Obeležavanje Dana državnosti u Srbiji ponovo je proteklo u senci divljanja ekstremnih desničara, koji su na proslavi u Orašcu skandirali Mladiću i Karadžiću, a prisutne predstavnike vlasti optuživali za „izdaju Kosova i propast države“.
„Želeo bih svim građanima da čestitam dan kada obeležavamo dva značajna događaja u našoj istoriji, jedan je Sretenjski ustav iz 1835., a drugi je taj skup u Marićevića jaruzi koji je označio početak Prvog srpkog ustanka...“, govorio je premijer Mirko Cvetković na Oplencu ni se sluteći da je upravo na mestu o kojem govori u tom trenutku atmosfera daleko od svečane.
Od ranih jutarnjih sati, pristalice ekstrenmih desničarskih grupa živopisno obučenih i ukrašenih rojalističkim i četničkim amblemima, počeli su da se okupljaju u Orašcu gde su skandiranjem Mladiću i Karadžiću, te povicima "Ustanak", "Spasi Srbiju i ubij se, Borise", "Imamo kralja", "Nato dahije, marš iz Srbije" i "Lopovi", pripredili dobrodošlicu ministru kulture Predragu Markoviću.
„Mi danas ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu i hvala onima koji u tome pomažu. Zahvaljujem i onima koji znaju šta je praznik, a šta vašar, jer vašari služe za izlivanje strasti“, reagovao je Marković dok su ga nadjačavali okpljeni desničari.
Dan državnosti, foto: blic.rs
Vizuelno obeležje skupu dale su i Mladićeve fotografije, zastave i transpatenti "Obraza", "Ravnogorskog pokreta", "Naših"... Svako pominjanje i govor državnih zvaničnika propraćeni su uvredljivim skandiranjima, a nisu pošteđeni ni sveštenici, pa je u jednom momentu vladika Jovan morao energično da ih ukori, kako uspeo da održi pomen Karađorđu i ustanicima.
Po završetku zvaničnog dela programa, okupljeni su se fotografisali pored spomen-obeležja, a zatim nastavili druženje uz kuvanu rakiju u porti crkve i okolnim kafanama.
Hranjenje ega
Tako su se, baš kao i prošle godine, odlično proveli i ovoga puta iskoristili i priliku za promociju uoči izbora za koje se neki od njih uveliko spremaju. Nastup desničara sada je već postao praksa na ovoj državnoj svečanosti, a ni vlasti, ni prisutna policija ne pokušavaju da ih spreče.
„Mislim da nam se vrlo loše piše“, kaže za RSE Andrej Nosov Haretfakt Fonda i upozorava da će ekstremisti sve više jačati.
“Mi ćemo dva dana da se čudimo nad celom tom situacijom, neko će da se smeje, neko će da se raduje i likuje, i onda ništa. Te stvari će se opet dešavati. Mi imamo veliki problem da prihvatimo ko su dobri, a ko loši momci. Sve ovo potvrđuje nedostatak jasne i nedvosmislene poruke koja bi morala da dođe od vlasti, a to je na kojoj smo mi strani i čemu to pripadamo”, rekao je Nosov.
Dok ekstremisti odolevaju i debelom minusu, ne predaju se tako lako ni državnici koji na ovaj dan uručuju odlikovanja, obilaze spomen obeležja i upućuju čestitke. Vraćamo se poruci premijera Mirka Cvetkovića sa Oplenca.
“Smisao mog obraćanja jeste da ukažem na značaj ovog datuma i na potrebu da polako velika većina, ako ne i svi ljudi prihvate to kao svoj dan državnosti.”
Jesu li ga čuli, pitao je građane reporter RSE Miloš Ivanović:
Pojedini stručnjaci, međutim, upozoravaju na kontroverze događaja koji se praznuju.
Istoričarka Branka Prpa kaže da je Prvi srpski ustanak pun protivrečnosti - od načina kako je Karađorđe oslobađao Srbiju, do načina na koji se ponašao prema političkim protivnicima. Kao i brojni drugi događaji i ovaj je isuviše "ostao u domenu romantizma", ocenjuje Branka Prpa.
“Romantizam na neki način podrazumeva hranjenje ega nacije u nastajanju, i naravno da se tu preteruje i mistifikuje. Kada ste ozbiljna država, sa ozibljnom kulturom i istorijografijom, onda poznajete pravu istoriju sa svim njenim kontroverzama jer ništa nije ni crno ni belo. Tu uvek dođe nekako pepito, pa onda ni te glorifikacije baš nisu primerene nečemu što se zove istorijska istina”, navodi Branka Prpa.
Dan državnosti od ove godine praznuje se dva dana. Zbog lošeg vremena i štednje struje sada broji i više neradnih. Ulice su puste, radnje ne rade, a građani su se povukli na toplo. Osnovni ton državnom praznovanju tako su dali ekstremisti, a premijer je za naredne godine građanima, uz ostalo, poželeo „lepše vreme i manje snega“.
