Ugrožava li zakon dobrovoljno davanje krvi?

Dobrovoljno davalaštvo krvi u Zlatiborskom okrugu se gasi, uverena je načelnica Službe za transfuziju krvi Opšte bolnice u Užicu Radmila Smiljanić.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ona podvlači da će to biti posledica primene novog Zakona o transfuzijskoj medinici koji bi u Srbiji na snagu trebalo da stupi 1. januara 2019. godine, a koji onemogućava skupljanje krvi u Užicu, čime se otvara pitanje mogućih rizika za 340.000 stanovnika ove i turistički u svim sezonama izuzetno popularne regije:

“Do sada se u Zlatiborskom okrugu javljalo oko 9.000 ljudi da daje krv, a mi posle provera uzmemo od 7.000 davalaca. Zahvaljući tome, nikada nismo imali ni letnju ni zimsku nestašicu krvi. Novim zakonskim rešenjima urušiće se dobrovoljno davalaštvo, nešto što smo ovde godinama gradili. Imaćemo situaciju da oko 80 posto naših stalnih davalaca neće više hteti da daje krv. Znači, od tih 7.000 jedinica, nama 5.500 ljudi neće davati krv”, upozorava Smiljanić.

Iz straha da bi se koliko za šest meseci zaista mogao dogoditi takav scenario predstavnici zdravstvenih službi, dobrovoljnih davalaca krvi i lokalnih zajednica udružili su svoj glas, sa uverenjem da samo tako mogu sprečiti ugrožavanje zdravlja građana Zlatiborskog okruga.

Radovan Janjić, predsednik udruženja “Kap po kap-život”, potvrdio je za RSE da se u ime tog Udruženje dopisom obratio najvišim predstavnicima vlasti u državi.

“Procenili smo da će naše davalaštvo u prvoj godini primene Zakona pasti za 60 posto. Onaj ko jednom prestane da daje krv, vrlo teško će se vratiti u redove dobrovoljnih davaoca. Zahteve protiv gašenje užičke Transfuziološke službe poslao sam predsedniku Republike (Aleksandar Vučić), predsednici Vlade Srbije (Ana Brnabić), ministru zdravlja (Zlatibor Lončar)”, kaže Janjić uz napomenu da do ovog trenutka nema odgovora.

Tekst novog Zakona predviđa da će u na teritoriji cele Srbiji od naredne godine biti pet ovlašćenih transfuzijskih ustanova: dve u glavnom gradu Beogradu i po jedna u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Služba za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice sledeće godine bi, uz još 46 drugih centara koji takođe trenutno obavljaju prikupljanju krvi, mogla da postane bolnička banka krvi. Reč je o nekoj vrsti frižidera u kom bi se čuvala krv, ali koji ne može biti punjavan zalihama uzetim od davaoca koji sada dolaze u užičku bolnicu.

Umesto toga, grad Kragujevac bi trebalo da, u koordinaciji sa Crvenim krstom, Užičanima organizuje akcije davanja krvi, kao i njen transport, odnosno dostavljanje po potrebi. Iz mnogih razloga, a posebno zbog zanimljivosti koje užički kraj ima za turiste, lekari iz ovog grada od nadležnog Ministarstva traže preispitivanje odluke. Svoju poziciju smatraju specifičnom, a pogotovu u vreme letnjih meseci, kada statistike, na žalost, pokazuju i povećanje broja saobraćajnih udesa u ovom delu Srbije.

Doktorka Smiljanić upozorava na još jednu moguću lošu posledicu primene novog Zakona. Ona postavlja pitanje šta će se dogoditi ukoliko u određenom trenutku, u užičkoj bolnici ne bude dovljno krvu, ko će odlučivati kom pacijentu pomoći pre nego što stignu dovoljne količine krvi iz ovlašćene ustanove u Kragujevcu:

“Mi ne smemo nikada doći u takvu situaciju da lekar odlučuje ko će da ostane u životu, da li beba, povređeni, porodilja. Svi moraju da ostanu u životu. Ako nam se ovim Zakonom ugrožava samo jedan stanovnik, on ne sme biti na snazi.”

Po novom Zakonu užička hirurgija do 1. oktobra 2018. godine trebalo bi da napravi procenu potreba krvi za predstojeću 2019. godinu.

To će biti veliki problem, kaže načelnik hirurgije užičke Opšte bolnice Miroslav Stojanović. On navodi da se godišnje tu obavi do 4000 složenih operacija iz svih oblasti hirurgije, te da se poslednjih nekoliko godina vrše kardiološke i ortopedske intervencije. Podvlači da je to bolnica u kojoj se leče pacijenti deset opština Zlatiborskog okruga:

“Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je naša transfizija u bolnici uvek ispunjavala svoj zadatak i bili smo sigurni u tom pogledu. Sva nenadana dešavanja, a do ovih prostora su stizale posledice i ratnih zbivanja u BIH, užička transfuzija je odlično pokrivala. Davalaštvo je bilo na visokom nivou i ja se stvarno ne sećam da je falila i jedna doza krvi za ono što mi u hirurgiji radimo.”

Stojanović dodaje da bi kruta primena Zakona imala mnoge negativne posledice, te uverava da bi idealno rešenje bilo podela nadležnosti:

“Podeliti nadležnost između ovlašćenog centra u Kragujevcu i užičke transfuzije. To bi značilo da ovdašnja transfizija praktično obavlja sve poslove kao i do sada, jer je odlično opremljena i ima stručan kadar kao i veliki broj doborvoljnih davalaca.”

Po objašnjenju koji je kao predlagač iznela Vlada Srbije nova zakonska rešenja preduzeta su u cilju centralizacije službe, što je potrebno kako se preko krvi ne bi širile zarazne bolesti.

Doktorka Smiljanić, koja iza sebe ima 38 godina staža u užičkoj transfuziji, a više puta je bila evaluator evropske škole transfuzije u Londonu, smatra da to ne može biti valjani razlog. Dodaje i da su iskustva u drugim zemljama potpuno drugačija:

“Evo, citiram kolegu iz Nemačke, koji je na Evropskoj školi transfuzione medicine rekao: `Molim srpske transfuziologe da dobro razmisle šta je najbolje za pacijente u Srbiji. Mi u Nemačkoj nismo se usudili da uđemo u centralizaciju transfuziološke službe, jer taj proces ima dve opasnosti. Jedna je da onaj vrh koji rukovodi se odvoji od baze i da uđe u razne koruptivne oblasti, a druga opasnost je da krajnji korisnik ne može da dođe do transfuzione terapije'.”

Dobrovoljni davalac Janjić upozorava na stav velikog broja davalaca užičkog kraja posle donošenja ovakvog zakona, dodajući da se moraju boriti protiv birokratije u Beogradu, za koju tvrdi da ne poznaje situaciju na terenu:

“Ja prosto ne mogu da izgovorim rečenicu da neću više davati krv. Znate, davaoci to rade iz svog srca i duše, iz potrebe, iz osećaja odgovornosti prema sebi, porodici, društvu u kome žive, iz čovekoljublja. I zamislite sada da im neko jednim papirom uništi to što je lepo u njima, pa da više ne daju krv.”

Ovih dana oglasilo se i društvo dobrovoljnih davalaca krvi “Policajac” iz Užica, koje organizuje više od deset akcija godišnje. Tu kažu neće više davati krv ukoliko se ugasi užička Transfuziološka služba. Sličnog stave su i druga udruženja davaoca iz ove regije na zapadu Srbije.