I 15 godina od ulaska NATO snaga na Kosovu, njihova prisutnost, za još par godina, i dalje je neophodna, ocenjuju stručnjaci za bezbednost. Dodaju da su snage KFOR-a potrebne sve dok se ne formiraju Oružane snage Kosova.
Nakon vazdušne kampanje na bivšu Jugoslaviju u trajanju od 78 dana, na današnji dan pre 15 godina NATO snage ušle su na Kosovo. To je doprinelo i povlačenju srpskih snaga.
Ovaj dan se smatra Danom mira, danom koji je doneo slobodu građanima ove zemlje.
U saopštenju predsednice Kosova da je 12. jun najznačajniji dan novije istorije za Kosovo, “dan kada je konačno ukinuto ropstvo, nasilje i genocid i dan kada je otvoreno jedno novo poglavlje za narod Kosova, jedna epoha razvoja i napretka za zemlju te za dostojanstvo i ravnopravnost između građana, bez razlike.”
“Kosovo danas je prikaz zajedničkog uspeha svih nas, građana, institucija i međunarodne zajednice”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da “nakon 15 godina, Kosovo je snažnije nego ikada, gradi jednu bezbednu budućnost među slobodnim i ravnopravnim narodima Evrope, država koja doprinosi opštem miru i bezbednosti, budući jedna napredna zemlja za sadašnje generacije i za naredne generacije koje će doći”.
Premijer u tehničkoj vladi Kosova Hashim Thaçi putem saopštenja je naveo da je 12. jun, Dan mira, istorijski datum za zemlju i dan koji obeležava kraj oslobodilačkog rata Kosova i otvaranje novog poglavlja mira.
„Na ovu važnu godišnjicu, posebnim poštovanjem i ponosom se sećamo požrtvovanja svih narodnih heroja slobode, boraca Oslobodilačke vojske Kosova, rezistencije svih generacija naših građana, a koji su doprineli slobodi i nezavisnosti Kosova“, navodi se u saopštenju, i dodaje da je bombardovanje NATO-a bila najuspešnija vojna, humanitarna interevencija krajem 20. veka.
S druge strane, stručnjaci bezbednosti smatraju da su NATO trupe postigle glavni cilj, a to je uspostavljanje reda i zakona, odnosno, stabilnosti na Kosovu i u regionu.
Florian Qehaja iz kosovskog Centra za bezbednost, u izjavi za RSE navodi da je NATO ispunio svoje strateške objektive, te da je njihovo prisustvo sada predstavlja sigurnost, ali samo u psihološkom smislu. On dodaje da će se ove snage postepeno smanjivati, i da će ih naslediti Oružane snage Kosova.
„Njihova prisutnost je neophodna još za možda šest godina. Smatram da će 2020. Biti godina kada će KFOR imati samo simboličnu prisutnost, kako bi pružio bezbednost u psihološkom smislu“, kaže on.
Pitali smo i građane Prištine albanske i turske nacionalnosti, kako se sećaju tog 12. juna 1999:
Dvanaestog juna 1999. na Kosovu su ušle prve snage NATO-a, koje su brojale oko 50.000 trupa. Kumanovski sporazum postignut između zvaničnika Srbije i NATO-a, primorao je Srbiju da posle 78 dana NATO bombardovanja povuče svoje snage sa Kosova.
Tokom rata na Kosovu ubijeno je preko 10.000 kosovskih Albanaca, 5.000 se vodilo kao nestalo, a oko milion ih je bilo raseljeno.
Nakon vazdušne kampanje na bivšu Jugoslaviju u trajanju od 78 dana, na današnji dan pre 15 godina NATO snage ušle su na Kosovo. To je doprinelo i povlačenju srpskih snaga.
Ovaj dan se smatra Danom mira, danom koji je doneo slobodu građanima ove zemlje.
U saopštenju predsednice Kosova da je 12. jun najznačajniji dan novije istorije za Kosovo, “dan kada je konačno ukinuto ropstvo, nasilje i genocid i dan kada je otvoreno jedno novo poglavlje za narod Kosova, jedna epoha razvoja i napretka za zemlju te za dostojanstvo i ravnopravnost između građana, bez razlike.”
“Kosovo danas je prikaz zajedničkog uspeha svih nas, građana, institucija i međunarodne zajednice”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da “nakon 15 godina, Kosovo je snažnije nego ikada, gradi jednu bezbednu budućnost među slobodnim i ravnopravnim narodima Evrope, država koja doprinosi opštem miru i bezbednosti, budući jedna napredna zemlja za sadašnje generacije i za naredne generacije koje će doći”.
Premijer u tehničkoj vladi Kosova Hashim Thaçi putem saopštenja je naveo da je 12. jun, Dan mira, istorijski datum za zemlju i dan koji obeležava kraj oslobodilačkog rata Kosova i otvaranje novog poglavlja mira.
„Na ovu važnu godišnjicu, posebnim poštovanjem i ponosom se sećamo požrtvovanja svih narodnih heroja slobode, boraca Oslobodilačke vojske Kosova, rezistencije svih generacija naših građana, a koji su doprineli slobodi i nezavisnosti Kosova“, navodi se u saopštenju, i dodaje da je bombardovanje NATO-a bila najuspešnija vojna, humanitarna interevencija krajem 20. veka.
S druge strane, stručnjaci bezbednosti smatraju da su NATO trupe postigle glavni cilj, a to je uspostavljanje reda i zakona, odnosno, stabilnosti na Kosovu i u regionu.
Florian Qehaja iz kosovskog Centra za bezbednost, u izjavi za RSE navodi da je NATO ispunio svoje strateške objektive, te da je njihovo prisustvo sada predstavlja sigurnost, ali samo u psihološkom smislu. On dodaje da će se ove snage postepeno smanjivati, i da će ih naslediti Oružane snage Kosova.
„Njihova prisutnost je neophodna još za možda šest godina. Smatram da će 2020. Biti godina kada će KFOR imati samo simboličnu prisutnost, kako bi pružio bezbednost u psihološkom smislu“, kaže on.
Pitali smo i građane Prištine albanske i turske nacionalnosti, kako se sećaju tog 12. juna 1999:
Dvanaestog juna 1999. na Kosovu su ušle prve snage NATO-a, koje su brojale oko 50.000 trupa. Kumanovski sporazum postignut između zvaničnika Srbije i NATO-a, primorao je Srbiju da posle 78 dana NATO bombardovanja povuče svoje snage sa Kosova.
Tokom rata na Kosovu ubijeno je preko 10.000 kosovskih Albanaca, 5.000 se vodilo kao nestalo, a oko milion ih je bilo raseljeno.
