman. Verovatno sa namerom da se ta sredstva čak i ne vraćaju”.
Podsetimo još, neki od čelnika Razvojne banke Vojvodine od 22. marta su pritvoru i to zbog sumnji vezanih za uslove pod kojima je dato 45 kredita.