Dečiji i roditeljski dodatak u Srbiji, ali ne za više od četvoro dece

"Činjenica je da ja državi nisam rodila decu. To je moj izbor, moja želja, ali je jako ružno da moj sin koji je peto dete nema pravo ni na šta."

Jelena Vrbić majka je osmoro dece, a njen komentar podstaknut je zakonskom odredbom koja predviđa da u Srbiji dečiji i roditeljski dodatak sleduje samo do četvrtog deteta u porodici.

Sredinom jula 2024. predstavljen je nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim je povećan iznos roditeljskog dodatka.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski poručila je 17. jula, tokom prve javne rasprave o izmenama Zakona, da će Srbija imati najveći roditeljski dodatak na Balkanu.

Pročitajte i ovo:

Populaciona politika u Srbiji po Orbanovom uzoru

Navela je da su demografski podaci za Srbiju zabrinjavajući i da država želi da popravi demografsku sliku, kao i da su finansijski podsticaji deo rešenja u tom cilju.

Međutim, iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A11 upozoravaju da je predloženim izmenama "propuštena prilika" da se izmene i druge odredbe zakona koje naročito pogađaju najsiromašnije porodice sa decom.

"Korist će imati isključivo one porodice sa najviše četvoro dece, dok će porodice sa više od četvoro dece ponovo ostati u potpunosti uskraćene za ovu vrstu podrške, osim u izuzetnim slučajevima propisanim zakonom", kaže za RSE pravna savetnica Inicijative A11 Ratka Tomić.

Postojeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđa da dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje jedan od roditelja za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Za porodice sa više od četvoro dece, ova vrsta pomoći države nije predviđena.

Jelena Vrbić je iz Užica na zapadu Srbije. Njeno najstarije dete ima 18 godina, a najmlađe je staro osam meseci.

Ni ona, ni njen suprug nemaju stalno zaposlenje. Zarađuju od povremenih poslova, a njihova primanja nemaju kontinuitet.

Zato im je, napominje, pomoć države neophodna.

Na račun ove porodice stizala je pomoć u vidu dečijeg dodatka skoro četiri godine, ali je ta pomoć privremeno prekinuta usled administrativne greške.

Dok čeka da se finansijska podrška ponovo aktivira, Vrbić kaže da je pomalo ogorčena.

"Oni (deca) ovoj državi očigledno nisu potrebni", kaže ova majka.

Romske porodice posebno ugrožene

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji, državi sa 6,6 miliona stanovnika, 69 odsto porodica ima decu.

Od toga 5.516 porodica je sa petoro i više dece.

Ratka Tomić iz Inicijative A11 kaže da su među porodicama sa petoro i više dece najviše porodice pripadnika romske nacionalnosti, skoro 33 odsto.

"One su u riziku da ostanu bez mogućnosti da njihove egzistencijalne potrebe budu zadovoljene", objašnjava Tomić.

Romi su po popisu stanovništva iz 2022. godine treća po brojnosti nacionalna manjina u Srbiji, sa 131.936 ljudi koji su se tako izjasnili.

Tomić kaže da resorno ministarstvo "zaboravlja tu decu i na taj način zanemaruje svoju obavezu da sprovede procenu uticaja propisa na socioekonomski ugrožene kategorije građana Srbije".

Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nisu odgovorili na pitanje RSE povodom ovih kritika.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom propisuje i uslove koji moraju da se ispune kako bi pomoć mogla da pristiže, a to je redovno školovanje dece i obavezna vakcinacija.

Tomić naglašava da ovi uslovi imaju nesrazmerno negativne efekte, naročito na decu iz najugroženijih romskih porodica, zbog brojnih poteškoća sa kojima se suočavaju kada je u pitanju obuhvat obaveznom imunizacijom i dostupnost predškolskog i kvalitetnog osnovnog obrazovanja.

"Poteškoća poput neupisivanja dece u matične knjige rođenih, neposedovanja dokumenata, diskriminacije, nedovoljnog prihvatanja u vršnjačkim grupama, nedostatka dodatne podrške, upisivanja u specijalne škole i ranih brakova", objašnjava ona.

Dodaje da je reč o deci koja često žive u ekstremnom siromaštvu i u izuzetno lošim uslovima za život.

"Najčešće u neformalnim naseljima i čiji se roditelji bore da ih prehrane oslanjajući se na ionako male iznose novčane socijalne pomoći ili obavljajući slabo plaćene neformalne poslove", kaže Tomić.

Ona upozorava da se upravo zbog uslova za dobijanje roditeljskog i dečijeg dodatka sankcionišu sva deca iz porodice, a ne samo ona koja su nevakcinisana ili su ostala izvan sistema obrazovanja.

"Na ovaj način umesto da sporne odredbe imaju karakter podrške - što i jeste opšti cilj ovog Zakona, one su u suprotnosti sa najboljim interesom deteta", ističe Tomić.

Pročitajte i ovo:

Svake godine grad manje u Srbiji

Zahtevi za izmene Zakona

Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja A11 uputila je komentare i pismo ministarki Milici Đurđević Stamenkovski na Nacrt izmena Zakona, u kojima je ukazala na sporne uslove.

"Iako na prvi pogled deluju neutralno, njihovi efekti su takvi da imaju neproporcionalno negativne posledice na najugroženije porodice sa decom", ističe Ratka Tomić.

Inicijativa A11 pozvala je ministarku da kroz predložene izmene Zakona uvrsti i ukidanje dosadašnjih uslova potrebnih za sticanje prava na dodatak, kao i ograničenje broja dece u porodici koja će ga primati.

Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju ni o ovom predlogu nevladinog sektora nisu odgovorili na pitanje RSE.