Peti jubilarni put, festival "Dani Sarajeva" okupio je u Beogradu umetnike i publiku iz dva grada, a prvo veče, uz suze, osmehe i buran aplauz dočekana je sarajevska kantauroka Jadranka Stojaković.
U narednih nedelju dana, zajedničkim jezikom muzike i pozorišta, ovaj festival, pokrenut sa ciljem podsećanja na početak opsade Sarajeva, nastavlja da uspostavlja pokidane veze.
Taj posao je, kažu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, težak i neprekidan jer svaki njihov korak napred unazad vraćaju pogrešne političke odluke.
Sarajlije došle da se predstave!
Ale, ale, dobro došli ste!
Bićemo sa vama sada, da gradimo mostove!
Performanskom mladih iz Inicijative za ljudska prava, počeo je festival koji je od male grupice ljudi koja se oko njega okupila pre pet godina prerastao u nezaobilazno mesto susreta Beograđana i Sarajlija.
Iako se još uvek oporavlja od povreda koje je zadobila pre dve godine na nastupu u Japanu, Jadranka Stojaković produžila je planirani koncert i sa publikom u Domu sindikata podelila hitove, koje pamte oni stariji, a mladi ih danas pevaju:
“Sarajevo-Beograd, šta još reći. A onda je još i Jadranka tu, koja baš na neki način spaja to dvoje. Ja sam generacija koja je bila u onoj zemlji i onda su to izuzetno jake emocije. Ono što mi je jako drago je to da ova inicijativa kreće od mladih Beograđana i da ovde ima dosta mladog sveta iz Bosne. To je ono što me raduje", kaže jedan od posetilaca koncerta.
"Ovo je jedno zaista lepo veče. Sa muzikom koju pamti moja generacija, a raduje me što sam video mnogo mladih. Ja sam malo Crnogorac, malo iz Bosne, a živim u Beogradu", kaže jedan posetilac.
Sve smo mogli, osim rata – stoji u najavi koncerta, a Jadranka Stojaković, iako su mnoga mesta u kojima je nekada svirala nestala, kaže da ovaj festival pokazuje da se može napred.
"Da mladi stvaraju budućnost jer mislim da stvarno, kako su naši davno govorili, na njima svet ostaje. Bez obzira što sam ja bila u Japanu, moja generacija je upropastila, ona je napravila veliki kiks zato što nisu bili spremni da spreče mnoge stvari", ističe Stojaković.
Progovoriti otvoreno, hrabro i beskompromisno
Puno mladih Sarajlija provešće naredne dane u Beogradu. Mnogi od njih, svake godine su gosti festivala, nekima je prvi put:
“Vidim da svi mogu da se slažu i možemo da pokažemo da nam je stalo jedni do drugih i da veza između nas može biti bolja. Iz godine u godinu se to poboljšava."
“Mislim da nema nikakve negativne pomisli da Sarajevo.”
“Osećam se super jer sam tu među svojim prijateljima.”
Festival „Dani Sarajeva“ nastao je kao reakcija mladih ljudi iz Srbije na ćutanje zvaničnog Beograda o onome što se tokom rata dešavalo u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, a svake godine održava se u maju, simbolično podsećajući na opsadu Sarajeva. Beograđani, kao i njihovi gosti veruju da se pogledi, iako polako, u Srbiji ipak menjaju.
“Ta vrsta autizma, na koji smo na žalost bili osuđeni od ’87., pa maltene do pre neki dan, se čini mi se polako povlači. A ove stvari su, bez obzira što su kap u moru, dragocene”, kaže muzički kritičar Petar Janjatović.
Tokom festivalskih dana, publika će moći da pogleda predstave sarajevske rediteljke Selme Spahić - „Usamljeni Zapad“ , „Kako sam naučila da vozim“ i premijerno „Prešućivanje".
Koncert Jadranke Stojaković na Danima Sarajeva u Beogradu, 01. maj 2011.Na scenama beogradskih pozorišta biće izveden i „Jedan Pikaso“ Sarajevskog ratnog teatra, te u režiji Gorčina Stojanovića „Sarajevska pozorišna tragedija“. Tu su i filmovi sa Sarajevo film festivala, te brojni koncerti muzičara iz BiH.
Dug su put organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava prešli da bi na ovaj način Sarajevo predstavili Beogradu, a spotiču ih, kako nam kaže direktorka Maja Mićić, i danas.
“Svake godine se između dva festivala pribojavam da će sve ono što je postignuto do tog momenta da nas vrati unazad nekim pogrešnim političkim potezima. Ove godine želimo ponovo da damo jaku političku poruku da je sa mladim generacijama i dalje neophodno pričati o opsadi Sarajeva, o onome što se dešavalo u Bosni i Hercegovini, i u čitavom regionu tokom devedesetih, opet jezikom pozorišta i muzike”, kazala je Micić.
"Ovaj festival je za sve nas koji dijelimo zajedničku prošlost i sličnu sadašnjost, prilika za bolju budućnost. To nije floskula, već mogućnost, data kroz šansu da se progovori otvoreno, hrabro i beskompromisno," napisala je sarajevska rediteljka Lajla Kaikčija.
U narednih nedelju dana, zajedničkim jezikom muzike i pozorišta, ovaj festival, pokrenut sa ciljem podsećanja na početak opsade Sarajeva, nastavlja da uspostavlja pokidane veze.
Taj posao je, kažu organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava, težak i neprekidan jer svaki njihov korak napred unazad vraćaju pogrešne političke odluke.
Sarajlije došle da se predstave!
Ale, ale, dobro došli ste!
Bićemo sa vama sada, da gradimo mostove!
Performanskom mladih iz Inicijative za ljudska prava, počeo je festival koji je od male grupice ljudi koja se oko njega okupila pre pet godina prerastao u nezaobilazno mesto susreta Beograđana i Sarajlija.
Iako se još uvek oporavlja od povreda koje je zadobila pre dve godine na nastupu u Japanu, Jadranka Stojaković produžila je planirani koncert i sa publikom u Domu sindikata podelila hitove, koje pamte oni stariji, a mladi ih danas pevaju:
“Sarajevo-Beograd, šta još reći. A onda je još i Jadranka tu, koja baš na neki način spaja to dvoje. Ja sam generacija koja je bila u onoj zemlji i onda su to izuzetno jake emocije. Ono što mi je jako drago je to da ova inicijativa kreće od mladih Beograđana i da ovde ima dosta mladog sveta iz Bosne. To je ono što me raduje", kaže jedan od posetilaca koncerta.
"Ovo je jedno zaista lepo veče. Sa muzikom koju pamti moja generacija, a raduje me što sam video mnogo mladih. Ja sam malo Crnogorac, malo iz Bosne, a živim u Beogradu", kaže jedan posetilac.
Sve smo mogli, osim rata – stoji u najavi koncerta, a Jadranka Stojaković, iako su mnoga mesta u kojima je nekada svirala nestala, kaže da ovaj festival pokazuje da se može napred.
"Da mladi stvaraju budućnost jer mislim da stvarno, kako su naši davno govorili, na njima svet ostaje. Bez obzira što sam ja bila u Japanu, moja generacija je upropastila, ona je napravila veliki kiks zato što nisu bili spremni da spreče mnoge stvari", ističe Stojaković.
Progovoriti otvoreno, hrabro i beskompromisno
Puno mladih Sarajlija provešće naredne dane u Beogradu. Mnogi od njih, svake godine su gosti festivala, nekima je prvi put:
“Vidim da svi mogu da se slažu i možemo da pokažemo da nam je stalo jedni do drugih i da veza između nas može biti bolja. Iz godine u godinu se to poboljšava."
“Mislim da nema nikakve negativne pomisli da Sarajevo.”
“Osećam se super jer sam tu među svojim prijateljima.”
Festival „Dani Sarajeva“ nastao je kao reakcija mladih ljudi iz Srbije na ćutanje zvaničnog Beograda o onome što se tokom rata dešavalo u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, a svake godine održava se u maju, simbolično podsećajući na opsadu Sarajeva. Beograđani, kao i njihovi gosti veruju da se pogledi, iako polako, u Srbiji ipak menjaju.
“Ta vrsta autizma, na koji smo na žalost bili osuđeni od ’87., pa maltene do pre neki dan, se čini mi se polako povlači. A ove stvari su, bez obzira što su kap u moru, dragocene”, kaže muzički kritičar Petar Janjatović.
Tokom festivalskih dana, publika će moći da pogleda predstave sarajevske rediteljke Selme Spahić - „Usamljeni Zapad“ , „Kako sam naučila da vozim“ i premijerno „Prešućivanje".
Dug su put organizatori iz Inicijative mladih za ljudska prava prešli da bi na ovaj način Sarajevo predstavili Beogradu, a spotiču ih, kako nam kaže direktorka Maja Mićić, i danas.
“Svake godine se između dva festivala pribojavam da će sve ono što je postignuto do tog momenta da nas vrati unazad nekim pogrešnim političkim potezima. Ove godine želimo ponovo da damo jaku političku poruku da je sa mladim generacijama i dalje neophodno pričati o opsadi Sarajeva, o onome što se dešavalo u Bosni i Hercegovini, i u čitavom regionu tokom devedesetih, opet jezikom pozorišta i muzike”, kazala je Micić.
"Ovaj festival je za sve nas koji dijelimo zajedničku prošlost i sličnu sadašnjost, prilika za bolju budućnost. To nije floskula, već mogućnost, data kroz šansu da se progovori otvoreno, hrabro i beskompromisno," napisala je sarajevska rediteljka Lajla Kaikčija.
