Pandemija korona virusa je dodatno razgolitila i zaoštrila neke od višedecenijskih problema, kao što je rastuća socijalna nejednakost.
Tako je bogatstvo najimućnijih Amerikanaca u decembru dostiglo četiri hiljade milijardi dolara, što je povećanje za 36 odsto od sredine marta kada je pandemija počela da uzima maha, navodi vašingtonski Institut za političke studije (The Institute for Policy Studies).
Istovremeno, 40,8 miliona njihovih sugrađana je proletos tražilo naknadu za nezaposlene, prenosi "Njujork tajms" (The New York Times).
Zbog toga, po rečima Gareta Gundersona (Garrett), autora bestselera "Ubijanje svetih krava: Prevazilaženje finansijskih mitova koji uništavaju vaš prosperitet" (Killing Sacred Cows: Overcoming the Financial Myths That Are Destroying Your Prosperity), u narednih nekoliko godina predstoji najveća preraspodela bogatstva u istoriji.
Onlajn ekonomija i primat Big Techa
Zbog fizičkih ograničenja pa i zatvaranja ekonomskih aktivnosti (lockdown), mnoge od njih su prebačene u digitalnu sferu, kao što je onlajn trgovina. To su iskoristile velike tehnološke kompanije (Big Tech), koje su odranije kritikovane zbog monopolizacije.
Kako ističe Filip Stab (Philipp Staab), profesor sociologije o budućnosti rada na Univerzitetu Humbolt, one su na početku pandemije uživale i simpatije, jer je Amazon osigurao distribuciju maski, Alfabetov Verili (Alphabet’s Verily) je uspostavio mehanizam za tesitranje virusa u Kaliforniji, a Epl (Apple) i Gugl (Google) su napravili aplikaciju za praćenje kontakata zaraženih koronom na nacionalnom nivou, koji pri tom vodi računa o privatnosti korisnika.
To zvuči kao dobra vest, ali, po mišljenju Staba, ovi primeri ne samo da pokazuju neprestani rast infrastrukturne moći Big Techa, već i njihovo prisvajanje "temeljne ekonomije" roba i usluga kritičnih za svakodnevnu reprodukciju društva.
"Ovo je sfera, konvencionalno, javnih dobara i usluga – bez suparništva - koje pružaju javne institucije, a ne privatne korporacije," ističe profesor Univerziteta Humbolt.
Naime, vodeće kompanije "digitalnog kapitalizma" sve više zalaze u javni domen.
Naplata renti trećim dobavljačima
Kako prenosi "Soušl Jurop" (Social Europe), menadžer nemačke javne železničke kompanije Dojče ban (Deutsche Bahn), rekao je da se pribojava prevelikog uplitanja Amazona.
Nemačka automobilska industrija godinama raspravlja o takvim scenarijima, imajući u vidu pre svega ulogu Gugla i drugih kompanija.
Ovo nezaustavljivo širenje Big Techa je u osnovi samo produžetak našeg svakodnevnog iskustva u kome sve više vremena provodimo koristeći smartfone i druge uređaje.
Ukoliko, na primer, tražimo proizvode ili vesti preko Gugla, on naplaćuje proviziju od njihovih tvoraca kroz ciljano reklamiranje. Ukoliko kupujemo preko preko Apple App Store ili Amazona, ove kompanije uzimaju deo prihoda od trećih dobavljača.
Kako navodi Stab, ovaj model "gig ekonomije" – posredovanje u formalno nezavisnim aktivnostima na digitalnim platformama - zasnovan je na traženju rente od tržišnih transakcija. To znači da je profit ostvaren na ovaj način - neproduktivni prihod.
Iako je izazvala nezadovoljstvo u pojednim sektorima, kao što je protest klasične taksi industrije protiv Ubera, ova logika postaje sve više paradigma transformacije kasnog industrijskog kapitalizma.
Big Tech postale tržište samo po sebi
Sa integracijom novih kategorija proizvoda i trećih dobavljača, kao i sve agresivnijim akvizicijama, ove velike tehnološke kompanije, po rečima Staba, u stvari, prisvajaju tržišta kojima služe.
"Vodeće kompanije komercijalnog interneta zapravo ne posluju na tržištima: one same su ta tržišta," ističe Stab.
On dodaje da za razliku od klasičnih monopola gde su potrošači pre svega oštećeni zbog previsokih cena, ova nova vrsta prisvajanja tržišta se manifestuje u četiri vrste kontrole. Često kritikovana informaciona, kroz nadgledanje od strane Big Tech-a, samo je prvi korak. Kontrola pristupa, cena i perfomansi postaje ključna.
To sve više postaje putokaz za transformaciju celokupne ekonomije i sistema socijalne zaštite. Ključna inovacija je, dakle, prisvajanje tržišta na kome se dobija renta iz pomenutog ekonomskog ciklusa.
Ona se teško oporezuje i gomila kao velike novčane rezerve, koje nisu namenjene za povećanje zarada radnika, već investiranje u širenje poslovanja.
To potvrđuje slučaj Amazona čiji je vlasnik Džef (Jeff) Bezos enormno uvećao svoje bogatstvo za vreme pandemije, dok su radnici protestovali da im nisu obezbeđeni osnovni uslovi zaštite od virusa na radnom mestu.
Pokušaj razbijanja monopola: Od Rokfelera do Fejsbuka
Zabrinute zbog monopolizacije tržišta, u tom kontekstu i rada, vlasti nastoje povremeno da ograniče moć velikih korporacija.
Tako su u decembru američki federalni regulatori i 48 država podneli dve odvojene tužbe protiv Fejsbuka (Facebook) navodeći da zloupotrebljava svoju dominaciju na digitalnom tržištu suzbijajući tako konkurenciju.
Sledi i postupak po tužbi koju je u oktobru podnelo američko Ministarstvo pravde i 11 saveznih država protiv Gugla (Google) da guši konkurenciju kako bi zadržao monopol u onlajn pretraživanju i oglašavanju.
Američke vlasti nisu zabrinute samo zbog monopolskog ponašanja Fejsbuka i Gugla. Sve su učestalije istrage i drugih giganata iz tehnološkog sektora zbog sumnje za monopolsko ponašanje, pre svega na četiri među njima, s ozbirom da utiču na gotovo svaki aspekt ljudskog života – od Eplove (Apple) kontrole zaokruženog iOS ekosistema do Amazonovog tretmana nezavisnih prodavaca na njegovoj platformi za onlajn trgovinu.
Poslednji veliki slučaj protiv monopola pre toga vođen je protiv Majkrosofta (Microsoft) krajem 1990-ih i početkom 2000-ih godina.
U istoriji će ostati zabeležena tužba protiv "Standard Oil-a" Džona Rokfelera (John Rockfeller) zbog monopola početkom 20. veka, koja je smatrana najvećom kompanijom na svetu u to vreme, jer je kontrolisala oko 90 američkog tržišta nafte.
Odlukom Vrhovnog suda SAD iz 1911. razdvojena je na 34 manje kompanije u cilju obezbeđivanja poštenijeg nadmetanja na naftnom tržištu.
Od njih su kasnije nastali takođe giganti poput "Eksona" (Exxon), "Ševrona" (Chevron) i "Saudi Aramka" (Aramco).
Dramatičan rast socijalnih nejednakosti
Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos je na početku godine, pre pandemije, posedovao 115 milijardi dolara da bi zbog naglog rasta onlajn trgovine njegov imetak u decembru, prema podacima Blumberga, dostigao 182 milijarde, a u jednom trenutku je premašio i 200 milijardi dolara, jer je vrednost akcija njegove kompanije porasla za 80 odsto.
Još drastičnije povećanje bogatstva je zabeležio vlasnik Tesle Ilon Mask (Ellon Musk) – sa 24 milijarde dolara u martu na 141,4 milijarde u decembru zahvaljujući rastu deonica njegove kompanije Tesla za astronomskih 677 procenata.
Prema podacima vašingtonskog Instituta za političke studije, imetak 651-og američkog milijardera povećan je tokom pandemije za oko hiljadu milijardi.
Mnogi aktivisti smatraju da je rast bogatstva najimućnijih i produbljivanje socijalnih razlika nemoralno i neodrživo tražeći sprovođenje mera za smanjivanje jaza.
Amazonov ‘tehno-feudalizam’
Tako je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji je sa američkim senatorom Bernijem Sandersom pokrenuo 2018. Progresivnu internacionalu, pozvao na jednodnevni bojkot Amazona u vreme velikih rasprodaja na "crni petak" pod motom "Make Amazon pay".
Prema podacima "Gardijana" (Gurdian), Amazon je u jednom trenutku prodavao robe u vrednosti od 11 hiljada dolara u sekundi.
"Bojkotujući Amazon osnažićete međunarodnu koaliciju radnika i aktivista," istakao je Varufakis. "Amazon nije puka kompanija. To nije samo monopolistička mega-firma. On je mnogo više i mnogo gore od toga. To je stub novog tehno-feudalizma," upozorio je bivši grčki ministar.
Potom je oko 400 svetskih političara uputilo početkom decembra pismo Bezosu, kao najbogatijem čoveku na planeti, pozivajući ga da njegova kompanija promeni poslovnu praksu, a on ponaša kao globalni korporativni građanin.
Navodi se da svet "zna da Amazon može da priušti da plaća svoje radnike, troškove zaštite životne sredine i poreze", ali da je kompanija "izbegla i zaobišla da plati svoje dugove prema radnicima, društvima i planeti".
Među potpisnicima pisma su američke progresivne kongresmenke Ilhan Omar i Rašida Tlaib (Rashida), zatim potpredsednica Evropskog parlamenta Hajdi Hautala, bivši lider britanskih laburista Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn) i mnogi drugi političari.
Amazon: Obmanjujuće tvrdnje kritičara
Amazon je reagovao saopštenjem u kome pozdravlja nadzor kreatora politike.
"Pitanja pokrenuta u ovom pismu proizlaze iz niza obmanjujućih tvrdnji pogrešno informisanih ili samozainteresovanih grupa koje, čini se, koriste Amazonovu reputaciju kako bi ostvarili svoj lični uticaj," naveo je portparol ove kompanije.
Amazon dodaje da ima dobre rezultate u pružanju podrške svojim zaposlenima i kupcima, "uključujući obezbeđivanje sigurnih uslova za rad, konkurentne zarade i velike beneficije, vodeći u borbi protiv klimatskih promena uz preuzetu obavezu da do 2040. godine ne emituje ugljen dioksid, te plaćanje milijardi evra poreza na globalnom nivou."
Da li mere Federalnih rezervi podstiču nejednakost?
Enormnom rastu bogatsva najimućnijih doprinela je i politika jeftinog novca, naročito nakon globalne finansijske krize 2008. kada su centralne banke intervenisale na tržištima raznim merama kvalitativnog popuštanja kako bi potpomogle posrnulu privredu.
Međutim, čelnik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) negirao je u maju da su vanredne mere ove institucije u cilju podrške ekonomiji uzdrmanoj pandemijom, doprinele produbljivanju nejednakosti.
Istovremeno, portal Market Voč (Watch) navodi u analizi da je politika Federalnih rezervi sa drastičnim smanjivanjem kamatnih stopa u poslednjih 20 godina doprinela rastu bogatstva jednog, odnosno deset procenata najimućnijih, dok su prihodi siromašnije polovine stanovništva stagnirali.
Tako je Alan Grispen (Greenspan), u to vreme čelnik Federalnih rezervi, smanjivao kamatnu stopu od 6,5 odsto krajem 2000. godine – zbog straha od recesije – na jedan procenat sredinom 2003. što je podstaklo rast berzi.
Predsedavajući ogranka Federalnih rezervi u Bostonu Erik Rozengren (Eric Rosengren) smatra da je dugogodišnja politika niskih kamatnih stopa – koja je ohrabrila rizične poslovne poduhvate – dodatno pogoršala ekonomsku situaciju u vreme pandemije, prenosi CNBC.
"U tim periodima, preduzeća se dodatno zadužuju i akumuliraju rizičniija sredstva u potrazi za većim profitom - potencijalno uvećavajući cenu svoje imovine do neodrživog nivoa," rekao je Rozengren.
Bogati uvećali imetak za tri puta od 2000.
Te, 2000-e godine, imetak jednog odsto najbogatijih Amerikanaca je iznosio 11,82 hiljade milijardi dolara, da bi se više nego utrostručio 2019. godine, pre izbijanja pandemije – na 36,3 hiljade milijardi dolara, podaci su Federalnih rezervi.
Istovremeno, imetak 50 odsto siromašnijih Amerikanaca porastao je sa 1,42 hiljade milijardi 2000. godine na 1,56 hiljada milijardi dolara 2019., što je rast od samo deset odsto za 19 godina.
Ipak, nije samo politika Federalnih rezervi doprinela produbljivanju nejednakosti. Market Voč navodi kao uzroke i tehnološki napredak, globalizaciju i trgovinu koja je išla u prilog Kini, smanjivanje poreza za najbogatije, obsesivni fokus finansijskih tržišta na povećanje vrednosti sa ekonomskom logikom u kojoj "pobednik odnosi sve" čime su obilato nagrađivane "super zvezde".
Stoga Garet Gunderson upozorava da će u naredne tri godine doći do najvećeg transfera bogatstva u istoriji.
On ističe da će novac koji centralne banke upumpavaju u ekonomiju završiti u rukama malobrojnih bogataša koji znaju kako da uvećaju svoj imetak.
Smanjenje poreza najviše koristi bogatima
Stav da su razne vrste podsticaja, među njima i poreske olakšice, najefikasniji instrument razvoja postao je neka vrsta ekonomske dogme. Prema toj teoriji, od uspeha preduzimljivih biznismena ima korist i ostatak društva (trickle down effect).
Tačnije, poreske olakšice i druge stimulativne mere kratkoročno će se povoljno odraziti na poslovni ambijent, a što će dugoročno imati pozitivne efekte na društvo u celini.
Međutim, mnoge studije su pokazale da je smanjenje poreza išlo u prilog najbogatijima koji su uvećali svoj imetak, a da uglavnom nije doprinelo dugoročnom održivom ekonomskom rastu.
To je i zaključak studije Dejvida Houpa (David Hope) i Džulijana Limberga (Julian) sa Londonske škole za ekonomske studije (London School of Economics), koji su proučavali umanjenja poreza u 18 bogatih zemalja u poslednjih pet decenija.
Kada je reč o SAD, to je podrazumevalo i period čuvene reganomike, odnosno različite mere predsednika Ronalda Regana (Reagan), poput rezanja poreza za najbogatije sa 70 na 28 odsto između 1981. i 1986. godine.
Na tom tragu je i odluka predsednika Donalda Trampa (Trump) iz 2017. da u narednih deset godina sreže razne poreze u iznosu od 1,5 hiljade milijardi dolara.
Ministar finansija Stiv Mnučin (Steven Mnuchin) tvrdio je da će se ta suma sama po sebi isplatiti kroz ekonomski rast, odnosno kako je navela Trampova administracija da će biti "raketno gorivo" za ekonomiju.
Međutim, kako navodi Forbs (Forbes), pomenuta mera je dovela do povećanja budžetskog deficita, produbila nejednakosti, a pri tom nije doprinela povećanju privrednog rasta.
Piketi: Mit o samoregulatornom tržištu, zavisi od politike
Poznati francuski ekonomista Tomas Piketi (Thomas Piketty), autor bestselera "Kapital u 21. veku", smatra da je pandemija prilika da se pokrenu neophodne reforme kako bi se smanjila nejednakost.
On naglašava da nije tačan preovlađujući stav na Zapadu da ekonomija i tržište imaju ugrađene mehanizme samokorekcije i samoregulacije.
"Nema ničeg prirodnog u načinu na koji je organizovana ekonomija. To je sve pitanje političkih izbora, ideologije," kazao je Piketi za portal "Hil" (the Hill).
"Smatram da je važno da se pošalje poruka radničkoj Americi i svima onima sa niskim primanjima da je moguće imati ekonomsku pravdu zajedno sa ekonomskim prosperitetom," ističe francuski ekonomista.
Poznati teoretičar Karl Polanji (Polanyi), u svom čuvenom delu "Velika transformacija" objavljenom pri kraju Drugog svetskog rata, ukazuje da je ideja samoregulativnog tržišta značila "beznadežnu utopiju".
Tržište ne može opstati dugo a da samo sebe ne parališe i ne razori svoje društvene preduslove, jer tržište nikad ne nastaje spontano, niti se širi bez pomoći netržišnih mehanizama podrške, pre svega države.
"Dok je laissez faire privreda bila proizvod promišljenog državnog delovanja, kasnija ograničenja laissez faire započela su na spontan način. Laissez faire je bio ’planiran’, ali ’planiranje’ nije," navodi Polanji.
Polanji dodaje da tržište razara društvene odnose i sistem koji podrazumeva recipročne obaveze.
I bogati upozoravaju na problem nejednakosti
Stoga se, po njegovom mišjenju, SAD i druge države moraju pod hitno uhvatiti u koštac sa ovim problemom.
"Moraće da se iznađe rešenje za sistem koji će funkcionisati u korist većine ljudi i u kome postoji produktivnost," rekao je Dalio.
"A to bi se moglo ostvariti ili na pametan način, uz saglasnost svih - ili će doći do većih sukoba," upozorava američki milijarder.
Facebook Forum