“Dani Sarajeva”, festival koji podseća na opsadu Sarajeva, ali i opominje zbog tišine zvaničnika Srbije o stradanjima tog grada tokom rata devedesetih godina, ove godine je posvećen deci u ratu - mladima koji su detinjstvo proveli u opkoljenom Sarajevu.
Centralna manifestacija je upoznavanje sa publikacijom „Djetinjstvo u ratu“, autora Jasminka Halilovića. Halilović, koji je i sam bio dečak u gradu svakodnevno zasipanom raketama i snajperskom paljbom, sastavio je mozaik sećanja tadašnje dece Sarajeva.
“Preko 1000 kratkih sjećanja od isto toliko ljudi sa svih krajeva planete. Ta kratka sjećanja su ograničena na 160 karaktera, dakle u formi sms poruke i ona su zapravo odgovor tih ljudi na moje pitanje – šta je za tebe djetinjstvo u ratu”, kaže Halilović.
Autor Jasminko Halilović kaže da publikacija predstavlja riznicu sećanja dece iz Sarajeva i nada se da će pomoći u povezivanju mladih u regionu, pre svega iz Beograda i Sarajeva.
“Prije svega u komunikaciji izmjeđu dva grada. Možda ne toliko da će doprijeti do puno većeg broja ljudi nego neki dosadašnji projekti koji su govorili opsadi Sarajeva, ali mislim da ova knjiga može imati odrijeđene tačke samoidentifikacije sa potencijalnim čitaocima u odnosu na druge slične projekte… pa recimo Čunga – lunga, Bukvar, Cipelice za prvi dan škole, Prva ljubav… to su neke tačke sa kojima se može identificirati svako, odnosno to su obilježja svakog djetinjstva. U tom smislu mislim da će mladi ljudi, pre svega mladi ljudi u Beogradu koji su u isto vrijeme bili djeca moći da se vrlo lagano identificiraju sa djecom Sarajeva i da shvate da se nekih samo 350km odatle živjelo jedno drugačije djetinjstvo, a onda, naravno i da upoznaju pozadinu zašto je to tako”, rekao je Halilović za RSE.
Uključiti i državu
Osim publikacije „Djetinjstvo u ratu“ i izložbe koja je prati, tokom trajanja “Dana Sarajeva” posetioci će moći da vide i nekoliko pozorišnih predstava i filmova čija je tematika uglavnom odrastanje u opkoljenom Sarajevu, a organizovano je i više debata na kojima će učestvovati umetnici iz Sarajeva i gde će svedočenja moći da se čuju “iz prve ruke”. Želja je, kaže Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, otvaranje veće i šire debate o opsadi Sarajeva i onoga što su stanovnici tog grada proživeli tokom tih 1.425 dana.
“Ove godine imamo poseban zadatak, a to je direktno obraćanje mladim generacijama, novim generacijama, mladim ljudima koji su ili u srednjoj školi ili na fakultetima i zbog toga smo odabrali da im se upravo mladi ljudi koji su odrastali tokom opsade obrate na direktan ili indirektan način i zbog toga je program osmišljen ovakav kakav jeste”, kaže Mićić.
U Srbiji godinama izostaje bilo kakvo zvanično obeležavanje ili podsećanje na opsadu Sarajeva, grada na koji je sa okolnih brda na kojima su bili JNA i bosanski Srbi, pojačani dobrovoljcima i pripadnicima paravojnih formacija iz Srbije, ispaljivano preko 300 granata dnevno. Takav odnos države prema ratu u BiH i zločinima koji su tokom tog rata počinjeni, rezultirao je time da je svega 53 odsto građana Srbije čulo da je Sarajevo, duže od hiljadu dana, bilo pod opsadom, što je pokazalo jedno od istraživanja. Maja Mićić ukazuje da bi u ovakve manifestacija trebalo da se uključi i država.
“Svakako težimo tome da na indirektan način dopremo do institucija, da se možda već na narednim Danima Sarajeva oni aktivno uključe i da imamo, ne samo izvinjenje, već i konkretne akcije koje će značiti priznavanje onoga što se dešavalo u Sarajevu četiri godine, priznavanje samog pojma opsade, pošto još uvek nismo došli do toga da se o samoj opsadi Sarajeva priča u meri u kojoj imamo neki napredak po pitanju nekih drugih stvari. Tako da je njihovo uključivanje, tu posebno mislimo na mlade ljude i na one resore koji su nadležni za njih, a to su prosveta, to je Ministarstvo omladine i sporta, svakako adresa na koju želimo da direktno ili indirektno utičemo”, rekla je Maja Mićić.
U okviru festivala, organizator Inicijativa mladih za ljudska prava, pokrenula je i inicijativu za obnovu Sebilj česme na dnu Skadarlije, replike Sebilj česme u Baščaršiji, koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine. “Dani Sarajeva” traju do 15. maja.
Centralna manifestacija je upoznavanje sa publikacijom „Djetinjstvo u ratu“, autora Jasminka Halilovića. Halilović, koji je i sam bio dečak u gradu svakodnevno zasipanom raketama i snajperskom paljbom, sastavio je mozaik sećanja tadašnje dece Sarajeva.
“Preko 1000 kratkih sjećanja od isto toliko ljudi sa svih krajeva planete. Ta kratka sjećanja su ograničena na 160 karaktera, dakle u formi sms poruke i ona su zapravo odgovor tih ljudi na moje pitanje – šta je za tebe djetinjstvo u ratu”, kaže Halilović.
Autor Jasminko Halilović kaže da publikacija predstavlja riznicu sećanja dece iz Sarajeva i nada se da će pomoći u povezivanju mladih u regionu, pre svega iz Beograda i Sarajeva.
“Prije svega u komunikaciji izmjeđu dva grada. Možda ne toliko da će doprijeti do puno većeg broja ljudi nego neki dosadašnji projekti koji su govorili opsadi Sarajeva, ali mislim da ova knjiga može imati odrijeđene tačke samoidentifikacije sa potencijalnim čitaocima u odnosu na druge slične projekte… pa recimo Čunga – lunga, Bukvar, Cipelice za prvi dan škole, Prva ljubav… to su neke tačke sa kojima se može identificirati svako, odnosno to su obilježja svakog djetinjstva. U tom smislu mislim da će mladi ljudi, pre svega mladi ljudi u Beogradu koji su u isto vrijeme bili djeca moći da se vrlo lagano identificiraju sa djecom Sarajeva i da shvate da se nekih samo 350km odatle živjelo jedno drugačije djetinjstvo, a onda, naravno i da upoznaju pozadinu zašto je to tako”, rekao je Halilović za RSE.
Uključiti i državu
Osim publikacije „Djetinjstvo u ratu“ i izložbe koja je prati, tokom trajanja “Dana Sarajeva” posetioci će moći da vide i nekoliko pozorišnih predstava i filmova čija je tematika uglavnom odrastanje u opkoljenom Sarajevu, a organizovano je i više debata na kojima će učestvovati umetnici iz Sarajeva i gde će svedočenja moći da se čuju “iz prve ruke”. Želja je, kaže Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, otvaranje veće i šire debate o opsadi Sarajeva i onoga što su stanovnici tog grada proživeli tokom tih 1.425 dana.
“Ove godine imamo poseban zadatak, a to je direktno obraćanje mladim generacijama, novim generacijama, mladim ljudima koji su ili u srednjoj školi ili na fakultetima i zbog toga smo odabrali da im se upravo mladi ljudi koji su odrastali tokom opsade obrate na direktan ili indirektan način i zbog toga je program osmišljen ovakav kakav jeste”, kaže Mićić.
U Srbiji godinama izostaje bilo kakvo zvanično obeležavanje ili podsećanje na opsadu Sarajeva, grada na koji je sa okolnih brda na kojima su bili JNA i bosanski Srbi, pojačani dobrovoljcima i pripadnicima paravojnih formacija iz Srbije, ispaljivano preko 300 granata dnevno. Takav odnos države prema ratu u BiH i zločinima koji su tokom tog rata počinjeni, rezultirao je time da je svega 53 odsto građana Srbije čulo da je Sarajevo, duže od hiljadu dana, bilo pod opsadom, što je pokazalo jedno od istraživanja. Maja Mićić ukazuje da bi u ovakve manifestacija trebalo da se uključi i država.
“Svakako težimo tome da na indirektan način dopremo do institucija, da se možda već na narednim Danima Sarajeva oni aktivno uključe i da imamo, ne samo izvinjenje, već i konkretne akcije koje će značiti priznavanje onoga što se dešavalo u Sarajevu četiri godine, priznavanje samog pojma opsade, pošto još uvek nismo došli do toga da se o samoj opsadi Sarajeva priča u meri u kojoj imamo neki napredak po pitanju nekih drugih stvari. Tako da je njihovo uključivanje, tu posebno mislimo na mlade ljude i na one resore koji su nadležni za njih, a to su prosveta, to je Ministarstvo omladine i sporta, svakako adresa na koju želimo da direktno ili indirektno utičemo”, rekla je Maja Mićić.
U okviru festivala, organizator Inicijativa mladih za ljudska prava, pokrenula je i inicijativu za obnovu Sebilj česme na dnu Skadarlije, replike Sebilj česme u Baščaršiji, koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine. “Dani Sarajeva” traju do 15. maja.
