Poslanici danskog parlamenta izglasali su predlog zakona po kojem će se azilanatima oduzimati dragocenosti u zamenu za njihovo izdržavanje.
Na ovaj način vlasti u Kopenhagenu nastoje da dodatno zaustave priliv izbeglica, uprkos tome što su zajedno sa Švedskom nedavno pooštrile kontrolu na granicama.
Mere koje uključuje odlaganje spajanja izbegličkih i migrantskih porodica do tri godine pokazuju da opada entuzijazam u nordijskim zemljama za prihvat migranata.
Kritičari upoređuju plan danskih vlasti sa konfiskacijom imovine Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
“Većina izbeglica je izgubila sve. Međutim, ovim zakonima kao da se želi reći da nekolicina koja bila dovoljno srećna da preživi put do Danske i sačuva nešto od stvari nije dovoljno izgubila”, navodi se u saopštenju OEBS, koje izražava suštinu kritika mnogih humanitarnih organizacija.
Danske vlasti insistiraju na jednakom tretmanu migranata i nezaposlenih Danaca, koji moraju da prodaju imovinu kako bi dobili naknadu od države.
Premijer Lars Loke Rasmusen odbacuje kritike, nazivajući zakon “najpogrešnije shvaćenim u istoriji Danske”.
Prema predlogu zakona, izbeglice mogu da zadrže stvari u vrednosti do 10 hiljada danskih kruna (1.450 dolara). Prvobitno je bilo predviđeno 3.000 kruna ali je ovaj prag podignut nakon kritika organizacija za ljudska prava. Vrednosti od ličnog, emotivnog značaja za migrante, kao što je venčani prsten, izuzeti su iz zakona.
Danske vlasti očekuju tokom 2016. godine oko 20.000 tražilaca azila, u poređenju sa 15.000 prošle godine, saopštlo je Ministarstvo integracija.
Liberalna Vlada Danska koja je preuzela kormilo pre sedam meseci na obećanju da će “odmah smanjiti” priliv izbeglica, nastoji da to i ostvari.
Usvajanje paketa mera za odvraćanje izbeglica za traženjem azila bilo je očekivano, naveo je ranije Bi-BI-Si, budući da vladajuća stranka ima podršku desničarske partije, poput antiimigrantske Narodne partije (DF).
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 70 odsto građana Danske smatra dolazak azilanata najvažnijim pitanjem.
“Ne bih rekao da sam postao rasista. Međutim, uviđam potencijalne negativne posledice dolaska izbeglica po naše društvo i ekonomiju”, kazao je za Rojters taksista Poul Madsen.
Danska nije jedina nordijska zemlja koja nastoji da spreči masovni priliv migranata. Švedska, u koju je prošle godine stiglo 160 hiljada izbeglica što je najviše u Evropi po glavi stanovnika, pojačala je početkom godine kontrolu granice sa Danskom.
Švedski premijer Stefan Lofven obećao je u ponedeljak veća sredstva za policiju nakon što je nožem ubijena 22-godišnja žena koja je radila u izbegličkom centru za prihvat maloletnika bez pratnje. Uhapšen je jedan maloletnik osumnjičen za ubistvo u mestu Molndal na zapadu Švedske.
Prema istraživanjima javnog mnenja, podrška socijaldemokratskoj Vladi Švedske pala je na 23 odsto, što je najniži rejting ove partije u poslednjih 50 godina. Socijaldemokrate su osvojile 31 procenat glasova kada su došli na vlast 2014.
U međuvremenu, Norveška nastoji da vrati izbeglice koje dolaze preko Rusije. S druge strane, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio u utorak da Moskva neće prihvati migrante koje vraćaju vlasti u Oslu.
Danska nije jedina zemlja koja namerava da oduzima dragocenosti od izbeglica. Švajcarska konfiskuje stvari vrednije od 1.000 franaka, nemačka savezna država Baden-Vitemberg iznad 350 evra, a prema izveštajima, to čine i druge južne nemačke države.
