Sudeći prema prvim rekacijama zvaničnika, Vlada Srbije, za sada, je odustala od prodaje nacionalnog mobilnog operatera.
Nakon ponude “Telekoma Austrije” od 950 milona evra i investicije u vrednosti 450 miliona evra, premijer Mirko Cvetković je izjavio da Vlada neće prodati Telekom za manje od 1,4 milijarde evra, koliko je minimalna utvrđena cena za 51 odsto kapitala te kompanije.
Nedelju dana pre određenog roka, jasno je da će prodaja “Telekoma Srbija” morati da sačeka neka bolja vremena.
Iako se još očekuju formalni potezi - analize i predlog radne grupe - sa ključnih pozicija u Vladi stigli su nedvosmisleni signali.
Nešto pre premijera oglasio se resorni ministar Predrag Marković koji je konstatovao da je ponuda austrijske firme “uvredljiva”.
„Uvredljivo je kada odete recimo u Beč i uđete da kupite mocart kugle i ako piše da koštaju 10 evra, ne pada vam na pamet da pružite šest i da kažete da hoćete da kupite. Ovo nisu mocart kugle. Ovo je jedna velika, moćna, ozbiljna kompanija“, rekao je ministar kulture, medija i informatičkog društva.
U tom kontekstu postavlja se pitanje – zašto ta kompanija nije mogla da bude prodata za sumu na koju je procenjena njena vrednost, i zbog čega se na tenderu pojavio samo jedan zaintersovan kupac.
Te činjenice za ekonomskog eksperta Vladimira Gligorova, sa Instituta za upredne ekonomske studije u Beču, nisu nikakvo iznenađenje, pogotovo ako se ima u vidu aktuelna investiciona klima.
“Opšta investiciona klima nije povoljna bilo gde, a posebno u Srbiji s obzirom na prilično velike makroekonomske neizvesnosti i neravnoteže. Tako da ovo nije momenat da se nešto posebno ulaže u Srbiju i balkanske zemlje uopšte", smatra Gligorov.
"Vruć šamar"
Kao paralelu ovom događaju, urednik ekonomske rubrike u listu “Politika” Miša Brkić podvlači činjenicu da je, u danu kada je “Telekom Austrija” ponudila ovu sumu, američka multinacionalna kompanija ITT kupila firmu T-Mobil.
Pozivni centar Telekoma Srbija
“Odnosno, američku kompaniju “Dojče telekoma“ za 39 milijardi dolara. Dakle, na globalnom nivou, na globalnom tržištu telekomunikacija, i dalje se događaju velike i spektakularne akvizicije, a ovo što je “Telekom Austrije" ponudio samo pokazuje koliko smo mi minorni na tom velikom, globalnom telekomunikacionom tržištu", smatra Brkić.
Zbog toga, Miša Brkić ponudu austrijske kompanije doživljava:
“Kao vruć šamar Vladi Srbije, jer od onoga što je ona očekivala, zapravo nije bilo ništa. To je još samo jedan dokaz da, kad se prodaje porodična srebrnina, nije važno ono šta mi mislimo koliko ona vredi, već vredi onoliko kolko je neko spreman za to da plati”.
Vladimir Gligorov smatra da je celokupan tender bio veoma loše organizovan i sproveden, sa dosta nejasnoća i netransparentnosti.
“Nije do kraja bilo jasno ni šta se prodaje. Uslovi su menjani u toku samog procesa. Produžavani su i rokovi, jer je bilo očigledno da nije do kraja jasno šta se tu događa i šta se može očekivati od strane investitora. Tako da je to sve zajedno, verovatno, odbilo najveći broj onih koji bi eventualno mogli da u tom učestvuju, a nemaju nekog prevelikog iskustva sa srpskim tržištem. Prosto, netransparentna je situacija i to je sigurno ono što je najveći negativni doprinos same srpske Vlade”, ocenjuje Gligorov.
Sindikati Telekoma zadovoljni su ovakvim razvojem događaja. Zadovoljne su i opozicione stranke koje su pokrenule peticiju protiveći se njegovoj prodaji.
Međutim, kako primećuje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković – tu neće biti nekog neposrednog političkog kapitala, jer je i Vlada pokazala da nije spremna da proda Telekom po svaku cenu.
“Tako da je to nešto što će pokazati da se o interesima građana računa na svim stranama”, kazao je Stoiljković.
Međutim, ono što može delimično da predstavlja problem za stranke vladajuće koalicije, po Stoiljkoviću je sledeće:
“Prosto bi taj novac, u vreme pred izbornu kampanju, relaksirao malo socijalno-ekonomsku situaciju. Doneo nešto svežeg novca u investicione fondove, a nešto i u potrošnju. Ali mislim da je to najmanji mogući gubitak. Važno je da smo mi neku vrstu saglasnosti ili smanjivanja političkih tenzija oko toga – da li, ili ne, prodati Telekom po svaku cenu - otklonili na taj način, što se pokazalo, da ni stranke na vlasti nisu za takav korak.”
Nakon ponude “Telekoma Austrije” od 950 milona evra i investicije u vrednosti 450 miliona evra, premijer Mirko Cvetković je izjavio da Vlada neće prodati Telekom za manje od 1,4 milijarde evra, koliko je minimalna utvrđena cena za 51 odsto kapitala te kompanije.
Nedelju dana pre određenog roka, jasno je da će prodaja “Telekoma Srbija” morati da sačeka neka bolja vremena.
Iako se još očekuju formalni potezi - analize i predlog radne grupe - sa ključnih pozicija u Vladi stigli su nedvosmisleni signali.
Nešto pre premijera oglasio se resorni ministar Predrag Marković koji je konstatovao da je ponuda austrijske firme “uvredljiva”.
Marković: Ovo nisu mocart kugle. Ovo je jedna velika, moćna, ozbiljna kompanija.
„Uvredljivo je kada odete recimo u Beč i uđete da kupite mocart kugle i ako piše da koštaju 10 evra, ne pada vam na pamet da pružite šest i da kažete da hoćete da kupite. Ovo nisu mocart kugle. Ovo je jedna velika, moćna, ozbiljna kompanija“, rekao je ministar kulture, medija i informatičkog društva.
U tom kontekstu postavlja se pitanje – zašto ta kompanija nije mogla da bude prodata za sumu na koju je procenjena njena vrednost, i zbog čega se na tenderu pojavio samo jedan zaintersovan kupac.
Te činjenice za ekonomskog eksperta Vladimira Gligorova, sa Instituta za upredne ekonomske studije u Beču, nisu nikakvo iznenađenje, pogotovo ako se ima u vidu aktuelna investiciona klima.
“Opšta investiciona klima nije povoljna bilo gde, a posebno u Srbiji s obzirom na prilično velike makroekonomske neizvesnosti i neravnoteže. Tako da ovo nije momenat da se nešto posebno ulaže u Srbiju i balkanske zemlje uopšte", smatra Gligorov.
"Vruć šamar"
Kao paralelu ovom događaju, urednik ekonomske rubrike u listu “Politika” Miša Brkić podvlači činjenicu da je, u danu kada je “Telekom Austrija” ponudila ovu sumu, američka multinacionalna kompanija ITT kupila firmu T-Mobil.
“Odnosno, američku kompaniju “Dojče telekoma“ za 39 milijardi dolara. Dakle, na globalnom nivou, na globalnom tržištu telekomunikacija, i dalje se događaju velike i spektakularne akvizicije, a ovo što je “Telekom Austrije" ponudio samo pokazuje koliko smo mi minorni na tom velikom, globalnom telekomunikacionom tržištu", smatra Brkić.
Zbog toga, Miša Brkić ponudu austrijske kompanije doživljava:
“Kao vruć šamar Vladi Srbije, jer od onoga što je ona očekivala, zapravo nije bilo ništa. To je još samo jedan dokaz da, kad se prodaje porodična srebrnina, nije važno ono šta mi mislimo koliko ona vredi, već vredi onoliko kolko je neko spreman za to da plati”.
Brkić: To je još samo jedan dokaz da, kad se prodaje porodična srebrnina, nije važno ono šta mi mislimo koliko ona vredi, već vredi onoliko kolko je neko spreman za to da plati.
Vladimir Gligorov smatra da je celokupan tender bio veoma loše organizovan i sproveden, sa dosta nejasnoća i netransparentnosti.
“Nije do kraja bilo jasno ni šta se prodaje. Uslovi su menjani u toku samog procesa. Produžavani su i rokovi, jer je bilo očigledno da nije do kraja jasno šta se tu događa i šta se može očekivati od strane investitora. Tako da je to sve zajedno, verovatno, odbilo najveći broj onih koji bi eventualno mogli da u tom učestvuju, a nemaju nekog prevelikog iskustva sa srpskim tržištem. Prosto, netransparentna je situacija i to je sigurno ono što je najveći negativni doprinos same srpske Vlade”, ocenjuje Gligorov.
Sindikati Telekoma zadovoljni su ovakvim razvojem događaja. Zadovoljne su i opozicione stranke koje su pokrenule peticiju protiveći se njegovoj prodaji.
Međutim, kako primećuje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković – tu neće biti nekog neposrednog političkog kapitala, jer je i Vlada pokazala da nije spremna da proda Telekom po svaku cenu.
“Tako da je to nešto što će pokazati da se o interesima građana računa na svim stranama”, kazao je Stoiljković.
Međutim, ono što može delimično da predstavlja problem za stranke vladajuće koalicije, po Stoiljkoviću je sledeće:
“Prosto bi taj novac, u vreme pred izbornu kampanju, relaksirao malo socijalno-ekonomsku situaciju. Doneo nešto svežeg novca u investicione fondove, a nešto i u potrošnju. Ali mislim da je to najmanji mogući gubitak. Važno je da smo mi neku vrstu saglasnosti ili smanjivanja političkih tenzija oko toga – da li, ili ne, prodati Telekom po svaku cenu - otklonili na taj način, što se pokazalo, da ni stranke na vlasti nisu za takav korak.”