Novi Statut Vojvodine: Pretnja autonomiji ili korak ka uređenju države

Nacrt novog Statuta Vojvodine, objavljen nekoliko meseci pošto je Ustavni sud Srbije krajem prošle godine osporio veći deo njenog najvišeg konstitutivnog akta, otvorio je pitanje kako će se to odraziti na autonomiju ove multietnične pokrajine u sastavu Srbije. Dok deo javnosti taj dokument vidi kao pokušaj republičke vlasti da Vojvodinu stavi pod potpunu kontrolu, iz Srpske napredne stranke - okosnice prošle i buduće vlade, poručuju da je njegova svrha pravna uređenost države.

Prema predloženom nacrtu, ukoliko ga potvrde vojvođanska skupština i republički parlament, Vojvodinom bi ubuduće umesto vlade upravljalo Izvršno veće, dok bi glavni grad Novi Sad, postao administrativni centar. Nije isključena ni promena pokrajinskih simbola, gde bi postojeći grb koji simbolizuje vojvođanske oblasti Srem, Banat i Bačku zamenilo obeležje na kome se, između ostalog, nalaze četiri ocila.
​Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam smatra da je Radna grupa, autor teksta nacrta novog Statuta, postupila čak i oštrije od samog Ustavnog suda koji je delove aktuelnog Statuta proglasio neustavnim. Svrha je, kaže Popov, staviti Vojvodinu pod potpunu kontrolu buduće republičke vlasti.

"Tako da smo sada otišli tri koraka nazad i mislim da to jasno govori i o namerama ovih budućih vlasti – to jest budućih prošlih vlasti, da se Vojvodina vrati u devedesete godine kada je reč o nadležnostima. Motiv je taj da svaka vlast želi da ima sve pod svojom kontrolom i mislim da će uskoro biti isprovocirani ne samo pokrajinski, već i lokalni izbori. Tako da će onda SNS imati apsolutnu u državi, ne samo na republičkom, nego i na pokrajinskom i loklanom nivou. Oni sebi jednostavno ne mogu dozvoliti da jedan tako veliki resurs kao Vojvodina ostane van njihove kontrole", smatra Popov.

U prilog ove teze, ide i stav novosadskog gradonačelnika iz redova SNS-a Miloša Vućevića da će ta stranka koaliciji sa kojom vlada u gradu ponuditi predlog za rekonstrukciju i preraspodelu resora. Ukoliko do toga ne dođe, Vučević je najavio moguće stvaranje nove koalicije ili raspisivanje lokalnih izbora.

Situacija u kojoj bi novi Statut zamenio postojeći, čije je usvajanje tri godine posle Ustava iz 2006. izazvalo mnogo trzavica među političkim činiocima u Srbiji (dokument je tek posle izmena dela o nadležnostima Vojvodine izglasan u parlamentu), pokrajinskoj administraciji ostavio bi samo „fasadne nadležnosti“, smatra politikiolog Duško Radosavljević. Sve to ide u smeru poništavanja vojvođanske autonomije kao građanskog i multikulturalnog koncepta, kaže Radosavljević:

"U toj situaciji naravno ne može se ni očekivati da Vojvodini ostanu neke nadležnosti iz oblasti multikulturalizma, jer smo videli da je Ustav Srbiju definisao kao državu jednog naroda i ostalih građana. Pa kako nijedan oblik vlasti nije zasnovan na građanskom principu, ni Vojvodina neće biti na građanskom. Ovo je samo dokaz postojanja dugoročne tendencije da se ponište obeležja građanstva, multikulturalizma i na tome, da tako kažem, zasnovane neke određene politke. Znači, direktno vraćanjem istorijskog grba iz 1848. godine se želi da ovo nije pokrajina građana, nego da je to isključivo srpska pokrajina“, kaže Duško Radosavljević.

LSV: Aktuelno stanje neodrživo

Sumnje po kojima se novim nacrtom Statuta oštro narušava autonomija i funkcionisanje Vojvodine, kategorički odbijaju u stožeru buduće vlasti Srpskoj naprednoj stranci, čiji se predstavnik nalazi na čelu Radne grupe koja je sastavljala ovaj dokument. Njen rad, objašnjava članica predsedništva naprednjaka Maja Gojković zasnovan je na tome da se nadležnosti Vojvodine izjednače sa nadležnostima predviđenim Ustavom kao najvišim pravnim aktom, što prema mišljenju nadležnih, na osnovu odluke Ustavnog suda, sada nije slučaj.

"Tu nema nikakvog spora da svaki čovek kome je stalo da država bude pravno uređena teži ka tome da svi akti koje donosi i predlaže budu usklađeni sa Ustavom Republike Srbije. Tako da kod Srpske napredne stranke nema nikakve dileme da svi akti koje donosi ova država moraju biti usklađeni sa Ustavom. Nonsens je tvrditi nešto suprotno. Tako da ja tu ne vidim ništa problematično, a ne vidi čak ni onaj ko je predlagao taj pravni akt – Statut", uverava Maja Gojković.

S druge strane, šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogoroški u vojvođanskom parlamentu, stranke koja se posle izmena usprotivila usvajanju aktuelnog Statuta, smatra da je trenutno stanje u kome se Vojvodina nalazi neodrživo, jer se njena sudbina menja donošenjem zakona ili odlukama sudova. Ista je stvar i sa novoobljavnjenim nacrtom najvišeg pravnog akta Vojvodine, napominje Bogoroški.

"On je faktički neodrživ, kao što je i ustavni položaj Automomne pokrajine Vojvodine neodrživ. Neće biti bilo kakve vrste stabilnosti, pravne sigurnosti i mogućnosti za ekonomski razvoj ukoliko se u novom Ustavu, koji je realno očekivati u naredne četiri godine, zbog procesa pristupanja EU položaj Vojvodine ne uredi tako da nadležnost i njena pozicija unutar Srbije bude Ustavom garantovana i definisana. Jer ćemo inače biti podložni svakoj vrsti promena prilikom donošenja svakog zakona u Skupštini Srbije, ili u ovom slučaju odlukama Ustavnog suda", naveo je Bogoroški.

Skupština Vojvodine bi o novom Statutu trebalo da se izjasni krajem aprila ili početkom maja, a za njegovo usvajanje potrebna je dvotrećinska većina. Da bi stupio na snagu potrebno je da ga potvrde i poslanici Skupštine Srbije.