Kuda vodi odluka Ustavnog suda Srbije o osporavanju 22 nadležnosti Vojvodine - ka „padanju“ vojvođanskog statuta i smanjenju ovlašćenja ove autonomne pokrajine ili ka promeni Ustava, jer je upravo njegovo rigidno čitanje dovelo do ovakvog ishoda. Kako god bilo, ponovo je aktuelizovan odnos Srbije prema njenoj pokrajini.
“Osnovna vojvođanska moneta je dud. Vojvodina je članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije. U drugoj polovini 2014. godine Vojvodina će predsedavati Evropskom unijom. U susednoj republici Srbiji očekuju da će tokom vojvođanskog predsedavanja biti određen datum za početak pregovora o pristupanju Srbije EU,” satirična je opaska Pavela Domonjija iz Helsinškog odbora za ljudska prava na portalu Peščanik isprovocirana odlukom Ustavnog suda.
Transparent na Petrovaradinskoj tvrđavi
Organizatori muzičkog festivala EXIT koji se održava u Novom Sadu postavili su na zidine Petrovaradinske tvrđave transparent "Dobro došli u Novi Sad, glavni grad Vojvodine!" (Welcome to Novi Sad, the capital of Vojvodina) u znak protesta zbog odluke Ustavnog suda Srbije i kao znak dobrodošlice strancima.
Ovo su samo dva primera koliko je neraspoloženja izazvala odluka Ustavnog suda o osporavanju nadležnosti Vojvodine, pa i onih da je Novi Sad glavni grad pokrajine i da Vojvodina može osnivati svoje predstavništvo u Briselu, osporavanju prava na teritoriju, imovinu, u oblasti manjinskih prava, socijalne zaštite, zaštite životne sredine, uređenju lova i ribolova. To se doživljava kao poniženje za Vojvodinu, kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
“Prosto je neverovatno da Skupština Srbije usvajajući taj zakon nije imala u vidu i Ustav i da li je on u skladu sa Ustavom. Takođe je neverovatno da je moralo proći više od dve godine, da se taj zakon već uveliko primenjuje, da bi konačno Ustavni sud baš u ovom momentu kada se stvara nova vladajuća koalicija, koja ima veoma negativan stav prema autonomiji Vojvodine, donese takvu odluku. Sad je pitanje da li, kao što neki tumače, iz toga proizilazi i promena statuta, što je veoma moguće, a onda se priželjkuje, i na osnovu toga bi se morali raspisati i novi pokrajinski izbori. Ako bi se to sve izdešavalo to bi onda već pregrejalo atmosferu. Sve zajedno se doživljava kao atak na autonomiju Vojvodine i na pokušaj da se ona svede na čisti okvir bez ikakvog sadržaja”, kaže Popov.
Prelamanje političkih suprotnosti
Odluka o neusaglašenosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine mogla bi dovesti i do osporavanja i promene Statuta Vojvodine jer i on ima slične odredbe kao i zakon. Da to utiče na statut prvi su naglasili vojvođanski članovi Koštuničine Demokratske stranke Srbije, partije koja je i tražila ocenu ustavnosti. Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine uzvratili su zahtevom za promenu Ustava, čije je rigidno čitanje po mnogima i dovelo do problema. Šlag na tortu dodali su naprednjaci idejom da sada nema druge do novih izbora.
Dejan Vuk Stanković
Otvoreno vojvođansko pitanje će verovatno otvarati i prostor za sukobe između republičke i pokrajinske vlasti koje ne čine iste grupacije stranaka, procenjuje Tomislav Žigmanov, hrvatski književnik i publicista iz Vojvodine.
„Što će biti posljedica kada je u pitanju međunarodna javnost i u tom kontekstu europske integracije Srbije. Sigurno neće biti dobro po Srbiju i tu njezinu vrstu puta zato što ipak neke odredbe ustava, to se sada pokazalo, nisu u skladu sa europskim standardima u pojedinim oblastima, kada je u pitanju decentralizacija, poštivanje prava manjina. Riječ je o najmanje dvije odredbe, da Autonomna pokrajina Vojvodina nema više nadležnosti na uređivanje upotrebe jezika i pisma na svom teritoriju nacionalnih zajednica, i druga da se dovodi u pitanje prenos određenih nadležnosti na samouprave manjinskih tijela kao što su nacionalna vijeća nacionalnih manjina“, navodi Žigmanov.
Kako je za promenu Ustava propisana komplikovana procedura najviši pravni akt teško je promeniti bez konsenzusa političkih partija. Građani Vojvodine nisu ni podržali donošenje važećeg Ustava na referendumu 2006. upravo zbog odredbi o Vojvodini. Sada se od nekih od njih može čuti da ih ovo podseća na neku blažu, suptilniju formu „jogurt revolucije“ s kraja 80-tih koja je imala za cilj gušenja tadašnje autonomije Vojvodine u okvirima bivše SFRJ.
Da li se ponovo na neki način ograničava autonomija Vojvodine? Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da će to biti poznato nakon formiranja nove vlade i njenog stava o tome.
“Čini mi se da će se ovde prelamati i političke suprotnosti na relaciji Republika Srbija – Vojvodina, ali istovremeno i neke političke suprotnosti na relaciji stranaka koje su u vlasti u Beogradu i stranaka koje su u vlasti na nivou pokrajine. One stranke koje imaju jači evroreformski aspekt će braniti ovaj stepen autonomije koji je sada prisutan dok one koje imaju izraženu nacionalnu komponentu za njih možete očekivati da će podržavati ovakve odluke Ustavnog suda i istovremeno verovatno raditi na tome u javnom mnenju, pa ako hoćete i u institucijama sistema u zavisnosti od njihove političke moći da se što više umanje ovlašćenja Vojvodine”, ocenjuje Stanković.
