Američka državna sekretarka Hillary Clinton koja je u poslednje četiri godine od političkog rivala predsednika Baraka Obame postala njegov neumorni predstavnik u inostranstvu, već duže vreme govori kako je za nju jedan mandat šefa američke diplomatije dovoljan.
Nakon što je posetila najmanje 111 zemalja i proputovala oko 1,5 miliona kilometara kao državni sekretar, Clinton možda i ima pravo.
Podjednako razumljivo je i da Obama ne želi da se ona povuče. Predsednik je javno rekao da se veoma trudi da je ubedi da ostane, posebno kako bi pomogla u vođenju američke politike o arapskom proleću i događajima u Siriji.
“Ne mislim da su se planovi državne sekretarke promenili”, kazala je novinarima portparolka State Departmenta Victoria Nuland nakon ponovne pobede Obame na predsedničkim izborima. “Mnogo puta ste je čuli da namerava da proprati prelazni period svog naslednika i da će se onda vratiti svom privatnom životu, i uživati, i pisati itd.”
John Kerry
Tajna uspeha svakog dobrog šefa diplomatije je njegova ili njena veza sa predsednikom, kaže bivši zvaničnik Bele kuće Lawrence Haas, koji je viši saradnik za američku spoljnu politiku u Američkom spoljnopolitičkom savetu.
“Državni sekretar sprovodi politiku predsednika SAD i to je istina koja važi bez obzira ko vrši tu dužnost”, rekao je Haas. “Mislim da je u tom pogledu Klitonova radila veoma dobro. Nije bilo ni najmanjeg raskoraka između onoga što je Obama rekao, a Klitonova se trudila da uradi”.
Ali ako Obama ne uspe da ubedi Clinton da promeni odluku, ko će doći na njeno mesto?
Nekoliko imena je u igri kada je reč o mogućim naslednicima. Jedno koje se često nameće je senator John Kerry iz Masačusetsa, koji je na čelu Odbora za spoljnu politiku američkog senata. Mnogi ga hvale za njegove raznovrsne međunarodne kontakte i njegovu stručnost na polju spoljnopolitičkih pitanja – od Bliskog istoka preko Kine do Rusije.
Američkim ustavom je predviđeno da imenovanja članova kabineta mora da odobri Senat, što ne bi trebalo da predstavlja problem za Kerryja koji je tamo radio od 1985.
Međutim, ta prednost je istovremeno i njegova slabost, s obzirom da opoziciona Republikanska partija kontroliše Predstavnički dom i da Obamine demokrate imaju blagu većinu u Senatu. Obama će morati da razmisli dva puta pre nego što imenuje senatora i da preuzme rizik da bi u specijalnim izborima koji bi usledili Republikanac mogao da zauzme upražnjeno mesto u Senatu.
Susan Rice
U igri je navodno i američka ambasadorka u UN Susan Rice. Međutim, njoj su upućivane oštre kritike za njene komentare koji su usledili nakon napada 11. septembra 2012. godine na američki konzulat u libijskom gradu Bengazi u kojem je poginuo američki ambasador Chris Stevens i još trojica Amerikanaca. Američki konzervativci su zatražili njenu ostavku, jer je navodno zavaravala javnost oko prirode napada. Ukoliko bi je Obama imenovao, Rice bi se suočila sa teškim pitanjima pred Senatom.
Na sve to, ona je bila u prvim redovima u nekim od napetih situacija u Savetu bezbednosti UN sa Rusijom i Kinom oko pitanja kao što su Iran, Libija i Sirija, što bi moglo da znači da će postojati određene tenzije koje bi morala da prevaziđe, ako postane američki šef diplomatije.
Obamin savetnik za nacionalnu bezbednost, Thomas Donilon, takođe se često spominje kao potencijalni naslednik Clintonove.
Tom Donilon
On je radio kao šef kabineta državnog sekretara u administraciji bivšeg predsednika Billa Clintona i igrao važne uloge u pregovorima oko završetka rata u Bosni i Hercegovini i u ekspanziji NATO-a krajem 90-tih i početkom ovog veka.
“On ima široko iskustvo u spoljnopolitičkim pitanjima, pitanjima nacionalne bezbednosti, i smatram da je u poređenju sa ostalih dvoje (Kerry i Rice) najkvalifikovaniji za poziciju”, rekao je Haas o Donilonu. “On još uvek nema uticaj poput senatora Kerryja, koji bi na ovu poziciju došao kao bivši predsedavajući senatskog Odbora za spoljnu politiku, ali je veoma cenjen i smatram da ima sve sposobnosti neophodne da dobro radi ovaj posao”.
