Pre tačno 70 godina tadašnja Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Crvena armija oslobodile su Beograd, današnju prestonicu Srbije, okupacije nemačke vojske. Akcija u kojoj je učestvovalo ukupno osam partizanskih divizija pod komandom generala Peka Dapčevića i vojne snage bivšeg SSSR-a trajala je osam dana.
Osim državnih ceremonija koje, stiče se utisak, silaze sa kursa antifašističke tradicije, jubilej oslobođenja Beograda mladi su obeležili simboličnim pevanjem partizanskih pesama i otkrivanjem murala u centru grada, kao i izložbom i promocijom knjige Milana Radanovića "Oslobođenje. Beograd, 1944."
Sedam decenija od oslobođenja Beograda na Groblju oslobodilaca okupila se nekolicina nekadašnjih učesnika borbi, desetine njihovih potomaka, ali i poštovoaoca antifašističkih tekovina. Sa pleća bivših boraca u poznim godinama sija ordenje, dok se oko njih vijore proleterske i zastave država bivše SFRJ sa petokrakom.
Najuočljiviji je transparent “Smrt fašizmu sloboda narodu” ispod koga ponosno stoji 87-godišnji Vučeta Furtula borac slavne Prve proleterske brigade držeći u ruci povelju koja mu je dodeljena kao oslobodiocu Beograda.
“Zauzeli smo položaj na Dedinju. Odatle smo sišli do Autokomande koju smo zauzeli. Stigli smo do Slavije, Vukovog spomenika i Terazija. Postavili smo zastavu Prve proleterske brigade na palati Albanija.”, priseća se Furtula.
Uz okupljene građane, pristigli su gosti iz bivših republika čiji su borci takođe oslobađali nekadašnju prestonicu bivše Jugoslavije. Iz Kočana u Makedoniji jedan od mnogobrojnih venaca doneo je Georgi Nikolov. Noseći neizostavnu titovku s petokrakom na čelu čest gost Beograda je u danima kada se obeležava Dan mladosti, ali i godišnjica smrti Josipa Broza Tita – doživotnog predsednika Jugoslavije.
“Zna se ko je oslobodio Jugoslaviju – Tito i partizani. Ne dopadaju mi se pokušaji da se to umanji. Sad ispada da oni to nisu učinili, ne znam onda stvarno ko je oslobodio. Posle velikog zemljotresa u Skoplju obišao nas je Tito i obećao da će grad biti obnovljen. Njegove reči nalazile su se na gradskoj Železničkoj stanici. Sad su to sklonili, kažu više nema potrebe da to tu stoji.”, kaže nam Georgi Nikolov.
Teški okršaji na gradskim ulicama, koji su trajali od 12. do 20. oktobra 1944. godine stajalo je života blizu 3000 partizana i 1000 crvenoarmejaca. U samom centru Beograda ratovalo se za zdanja pored kojih se danas prolazi potpuno ravnodušno. Kako se ne bi zaboravile činjenice koje su obeležile deo antifašističke istorije u nedelju su organizovani obilasci tih mesta, na kojima će u ponedeljak u čast jubileja oslobođenja članovi hora Proba pevati antifašističke pesme. Gde tačno otkriva istoričar Milan Radanović.
“Recimo Narodno pozorište je tri puta zauzimano, poginuo je veliki broj da bi tek partizani uspeli treći put da ga osvoje i to italijanski, pripadnici bataljona Garibaldi u okviru Prve prolterske brigade. Prilikom zauzimanja Doma vojske palo je mnogo pripadnika Prve proleterske brigade, kao i palate Albanija. Vođena je višečasovna borba unutar zgrade za svaki sprat, svaku sobu u tom zdanju.”, objašnjava Radanović.
Postavljanje tadašnje jugoslovenske zastave s petokrakom na vrh palate Albanija, jedini gradski oblakoder, u kome su se prema sećanju neposrednih učesnika borbi nalazila tri nemačka mitraljeska gnezda, značilo je konačni slom okupacionih snaga u Beogradu. Ekvilalent bi mogao biti isticanje sovjetskog bajraka na zgradi nemačkog Rajhstaga u Berlinu.
O čemu priča vlast?
Međutim, otklon od antifašističkih vrednosti godinama je prisutan u Srbiji rehabilitacijom saradnika nemačkih snaga čiji je pokazatelj izjednačavanje statusa partizana i četnika, ali i stalna revizija istorijskih činjenica.
Na to je ukazao i deo okupljenih na pomenu oslobodiocima Beograda koji su nosili transparente s porukama “Ne rehabilitaciji Draže Mihailovića” ili “Vrhovni komandant je bio Josip Broz Tito”. Među njima je i Vlastimir Jeftić koji je imao zamerki na državno obeležavanje godišnjice oslobođenja.
“Pokušavaju da falsifikuju istoriju, nisam čuo da je Tito spomenut. On je bio komandant partizanskih jedinica. Pisao sam zahtev Odboru za proslavu da se danas zavijori zastava sa petokrakom na Albaniji. Da to bude pravo obeležavanje onih koji su oslobodili. Rekoše mi da nema te zastave. Da je ima to bi bilo pravo obeležavanje”, uveren je Vlastimir Jeftić.
Ostaje utisak da država ne prekida sa svojim revizionističkim odnosom prema najvažnijim događajima iz njene bliže prošlosti. Jedan od primera za to je, primećuje istoričar Milan Radanović nedavna vojna parada održana četiri dana pre tačnog datuma oslobođenja Beograda kojoj je prisustvovao ruski predsednik Vladimir Putin. U pojedinim trenucima bilo je nejasno čemu je taj događaj posvećen, zaključuje Radanović.
“Nedavno smo imali priliku da slušamo govor predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nijednom rečju nije pomenuo Jugoslaviju, iako je u oslobođenju Beograda učestvovao čitav niz boraca i borkinja iz svih delova Jugoslavije. Pogotovo Crne Gore, Bosanske Krajine, Like, Dalmacije, Slavonije. Dakle pripadnika raznih jugoslovenskih naroda. Takođe predsednik nije pomenuo vojsku koja je učestvovala u oslobođenju Beograda. To je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije. Da ne govorim da nije bilo reči ni o vrhovnom komandantu maršalu Josipu Brozu Titu. Sem toga, pomenuo je jednog jedinog partizanskog komandanta: to je Koča Popović. Što je korektno, ali on nije učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda.”, zaključuje Milan Radanović.
