Srbija mora da bude spremna na svaku situaciju u vezi sa Kosovom i eventualnim uslovljavanjima iz Evropske unije, izjavio je zamenik premijera Srbije Ivica Dačić.
Pitanje pod kojim uslovima će Srbija nastaviti evropski put, odnosno moguća dilema Kosovo ili EU, na srpskoj političkoj sceni aktuelizovano je nakon hapšenja haškog optuženika Gorana Hadžića, što opozicija koristi za nove kritike vlasti.
Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, ocenio je da nakon okončanja najtežeg dela saradnje sa Haškim tribunalom jačaju pritisci na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo jer, kako je objasnio, u Evropskoj uniji postoji grupa zemalja koja bi, uz davanje statusa kandidata Srbiji, zauzvrat želela da dobije i priznanje nezavisnosti Kosova.
“Ako nam to postave kao uslov, onda je bolje da se na vreme rastanemo”, izjavio je Dačić u intervjuu beogradskoj štampi, a samo dva dana kasnije rekao je da Srbija jasno mora da kaže šta je njen stav po tom pitanju.
“Srbija treba da ima u vidu da to nije monolog, već dijalog, razgovor i pregovori o našem članstvu u Evropskoj uniji. I zato ne možemo da kažemo neko je iz Evrope rekao da moramo da uradimo nešto protiv nacionalnih i državnih interesa pa ćemo jedino u tom slučaju postati članovi EU. Nadam se da takav jezik neće dolaziti iz EU, naročito zbog toga što je predsednik Srbije Boris Tadić jasno rekao da je i od američkih i od evropskih zvaničnika dobio čvrsta uveravanja da Evropa neće tražiti da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije.”
Govoreći na ovu temu Dačić je, kao jedini političar iz vlasti koji otvoreno iznosi probleme vezane za odnose Srbije prema Kosovu, rekao da jednostavno priča o realnosti.
Priča o uslovima za članstvo u Evropskoj uniji dobila je na značaju i nakon intervjua evropskog komesara Štefana Filea RSE koji je rekao da puna saradnja sa Haškim tribunalom Srbiji nije dovoljna za status kandidata, već da su neophodne i tražene reforme, i da će pre eventualnog članstva Srbija morati da se pozabavi najosetljivijim pitanjem – statusom Kosova.
Da li će se Srbija zbog Kosova odreći Evrope, pitanje je koje su posle istupa predstavnika vlasti pokrenule i opozicione stranke.
Bojan Đurić, iz Liberalno demokratske partije, kaže da najnoviji razvoj događaja koji prethodi mogućem dobijanju stausa kandidata ne vidi kao pritiske, već kao signal da se Srbiji neće gledati kroz prste kada su u pitanju reforme koje mora da dovrši.
“Na nama je sada da takvu vrlo jasnu poruku Evrope shvatimo na pravi način. A da s druge strane domaći političari ne uđu zamku koja je vrlo realna u predizbornoj kampanji… Dakle, da se na temi Evrope bilduje nacionalni ponos, da tako kažem, odnosno da se kroz taj proces traže potencijalni glasovi. Što se, čini mi se, dešava proteklih dana u nekim nastupima zvaničnika ovdašnje vlasti”, rekao je Đurić.
Očekuje se pomak u dijalogu
Politički analitičar Predrag Simić signale iz Evrope, ubrzo po izručenju haškog optuženika Gorana Hadžića, vidi kao jasnu poruku da je posle Haga Kosovo centralna tema odnosa Beograda i Brisela, ali i veruje da priznanje nezavisnosti Kosova formalno ipak neće biti uslov Srbiji za članstvo u EU.
“Sve dok u EU postoji pet zemalja koja ne priznaju Kosovo. Evropska unija donosi spoljnopolitičke odluke konsenzusom, koji u ovom slučaju ne postoji. Tako da će pritisak pre svega biti iz nacionalnih parlamenata država koje priznaju i podržavaju nezavisnost Kosova”, rekao je Simić.
Ilustracija
Opozicione stranke ovu priliku iskoristile su da žestoko kritikuju vlast, pa tako Miloš Aligrudić, iz Demokratske stranke Srbije koju predvodi Vojislav Koštunica, za trenutnu situaciju okrivljuje jedino zvanični Beograd.
“Srbiju je u ovakav položaj dovela aktuelna vlast. Gde se jedna velika korist za Srbiju, a to je članstvo u Evropskoj uniji, tokom vremena pretvorila u potpunu suprotnost”, ocenjuje Aligrudić.
Procena domaćih nevladinih organizacija koje se bave evropskim integracijama je da priznanje Kosova neće biti uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU. Ali one, kao i Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, smatraju da se od Beograda očekuje značajan pomak u dijalogu sa Prištinom i normalizacija odnosa Srbije i Kosova.
“Ovaj pritisak jeste i rezultat želje Evropske unije da se taj odnos do kraja normalizuje. Jer ona u članstvo svakako više ne želi da prima zemlje za koje ona smatra da imaju nerešene teritorijalne probleme. Ali mislim da će to donekle biti i izgovor, s obzirom na probleme sa kojima se EU suočava, i prosto to će biti izgovor da u jednom trenutku se donekle uspori prijem novih članica”, smatra Pribićević.
Ipak, bez obzira na retoriku pojedinaca iz vlasti, jasno je da će Beograd pažljivo morati da reaguje na smernice iz Evrope. Vlajko Senić, iz vladajuće partije G17 plus, pozvao je na razboritost pri donošenju odluka poručivši da pozive iz Brisela nikako ne vidi kao uslovljavanja i ucene.
“Rekao bih da je ulazak u Evropsku uniju naš unutrašnji interes. I ako politička elita u Srbiji proceni da ne treba da uđemo u EU, što ja nikada neću podržati, to bi bilo pogubno za budućnost Srbije i njenih građana”, ocenio je Senić.
Pitanje pod kojim uslovima će Srbija nastaviti evropski put, odnosno moguća dilema Kosovo ili EU, na srpskoj političkoj sceni aktuelizovano je nakon hapšenja haškog optuženika Gorana Hadžića, što opozicija koristi za nove kritike vlasti.
Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, ocenio je da nakon okončanja najtežeg dela saradnje sa Haškim tribunalom jačaju pritisci na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo jer, kako je objasnio, u Evropskoj uniji postoji grupa zemalja koja bi, uz davanje statusa kandidata Srbiji, zauzvrat želela da dobije i priznanje nezavisnosti Kosova.
“Ako nam to postave kao uslov, onda je bolje da se na vreme rastanemo”, izjavio je Dačić u intervjuu beogradskoj štampi, a samo dva dana kasnije rekao je da Srbija jasno mora da kaže šta je njen stav po tom pitanju.
“Srbija treba da ima u vidu da to nije monolog, već dijalog, razgovor i pregovori o našem članstvu u Evropskoj uniji. I zato ne možemo da kažemo neko je iz Evrope rekao da moramo da uradimo nešto protiv nacionalnih i državnih interesa pa ćemo jedino u tom slučaju postati članovi EU. Nadam se da takav jezik neće dolaziti iz EU, naročito zbog toga što je predsednik Srbije Boris Tadić jasno rekao da je i od američkih i od evropskih zvaničnika dobio čvrsta uveravanja da Evropa neće tražiti da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije.”
Govoreći na ovu temu Dačić je, kao jedini političar iz vlasti koji otvoreno iznosi probleme vezane za odnose Srbije prema Kosovu, rekao da jednostavno priča o realnosti.
Priča o uslovima za članstvo u Evropskoj uniji dobila je na značaju i nakon intervjua evropskog komesara Štefana Filea RSE koji je rekao da puna saradnja sa Haškim tribunalom Srbiji nije dovoljna za status kandidata, već da su neophodne i tražene reforme, i da će pre eventualnog članstva Srbija morati da se pozabavi najosetljivijim pitanjem – statusom Kosova.
Da li će se Srbija zbog Kosova odreći Evrope, pitanje je koje su posle istupa predstavnika vlasti pokrenule i opozicione stranke.
Bojan Đurić, iz Liberalno demokratske partije, kaže da najnoviji razvoj događaja koji prethodi mogućem dobijanju stausa kandidata ne vidi kao pritiske, već kao signal da se Srbiji neće gledati kroz prste kada su u pitanju reforme koje mora da dovrši.
“Na nama je sada da takvu vrlo jasnu poruku Evrope shvatimo na pravi način. A da s druge strane domaći političari ne uđu zamku koja je vrlo realna u predizbornoj kampanji… Dakle, da se na temi Evrope bilduje nacionalni ponos, da tako kažem, odnosno da se kroz taj proces traže potencijalni glasovi. Što se, čini mi se, dešava proteklih dana u nekim nastupima zvaničnika ovdašnje vlasti”, rekao je Đurić.
Očekuje se pomak u dijalogu
Politički analitičar Predrag Simić signale iz Evrope, ubrzo po izručenju haškog optuženika Gorana Hadžića, vidi kao jasnu poruku da je posle Haga Kosovo centralna tema odnosa Beograda i Brisela, ali i veruje da priznanje nezavisnosti Kosova formalno ipak neće biti uslov Srbiji za članstvo u EU.
“Sve dok u EU postoji pet zemalja koja ne priznaju Kosovo. Evropska unija donosi spoljnopolitičke odluke konsenzusom, koji u ovom slučaju ne postoji. Tako da će pritisak pre svega biti iz nacionalnih parlamenata država koje priznaju i podržavaju nezavisnost Kosova”, rekao je Simić.
Opozicione stranke ovu priliku iskoristile su da žestoko kritikuju vlast, pa tako Miloš Aligrudić, iz Demokratske stranke Srbije koju predvodi Vojislav Koštunica, za trenutnu situaciju okrivljuje jedino zvanični Beograd.
“Srbiju je u ovakav položaj dovela aktuelna vlast. Gde se jedna velika korist za Srbiju, a to je članstvo u Evropskoj uniji, tokom vremena pretvorila u potpunu suprotnost”, ocenjuje Aligrudić.
Procena domaćih nevladinih organizacija koje se bave evropskim integracijama je da priznanje Kosova neće biti uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU. Ali one, kao i Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, smatraju da se od Beograda očekuje značajan pomak u dijalogu sa Prištinom i normalizacija odnosa Srbije i Kosova.
“Ovaj pritisak jeste i rezultat želje Evropske unije da se taj odnos do kraja normalizuje. Jer ona u članstvo svakako više ne želi da prima zemlje za koje ona smatra da imaju nerešene teritorijalne probleme. Ali mislim da će to donekle biti i izgovor, s obzirom na probleme sa kojima se EU suočava, i prosto to će biti izgovor da u jednom trenutku se donekle uspori prijem novih članica”, smatra Pribićević.
Ipak, bez obzira na retoriku pojedinaca iz vlasti, jasno je da će Beograd pažljivo morati da reaguje na smernice iz Evrope. Vlajko Senić, iz vladajuće partije G17 plus, pozvao je na razboritost pri donošenju odluka poručivši da pozive iz Brisela nikako ne vidi kao uslovljavanja i ucene.
“Rekao bih da je ulazak u Evropsku uniju naš unutrašnji interes. I ako politička elita u Srbiji proceni da ne treba da uđemo u EU, što ja nikada neću podržati, to bi bilo pogubno za budućnost Srbije i njenih građana”, ocenio je Senić.