Ne mislim da bi sankcije protiv Rusije donele dobre rezultate, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 19. januara.
Kako je ocenio, Srbija ima negativna iskustva sa sankcijama koje su državi uvedene devedesetih godina, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
"Ne mislim da će to (sankcije) doneti dobre rezultate", rekao je.
Srbija, uprkos pozivima Brisela jer je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Na ocenu moderatora tribine u Davosu, urednika Politika (Politico) Džamila (Jamil) Anderlinija, da su političari komentarisali da Srbija "nikada neće biti deo Evropske unije" zbog stavova o ratu u Ukrajini, Vučić je upitao o kojim je stavovima reč.
"Ono što sam ja čuo proteklih meseci je da sam ja 'mali Putin', da ću početi rat u regionu. To se ne dešava, niti će se desiti, to je brutalna laž", rekao je Vučić.
Kako je istakao, Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
"Mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije. I Krim i Donbas su deo Ukrajine, ako pitate Srbiju. Nećemo promeniti taj stav", dodao je.
Naglasio je i da Srbija podržava i poštuje sve rezolucije i povelju Ujedinjenih nacija (UN).
"Pitam zašto drugi, velike sile, ne poštuju Rezoluciju 1244 UN (koja se odnosi na Kosovo). Pričam o teritorijalnom integritetu Srbije", rekao je on.
Na pitanje da li je ruski predsednik Vladimir Putin ratni zločinac, Vučić nije direktno odgovorio, već je ocenio da bi "voleo da vidi mir što je pre moguće".
"Neću da kažem da je Putin ludak, što su govorili mnogi ovde u Davosu. Sa tim se ne slažem, ali ću reći da su mnogi evropski lideri (od početka rata) bili u Moskvi i pričali sa njim i nisu me izvestili o ishodima tih sastanaka. Ja nisam pričao sa Putinom osam, devet meseci. Pričali smo o isporuci gasa, nisam bio veoma srećan rezultatima tog sastanka, ali nisam bio ni potpuno razočaran", rekao je.
Vučić 'pesimističan' o ulasku u Evropsku uniju
Vučić je učestvovao na panelu o Evropskoj političkoj zajednici, uz predsednicu Evropskog parlamenta Robertu Mecolu (Metsola) i premijere Albanije i Irske Edija Ramu i Lea Varadkara.
Tema panela je kako nova Evropska politička zajednica može pomoći Evropskoj uniji i njenim susedima da ojačaju bezbednost kontinenta usred širih geopolitičkih promena.
"Pomalo sam pesimističan o mogućnosti da uđemo u Evropsku uniju u skorom periodu, ne samo Srbija, već i svi ostali u regionu. ", rekao je Vučić.
"Da li ćemo biti deo Evropske unije sutra ili prekosutra, znamo da se to neće desiti", dodao je.
On je rekao da inicijativa o Evropskoj političkoj zajednici "nije beznadežna".
"Važna je za nas, jer bar možemo da diskutujemo o važnim pitanjima sa evropskim liderima, da pokrenemo pitanja, verujemo da je to dobra ideja predsednika Makrona", dodao je Vučić.
Prema oceni premijera Albanije, Evropska politička zajednica je dobra inicijativta, koja se zasniva na ideji o trajnom miru u Evropi.
Istakao je i da je pitanje da li će zajednica funkcionisati i da li će obezbediti platformu da cela Evropa bude jedinstvena.
Prema rečima Rame, regionu Zapadnog Balkana je da ga Evropska unija dodatno uključi. Pored ostalog, pomenuo je i dodatno uključenje u pretpristupne fondove.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je izjavila da je "uprkos inicijalnom skepticizmu", Evropski parlament podržao ideju o Evropskoj političkoj zajednici.
Istakla je da se mora raditi na jačanju evropske bezbednosti.
"Ako jedna država nije bezbedna, ceo evropski kontinent nije bezbedan, to smo videli na primeru ruske invazije na Ukrajinu", ocenila je.
Premijer Irske Leo Varadkar je ukazao da je važno da svi budu uključeni u Evropsku političku zajednicu, ali da je takođe bitno da ona "ne duplira ono što rade Savet Evrope i OEBS" i da zajednica ne sme da usporava proces proširenja Evropske unije.
Šta je Evropska politička zajednica?
Kako su u svojim izjavama objašnjavali evropski zvaničnici, Evropska politička zajednica (EPC) predstavlja platformu za političku koordinaciju evropskih zemalja.
Cilj je, kako se navodi, podsticanje političkog dijaloga i saradnje radi rešavanja pitanja od zajedničkog interesa - kako bi se ojačali bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta.
Ideju o formiranju Evropske političke zajednice je u maju 2022. godine iznela Francuska, a potom je ovu inicijativu podržao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel).
Prema francuskoj inicijativi, Evropska politička zajednica bila bi otvorena za evropske države koje dele zajednički skup demokratskih vrednosti.
Takav pristup se zagovara bez obzira to da li su države članice Evropske unije (EU) i na njihov trenutan odnos sa EU: da li žele ili ne da joj se pridruže, napustile su je ili su sa njom povezane samo ekonomskim sporazumima.
Prema zamisli predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, Evropska politička zajednica uključila bi države Zapadnog Balkana u pojedine sektorske politike EU, u skladu sa njihovim napretkom u pristupnom procesu.
